Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ
Број: КЖ1-3/21
Дaнa: 25.01.2021. године
К р a г у ј е в a ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Олге Пековић, председника већа, Зорице Ђурић и Александра Блануше, чланова већа, са записничарем Слађаном Живановић, у кривичном предмету против окривљених АА и ББ, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 у вези чл. 33 Кривичног законика, решавајући о жалби Вишег јавног тужиоца у Краљеву на пресуду Вишег суда у Краљеву 1К-23/20 од 29.10.2020. године, на седници већа одржаној дана 25.01.2021. године једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца у Краљеву и пресуда Вишег суда у Краљеву 1К-23/20 од 29.10.2020. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Краљеву 1К-23/20 од 29.10.2020. године, окривљени АА и окривљени ББ оглашени су кривима да су извршили по једно кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 Кривичног законика (КЗ). Суд је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци и истовремено одредио да ће се казна извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује без примене мере електронског надзора, које просторије не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању од шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора. У казну затвора окривљеном је урачунато и време проведено у притвору почев од 15.04.2020. године до 16.06.2020. године, као и време по основу мере забране напуштања стана од 16.06.2020. године до 29.10.2020. године. На основу чл. 87 и 246а ст. 6 КЗ од окривљеног АА кроз меру безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела одузета је опојна дрога канабис у количини од 5,73 грама нето масе.
Према окривљеном ББ изречена је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљени у року од 2 (две) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Од истог је у смислу чл. 87 и 246а ст. 3 КЗ одузета и опојна дрога канабис у количини од 93,97 грама нето масе.
Окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка и то на име паушала износ од по 10.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, док ће о висини преосталих трошкова суд одлучити посебним решењем.
Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио Виши јавни тужилац у Краљеву, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу усвоји жалбу, а пресуду Вишег суда у Краљеву 1К-23/20 од 29.10.2020. године укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи и окривљеног ББ осуди на казну затвора, а окривљеног АА на казну затвора у дужем трајању.
Одговор на жалбу тужиоца дао је бранилац окривљеног АА, адв. Душан Васовић, као и бранилац окривљеног ББ, адв. Радован Томашевић, који су предложили да се жалба тужиоца одбије као неоснована и потврди првостепена пресуда.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу својим предлогом Ктж-13/21 од 08.01.2021. године, подржао је жалбу Вишег јавног тужиоца у Краљеву и предложио да Апелациони суд у Крагујевцу укине пресуду Вишег суда у Краљеву 1К-23/20 од 29.10.2020. године, а предмет упути првостепеном суду на поновно суђење или пресуду преиначи тако што ће окривљеног ББ осудити на казну затвора, а окривљеног АА на казну затвора у дужем трајању.
Апелациони суд у Крагујевцу одржао је седницу већа у смислу чл. 447 Законика о кривичном поступку (ЗКП) на којој седници су, сходно чл. 451 ст. 1 ЗКП, размотрени целокупни списи предмета заједно са побијаном пресудом, која пресуда је испитана у оквиру основа, дела и правца побијања, па је Апелациони суд, по оцени жалбених навода, предлога, одговора на жалбу бранилаца окривљених, као и предлога Апелационог јавног тужиоца, нашао:
Жалба је неоснована.
Указујући на битне повреде одредаба кривичног поступка тужилац у жалби истиче да се противречност пресуде и то како изреке, тако и противречност разлога изреци пресуде, састоји у томе што је суд окривљене огласио кривим да су у мањој количини за сопствену употребу држали опојну дрогу, а да се из изведених доказа, па и одбрана окривљених, пре свега одбране окривљеног АА утврђује да је он на тражење окривљеног ББ набавио већу количину опојне дроге, а да је ББ навео да је он предао новац АА како би овај купио опојну дрогу и потом је продао, а од зарађеног новца поновно купио опојну дрогу. На овај начин, како наводи тужилац, исказана је и заједничка намера да окривљени купе опојну дрогу ради даље продаје, посебно зато што је АА уговорио купопродају опојне дроге од лица кога раније познаје.
Супротно тврдњи тужиоца у првостепеној пресуди нису начињене битне повреде одредаба кривичног поступка, јер је изрека пресуде јасна, разлози пресуде су непротивречни изреци, међусобно су непротивречни, а суд је у разлозима пресуде изнео довољно јасне и непротивречне ставове у погледу одлучних чињеница које су предмет доказивања, па се жалбеним наводима не доводи у питање правилност и законитост првостепене пресуде.
Наиме, оно што по тужиоцу представља противречност пресуде са сопственом интерпретацијом и ставом којим указује да се ради о већој количини опојне дроге канабис која је била намењена даљој продаји, не представља противречност пресуде, будући да је суд у изреци, а потом и у разлозима пресуде сагласно изреци изнео ставове о томе зашто у конкретном случају сматра да се не ради о количини опојне дроге која је била намењена даљој продаји, при чему све време образлаже свој став у том правцу кроз анализу изведених доказа. Оно што тужилац сматра противречношћу заправо представља анализу коју је суд изнео у односу на битне елементе бића кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 КЗ.
У вези са наведеним стоји и неосновано указивање да суд није изнео став о томе зашто се ради о мањој количини опојне дроге, те да је тиме пропустио да поступи сходно чл. 428 ст. 8 ЗКП, јер није изнео разлоге којима се руководио приликом решавања правних питања о чињеницама које су предмет доказивања, а тиче се количине од 99,70 грама нето масе опојне дроге канабис која не представља, како то наводи тужилац, малу количину.
Такође, тужилац нејасно, неаргументовано и непотребно указује на пропуст у поступању првостепеног суда који је, како се истиче у жалби, био у обавези да поступи сходно чл. 397 ст. 4 ЗКП, те да окривљене упозори на противречне одбране, будући да се ради о императивној норми која прописује активну улогу суда на главном претресу, већ је препустио своју обавезу тужиоцу да укаже на раније одбране окривљених, што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне одлуке.
Овако изнет став је резултат погрешног тумачења примене одредаба Законика о кривичном поступку па и у односу на цитирани члан закона, јер се не ради о императивној норми, с тим да се стиче утисак да тужилац умањује своју улогу у кривичном поступку какав је у примени и посебно оно што прописује чл. 15 ст. 2 ЗКП, а што подразумева активну улогу тужиоца током читавог поступка, који је у обавези да докаже тврдњу изнету у оптужби, искључујући сваку другу могућност закључивања осим оне која је понуђена оптужним актом.
Првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је доказе које је извео на главном претресу у смислу чл. 419 ст. 2 ЗКП, оценио појединачно и у међусобној повезаности те је исте доказе довео у везу са одбранама окривљених, налазом вештака, као и писаним доказима у виду извештаја по тестовима за присуство марихуане у организму код окривљених и полазећи од чл. 428 ст. 8 ЗКП у разлозима изнео довољно јасне и непротивречне ставове у погледу свих оних чињеница које сматра доказаним, као и оних које сматра недоказаним, а које се тичу битних елемената бића кривичног дела за које је окривљене огласио кривима, из чега је извео правилан закључак, са чим се саглашава и Апелациони суд, као другостепени.
У односу на овај жалбени основ, тужилац у жалби анализира одбране окривљених те исказе сведока, возача такси возила са сопственим ставом и анализом која је супротна анализи првостепеног суда и износи тврдњу о томе да су окривљени као саизвршиоци набавили опојну дрогу у већој количини ради даље продаје и потом исту превозили. Истовремено наводи и то да суд није анализирао одбране окривљених по фазама поступка како су износили, нити је ценио део одбране окривљеног ББ који је изнео у Полицијској станици Врњачка бања, када је навео да је он новац дао окривљеном АА како би му он вратио после продаје наведене дроге.
Међутим, супротно наведеном, суд је одбране окривљених ценио и анализирао на страни 9 и 10 и посебно у односу на одбрану окривљеног ББ у ПУ Врњачка бања, када је навео да део одбране није прихватио, пре свега јер је тестом код њега пронађено присуство опојне дроге канабис за коју је тврдио да је не конзумира, од истог је одузета опојна дрога, а пронађени су и трагови коришћења опојне дроге. Супротно жалби тужиоца која се тиче количине опојне дроге од 99,70 грама за коју тужилац наводи да се не ради о мањој количини већ да се ради о већој количини која је намењена даљој продаји, те да суд о томе није изнео став, а да се из радње окривљених несумњиво утврђује њихова намера која обухвата елементе бића кривичног дела из чл. 246 ст. 1 КЗ, првостепени суд је кроз анализу одбрана окривљених и остале изведене доказе изнео став и у том правцу када се изјаснио у погледу свих битних елемената бића кривичног дела која се тичу примене чл. 246 ст. 1 КЗ, а који су у конкретном случају изостали.
Оно што је неспорно и по ставу другостепеног суда је то да тужилац током поступка није доказао наводе оптужбе, будући да није понудио доказе који на било који начин указују на то да су окривљени превозили опојну дрогу ради даље продаје, јер не постоји лице коме су они понудили на продају, нити постоји комуникација којом су уговарали продају опојне дроге, што је поред осталих околности неопходно да би постојало кривично дело које је предмет оптужбе, па је тако правилно првостепени суд, полазећи од изведених доказа, окривљене огласио кривима за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 КЗ.
Полазећи од жалбе тужиоца, с позивом на чл. 54 КЗ, Апелациони суд је испитао и одлуку о кривичним санкцијама. Првостепени суд је на страни окривљеног АА, као олакшавајуће околности ценио његове личне и породичне прилике, а као отежавајућу околност његову ранију осуђиваност због чега је истог осудио на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, коју ће окривљени издржавати у просторијама у којима станује, без примене мере електронског надзора, која казна је и по налажењу овог суда, као другостепеног, прилагођена тежини извршеног кривичног дела и наступелим последицама.
Такође, правилно је суд на страни окривљеног ББ ценио његове године живота, неосуђиваност, као и то да на његовој страни није било отежавајућих околности, те је сходно томе окривљеном изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, са временом провере од 2 (две) године.
Овако одмерене кривичне санкције су прилагођене врсти и тежини извршених кривичних дела, имајући у виду и запрећену казну за кривично дело за које су осуђени, па се по налажењу овог суда кривичним санкцијама, какве су у конкретном случају, постиже општа сврха изрицања кривичних санкција прописана чл. 4 КЗ, као и сврха кажњавања из чл. 42 КЗ, уз очекивање да ће се оваквим санкцијама у потпуности остварити и циљеви како индивидуалне тако и генералне превенције.
Правилно је суд окривљенима изрекао и меру безбедности одузимања предмета извршења кривичних дела, како је то ближе означено изреком првостепене пресуде, што такође представља кривичну санкцију, тако да је жалба тужиоца и у том делу оцењена као неоснована.
Како је жалба тужиоца у целости оцењена као неоснована, то је Апелациони суд, у смислу чл. 457 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.
Зaписничaр, Председник већa-судијa,
Слађана Живановић,с.р. Олга Пековић,с.р.
Comments