Prva u nizu promena koja je obeležila 1804. godinu jeste donošenje Francuskog građanskog zakonika (Code civil), tzv. Napoleonovog kodeksa.
Donošenje Zakonika
Taj zakonski akt u pripremi je bio još od 1800. godine, od strane postavljene komisije. Napoleon je lično predsedavao državnim sednicama i učestvovao u pretresanju crta zakona. Međutim, usled sukoba između Bonaparte i predstavničkih tela njegovo stvaranje odužilo se još pune tri godine. Konačno je 21. marta 1804. donesen na snagu i nazvan (Code Napoleon) Napoleonovim zakonikom. Enormnom brzinom dostigao je svetsku slavu jer je svojim efikasnim i efektivnim uticajem doprineo promenama u pravnom poretku na svetskom nivou. U mnogim zemljama taj kodeks ima značaj do dana današnjeg.
Zakonik ima oko 2300 pravila tj. normi koje su objedinjene u pravne institute. Inače, opet pod uticajem rimskog prava tj. institucija, građanski zakonik je podeljen na tri dela. Naime, rimsko pravo se delilo na lica, stvari i tužbe. Rimsko pravo je bilo specifično u tome što je bilo obuhvaćeno tužbama tako da gde nije bilo tužbe nije bilo ni prava. Taj princip je napušten u srednjem veku i zato građanski zakonik nema tužbe. Nego ima sledeće delove:
1. Lica (statusno i porodično pravo)
2. Stvarno pravo sa oblicima svojine (stvarno pravo)
3. Naročiti načini sticanja svojine (obligaciono pravo, nasledno pravo, hipotekarno, bračno imovinsko i zastarelost o posesornoj zaštiti)
Karakteristike Zakonika
Francuski građanski zakonik poseduje izuzetno prefinjen stil. On je napisan izuzetno lepim fransuckim jezikom. Formulacije zakonika, osim lepote, odlikuje preciznost i elastičnost, Pri tom, tekst zakonika je razumljiv kako učenim pravnicima tako i običnom narodu.
Građanski zakonik prolongira slobodu u skoro svakom smislu te reči, počevši od lične slobode, slobode rada, savesti, odabira vere. Drugim rečima celokupnu slobodu na odabir načina života i sreću. To je bukvalna potvrda socijalnih načela iz 1789. Zato je kao simbol revolucije bio mrzak aristokratiji. Ipak, proglašenjem ovih prava niko nije garantovao i njihovo izvršenje. Štaviše, kodeks je bio neka vrsta priznanja stavki već stvorenih tokom revolucije, ali nikako tip zakona koji se zaista sprovodio.
Širenje Francuskog građanskog zakonika i uticaj
Zakonik se širio uporedo sa Napoleonovim osvajanjima. Napoleon je osvojio najveći deo današnje Nemačke, pa je u tim delovima Nemačke uveden Građanski zakonik, tako što je preveden na nemački jezik. On je stupio na snagu u Vestfaliji, Hamburgu, Badenu i Virtembergu. Dalje Francuski građanski zakonik je uveden u Belgiji i Holandiji na francuskom jeziku. Pošto se primenjivao u Italiji preveden je na latinski jezik. No i van Evrope Francuski građanski zakonik je imao veliku primenu. Tu treba pre svega spomenuti Latinsku Ameriku. Zanimljivo je da Francuski građanski zakonik, preveden na engleski jezik važi u saveznoj državi Luizijani, koja je nekada bila pod francuskom vlašću, pa posle ustupljena SAD. Osim toga, uticaj Francuskog građanskog zakonika osetio se u Africi (Alžir, Maroko, Egipat, Tunis).
Kneževina Srbija, koja je bila provincija u okviru Osmanskog carstva tokom 1830-ih godina predstavljala je pravnu laboratoriju u kojoj se radilo na donošenju ustavnih rešenja i zakonika.
Comments