Imate ideju koji biste posao mogli da pokrenete, sakupili ste dovoljno novca za početak posla, sredili sve ostalo, i sada Vam ostaje još samo da se registrujete i počnete da radite?
Iako se mnogima ovo čini komplikovano, posebno zbog toga što mora da se obrati pažnja na mnogo stvari, uz pravu pomoć i malo informacija za početak, ni to ne mora da bude nepremostiva prepreka.
Ovaj vodič je zamišljen da Vam na detaljan način pruži uvid u sve stvari koje je potrebno da znate na početku svoje, nadamo se uspešne, poslovne karijere.
Na početku, moramo da istaknemo da je ovo vodič za jednu od mogućih formi, i to za preduzetničku radnju, odnosno za počinjanje posla kao preduzetnik.
U nekom od drugih tekstova na blogu ćemo da obradimo kako se otvara društvo s ograničenom odgovornošću.
Zbog toga ćemo prvo malo bolje da Vas upoznamo sa osnovnim informacijama o tome šta je preduzetnik, koje su prednosti i koje mane ove forme organizovanja, a posle toga dati i konkretne informacije kako se registrovati, korak po korak.
Na kraju, kada budete znali šta ukratko znači biti preduzetnik, obradićemo i kako se tačno otvara preduzetnička ili ortačka radnja.
Preduzetnik
Ovo, u najstriktnijem pravnom smislu, nije firma. Preduzetnik se registruje da bi kao pojedinac mogao da radi i zarađuje u skladu sa zakonom.
Dakle, ovde radi o pojedincu koji želi da samostalno radi i zarađuje, ima račun u banci, pečat i sve što ide uz to.
Ova razlika nije samo teoretske prirode, kao što ćemo videti kasnije, postoji razlog iz kog je pominjemo.
Kako preduzetnik na tržištu posluje kao pojedinac, i nastupa pod svojim imenom i prezimenom, on je i neograničeno odgovoran za sve obaveze koje preuzima.
To znači da je sva imovina koju taj pojedinac poseduje podložna pokrivanju dugova koje taj pojedinac napravi u svom poslovanju, isto kao i kada bi napravio dugove na bilo koji drugi način (npr. kada bi kao pojedinac pozajmio novac od nekoga odgovara za vraćanje tog novca celokupnom svojom imovinom).
Imovina preduzetnika koju poseduje van svog poslovanja i njegovo poslovanje nisu razdvojeni.
Ovo, kao i mnogo drugih stvari, može da bude i dobro i loše, zavisi od ugla gledanja.
S jedne strane, istina je da preduzetnik, kao i članovi njegovog domaćinstva, preuzimaju određeni rizik po svu imovinu koju poseduju, i ta imovina će faktički da zavisi od toga koliko preduzetnik dobro posluje.
Sa druge strane, kako preduzetnik nije firma već fizičko lice koje obavlja posao, i čija je celokupna imovina vezana sa njegovim poslom, ovo može da znači i lakše dobijanje kredita kod poslovnih banaka ili drugih institucija, jer će preduzetnik da ima čime da garantuje.
Prednosti ovog oblika organizovanja jesu upravo to što za sve obaveze, preduzetnik odgovara kao pojedinac, a ne kao društvo.
Tako, kod privrednih prestupa plaća samo jednu kaznu, za sebe kao pojedinca, dok se kod privrednih društava plaća kazna i za društvo kao celinu i za odgovorno lice u tom društvu.
Pored toga, kazne koje su predviđene za preduzetnika su po pravilu znatno niže. Ukoliko se odluči za paušalno oporezivanje, preuzetnik ne mora da vodi knjige.
Pored jednostavnijeg knjigovodstva, preduzetnik koji se na početku godine, ili prilikom registracije opredeli za paušalno oporezivanje, može da dobije iznos poreza za narednih godinu dana, i taj iznos neće da zavisi od poslovnih rezultata.
U određenim pravnim poslovima, preduzetnik se tretira kao pojedinac, što nekada može da ima vrlo povoljne posledice (na primer, prilikom računanja zastrelosti za komunalne usluge, preduzetniku je rok zastarelosti godinu dana, dok je za DOO tri godine).
Na kraju, prestanak obavljanja delatnosti preduzetnika je daleko lakši od ostalih pravnih formi.
Ovo nije bez značaja kada se počinje sa poslom, jer mora se imati u vidu i mogućnost prestanka obavljanja delatnosti iz bilo kog razloga.
Kod DOO, na primer, to ne bi bilo moguće bez postupka likvidacije ili stečaja, što traje određeno vreme i sa sobom nosi određene troškove. U slučaju preduzetnika, to se čini jednostranom odjavom.
Ovo je, uz ogradu da postoji rizik po ličnu imovinu preduzetnika, možda i najbolji oblik poslovanja za pojedinca koji ima ambiciju da samostalno ili sa malim brojem zaposlenih obavlja svoju delatnost, i koji, makar u početku, želi da iskoristi predosti koje nude jednostavnije knjigovodstvo, niže kazne za eventualne propuste, ali i slabija kontrola (iz prakse je poznato da poreski i inspekcijski organi ipak češće kontrolišu preduzeća, za koja se pretpostavlja da imju više novca).
Svakako, ukoliko se kasnije za tim ukaže potreba, preduzetnik može da putem preregistracije nastavi da obavlja delatnost u formi privrednog društva.
Šta je potrebno pre podnošenja registracione prijave?
Sad kada znamo nešto o tome šta znači biti preduzetnik, pre podnošenja registracioe prijave je potrebno da se odlučimo oko nekoliko stvari koje je potrebno uneti u registracionu prijavu.
Ovaj deo je vrlo bitan da se pročita sa velikom pažnjom, jer od pravilne popune ovih podataka zavisi da li će registraciona prijava u APR da bude odbačena ili će registracija da „prođe“.
Na prvom mestu, svaka firma, pa i preduzetnik, pevo moraju da imaju poslovno ime.
Preduzetnici uz naziv koji žele da daju svojoj radnji, moraju da dodaju svoje ime i prezime, oznaku „preduzetnik“ ili „Pr“ , mesto obavljanja delatnosti, a može da sadrži i predmet poslovanja preduzetnika.
Ovo sve skupa je ono što se u zakonu naziva „Poslovno ime“. U praksi to izgleda ovako: „Petar Petrović PR Agencija za konsultantske usluge KONSULTA Niš“.
Od poslovnog imena se razlikuje naziv. Naziv bi u ovom našem primeru bio „KONSULTA“.
Naziv je nešto kao skraćeno poslovno ime kod privrednih društava, i može da bude istaknut na svim mestima (vizit kartice, Internet prezentacija, itd.), ali u svom poslovnom sedištu mora biti istaknuto poslovno ime.
Posle imena, mora da se odredi sedište.
Sedište je adresa poslovanja, odnosno adresa koja se smatra adresom preduzetničke radnje.
Sedište po zakonu mora da postoji, ali što se tiče pošte koja dolazi na preduzetničku radnju (fakture, ponude, ugovori, itd.), može da se izabere i druga adresa za prijem pošte.
U praksi, jedino zbog čega je sedište bitno jeste radi kontrole, jer se kontrola obično obavlja u sedištu preduzetnika. Ukoliko Vaše poslovanje nije striktno vezano za neko određeno mesto (lokal, radionica, i slično), kao sedište možete da označite i svoju kućnu adresu, što je vrlo čest slučaj u praksi.
Pored sedišta, možete da registrujete i izdvojena mesta obavljanja delatnosti.
Ovim jednostavno obaveštavate nadležne organe da poslujete i a drugim mestima, koja nisu istovetna sa sedištem.
Ovo može da bude korisno ako Vam je sedište kod kuće, a imate dva lokala u kojima prodajete robu, na primer, ili Vam je proizvodnja smeštena u nekoliko proizvodnih pogona, na različitim aresama.
Takođe, ovo je korisno ako delatnost obavljate u više mesta, i potrebno Vam je da ih sve registrujete kao mesta obavljanja posla.
Nakon toga, mora da se odredi i pretežna delatnost.
Pretežna delatnost se određuje prema popisu delatnosti iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti, i to su četiri broja koja predstavljaju šifru delatnosti, kao i ime delatnosti (iz gornjeg primera, to bi bilo „7022 Konsultantske delatnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem“).
Za razliku od ranijih vremena, pretežna delatnost sada ima čisto orijentacioni karakter, odnosno da orijantaciono opiše ono što ćete raditi, jer je dozvoljeno da se bavite svim poslovima, sem onim za koje je potrebna posebna dozvola nadležnih organa (na primer, možete da u isto vreme obavljate konsalting i da se bavite trgovinom ili proizvodnjom, ali ne možete da proizvodite lekove, jer je za to poterbna posebna dozvola).
Dalje, možete da se odlučite za paušalno oporezivanje.
Paušalno oporezivanje znači da ne vodite poslovne knjige i da Vam poreska uprava porez zaračunava fiksno, na osnovu podataka koje ćete im dati u prijavi (o ovome malo kasnije).
Sa druge strane, možete i da se opredelite da plaćate porez na dodatu vrednost, ukoliko smatrate da Vam je ovaj vid oporezivanja prihvatljiviji za posao kojim planirate da se bavite.
Ukoliko želite, možete da se odlučite i da isplaćujete ličnu zaradu.
Ovo znači da ćete, pored prihoda koji ćete imati od svoje preduzetničke delatnosti, da isplaćujete i ono što se naziva „lična zarada preduzetnika“, odnosno Vaš mesečni prihod, uvećan za poreze i doprinose.
Važno je znati da, ukoliko se opredelite za ovaj način isplate zarade, nećete moći da odaberete paušalno oporezivanje, i moraćete da vodite poslovne knjige.
U prijavi za APR ćete da nađete i nešto što se naziva prokura.
To je ovlašćenje drugom licu, ili drugim licima, da u Vaše ime obavljaju određene poslove.
Može da bude ograničeno Vašim odobrenjem (supotpisom), ili može da bude slobodna prokura.
Ukoliko imate lice u koje imate poverenje, i koje Vam je potrebno za Vaše poslovanje (na primer, da za Vaš račun ugovara poslove ili potpisuje ugovore kada Vi niste tu), možete da ovlastite i ovo lice, koje se zove prokurista.
Podnošenje registracione prijave u APR
Kada ste doneli odluku o svim ovim stvarima, možete sa Internet sajta Agencije za privredne registre da skinete registracionu prijavu za preduzetnike.
Kao što ćete videti iz registracione prijave, u nju se popunjavaju podaci koje smo već obradili u prethodnom poglavlju, i ako ste se opredelili za sve ono što je najbolje za Vaše potrebe, i ako ste pravilno izabrali šifru delatnosti iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti, ne bi trebalo da postoji nekih većih problema sa Vašom prijavom.
Uz prijavu, lokalnoj jedinici APR-a podnosite i dokaz o uplati takse (iznos takse možete da nađete na sajtu APR) i kopiju svoje lične karte.
Na sajtu APR postoje i uputstva za elektronsko podnošenje prijave, pa ako imate elektronski sertifikat, ovo je još i lakši način za podnošenje prijave.
U roku od 5 dana, na elektronsku adresu koju ste dali u svojoj prijavi ili na adresu koju ste dali za dostavljanje odluke, stići će Vam odluka APR o tome da li je Vaša prijava usvojena ili odbačena.
Ukoliko j Vaša prijava odbačena, u rešenju o tome dobićete i uputstvo o tome šta treba da promenite u novoj prijavi, kako bi Vaša prijava bila usvojena.
Uz novu prijavu, koju ćete da obeležite BD brojem koji ste dobili u APR i u kojoj ćete promeniti podatke u skladu sa uputstvima koje Vam je dao APR, dostavićete i dokaz o uplati polovine takse na prijavu.
Jednom kada Vaša prijava bude usvojena, dobićete i matični broj, kao i poreski identifikacioni broj (PIB).
Šta posle registracije u APR?
Nakon registracije u APR, potrebno je još da narežete pečat, podnesete poresku prijavu i otvorite račun u banci.
Iako po zakonu pečat više nije obavezan, u praksi će Vam ga svuda zahtevati, i zato je bolje da ga odmah izradite.
Kada dobijete rešenje iz APR, kopiju tog rešenja odnesite u radnju koja se time bavi i oni će Vam izraditi pečat, u skladu sa Vašim uputstvima i zakonskim elementima.
Račun u banci Vam je potreban za obavljanje celokupnog poslovanja. Kad ste odabrali banku, pored kopije rešenja iz APR, potrebno je da kod notara overite OP obrazac (obrazac overenih potpisa).
Na ovom obrascu će da budu potpisi lica koja su ovlašćena da rukovode računom u banci preko kog ćete obavljati poslovanje.
Pored Vas, to može da bude neko od članova Vaše porodice, prokurista ako ste ga odabrali, ili neko drugo lice kom verujete.
Nakon registracije u APR, potrebno je još da narežete pečat, podnesete poresku prijavu i otvorite račun u banci.
Iako po zakonu pečat više nije obavezan, u praksi će Vam ga svuda zahtevati, i zato je bolje da ga odmah izradite.
Kada dobijete rešenje iz APR, kopiju tog rešenja odnesite u radnju koja se time bavi i oni će Vam izraditi pečat, u skladu sa Vašim uputstvima i zakonskim elementima.
Račun u banci Vam je potreban za obavljanje celokupnog poslovanja.
Kad ste odabrali banku, pored kopije rešenja iz APR, potrebno je da kod notara overite OP obrazac (obrazac overenih potpisa).
Na ovom obrascu će da budu potpisi lica koja su ovlašćena da rukovode računom u banci preko kog ćete obavljati poslovanje.
Pored Vas, to može da bude neko od članova Vaše porodice, prokurista ako ste ga odabrali, ili neko drugo lice kom verujete.
I na kraju, poreska prijava koja se podnosi nadležnoj poreskoj upravi se podnosi tako što u poresku upravu odete sa kopijom rešenja iz APR i tamo popunite odgovarajuću poresku prijavu.
Ukoliko ste se odlučili za paušalno oporezivanje, popunićete prijavu koja se zove „PPDG 1“, gde ćete da popunite očekivana primanja, koja će da posluže kao osnovica za obračun poreza za tekuću godinu.
Prijavu Fondu za PIO će u Vaše ime APR da prosledi automatski.
Iako ovde ne bi trebalo da bude bilo kakvih problema, i da se ovo obavlja po automatizmu, ne bi bilo loše da nakon nekih 15 dana od dobijanja rešenja iz APR odete i do nadležnog PIO fonda i proverite da li ste zaista i prijavljeni automatski.
Ovo je, u najkraćem, bio vodič da posao kojim želite da se bavite, i registrujete, sa informacijama koje su Vam za tu srvhu potrebne.
Ponovo naglašavamo da su ovo samo osnovne informacije, koje su Vam potrebne da se registrujete, i da ovo nikako ne shvatite kao neki definitivni vodič za obavljanje posla koji hoćete da obavljate.
Takav univerzalni vodič je nemoguće napraviti, jer za svaku delatnost postoje i zakoni i podzakonski akti koji je uređuju, kao i i opšti zakoni koji važe za svaku delatnost, poput Zakona o radu, Zakona o privrednim društvima, Zakona o obligacionim odnosima, kao i drugi zakoni.
Izvor: https://pravniposlovi.rs/
Comments