Protiv presude donesene u prvom stepenu, u redovnom postupku, ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude. U skraćenom postupku, rok je 8 dana.
U naročito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe.
O zahtevu odlučuje odmah predsednik veća rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena. Ako usvoji zahtev predsednik veća može produžiti rok za žalbu najviše za još 15 dana.
Blagovremeno izjavljena i dozvoljena žalba protiv presude odlaže izvršenje presude.
Lica ovlašćena za izjavljivanje žalbe
Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i oštećeni.
U korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnici po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj, a rok za žalbu teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude.
Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.
Oštećeni može izjaviti žalbu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca (član 62.) oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati.
Žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom ili imovina proistekla iz krivičnog dela.
Branilac i navena lica mogu izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja optuženog, ali ne i protiv njegove volje, osim kada je optuženom izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina ili kazna doživotnog zatvora.
Ako priznanje optuženog u odnosu na sve tačke optužbe ispunjava pretpostavke iz člana 88. ovog zakona, optuženi, njegov branilac i označena lica mogu izjaviti žalbu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja samo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Žalba je, kao i u mnogim drugim postupcima, redovni pravni lek koji odlaže izvršenje presude.
Međutim, da bi ista proizvela ovu pravnu posledicu, potrebno je istu izjaviti blagovremeno i u forimi, odnosno sa sadržajem koji je zakonodavac taksativno propisao.
Sadržaj žalbe-Obavezni elementi žalbe
Žalba treba da sadrži:
1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
2) osnov za izjavljivanje žalbe (član 437.);
3) obrazloženje žalbe;
4) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači;
5) potpis lica koje izjavljuje žalbu.
Jedan od obaveznih elemenata žalbe je upravo osnov za izjavljivanje žalbe, a shodno odredibi čl.435.st.1.tač.2. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019).
Prema odredbi čl.437. Zakonika o krivičnom postupku, osnovi za izjavljivanje žalbe su:
1) bitne povrede odredaba krivičnog postupka;
2) povrede krivičnog zakona;
3) pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
4) odluke o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama.
Svaki od navedenih osnov za izjavljivanje žalbe su odredbama čl.438-441. Zakonika o krivičnom postupku konkretizovani.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako:
1) je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
2) je presudu doneo stvarno nenadležni sud, osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo neposredno viši sud;
3) je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji nije učestvovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja;
4) je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti;
5) je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu obavezno ili ako je optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa;
6) je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu;
7) je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa;
8) presudom nije potpuno rešen predmet optužbe;
9) je presudom optužba prekoračena;
10) je presudom povređena odredba člana 453. ovog zakonika;
11) je izreka presude nerazumljiva.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i, ako:
1) se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda;
2) je izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi presude protivrečni izreci, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni, ili ako o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude;
3) sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakonika, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.
Povreda krivičnog zakona
Povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li:
1) je delo za koje se optuženi goni krivično delo;
2) je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti;
3) je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon;
4) su povređene odredbe o uračunavanju zabrane napuštanja stana, pritvora ili izdržane kazne, kao i svakog drugog oblika lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom.
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje
Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Činjenično stanje je pogrešno utvrđeno kada je sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja pogrešno utvrdio, a nepotpuno je utvrđeno kada neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja nije utvrdio.
Nepravilna odluka o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama
Presuda se može pobijati zbog odluke o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni kada tom odlukom nije učinjena povreda zakona (član 439. tačka 3)‚ ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja‚ kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o ublažavanju ili o pooštravanju kazne‚ o oslobođenju od kazne‚ o uslovnoj osudi, o sudskoj opomeni ili o opozivanju uslovnog otpusta.
Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati kada tom odlukom nije učinjena povreda zakona (član 439. tačka 3)‚ ali je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o meri bezbednosti ili odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.
Odluka o troškovima krivičnog postupka može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju optuženog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.
Postupanje sa neurednom žalbom
Ako je žalbu izjavio optuženi ili drugo ovlašćeno lice, a optuženi nema branioca ili ako je žalbu izjavio oštećeni koji nema punomoćnika, a žalba je nečitka ili nije sastavljena u skladu sa propisanim sadržajem ovog zakonika, prvostepeni sud će naložiti žaliocu da u roku od tri dana uredi žalbu ili da je dopuni pismenim podneskom.
Ako žalilac ne postupi po ovom nalogu, sud će odbaciti kao neurednu žalbu koja je nečitka ili koja ne sadrži elemente obrazloženje žalbe, predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači i potpis lica koje izjavljuje žalbu, a žalbu koja ne sadrži označenje presude protiv koje se izjavljuje, odbaciće samo ako se ne može utvrditi na koju presudu se odnosi. Žalbu izjavljenu u korist optuženog sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.
Ako je žalbu izjavio ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika, a žalba je nečitka ili ne sadrži sve elemente, sud će odbaciti žalbu kao neurednu. Žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.
U žalbi se mogu iznositi činjenice i predlagati novi dokazi, kao i dokazi čije izvođenje je prvostepeni sud odbio, ali je žalilac dužan da navede razloge zašto ih ranije nije izneo, pri čemu je žalilac dužan da navede dokaze kojima bi se iznete činjenice imale dokazati, a pozivajući se na predložene dokaze, dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza želi da dokaže.
Nedostaci su osnov žalbi na presudu i dele se na greške u postupanju, koje moraju biti uvek bitne. Dalje se te greške kao bitne dele na apsolutno bitne čl.438.st.1. tač.1-11 ZKP, za koje je neoboriva pretpostavka da su uticale na presudu i zato povlače njeno obavezno ukidanje, ili relativne čl.438.st.2. tač.1-3. ZKP, koje dovode do ukidanja presude ako se dokaže da su bile ili mogle biti od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude.
Sve navedene povrede odnose se na povredu procedure, formalnog zakona.
Kod apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka ne treba dokazivati uzročnu vezu između učinjene povrede i njenog štetnog dejstva na presudu. Postoji dakle neoboriva pretpostavka da su te povrede postupka morale štetno delovati na zakonito i pravilno donošenje presude.
Zakonodavac je taksativno nabrojao sve apsolutne bitne povred, a takođe i relativne bitne povrede.
Povreda krivičnog zakona podrazumeva povrede materijalnopravnih odredbi, ne porocesnih odredbi, koje se mogu naći i u materijalnim zakonima.
Značajno je naglasiti, da sve povrede krivičnog zakona smatraju se apsolutnim. Te povrede treba da izviru iz činjeničng stanja koje je prvostepeni sud utvrdio bez povrede odredaba postupka.U ovom slučaju činjenice su pravilno utvrđene, ali da iste nisu pravilno podvedene pod zakon.
Pobijanje presude zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, znači osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, osporavanje onih zaključaka do kojih je sud došao na osnovu dokaznog postupka, o postojanju ili nepostojanju činjenica vezanih za presudu. Takođe, to znači i osporavanje potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja zbog propuštanja da se utvrde neke činjenice važne za presudu, da su ostale nerazjašnjene, ili da dokazi o istinitosti tih činjenica nisu u potpunosti izvedeni. Radi se o svim činjenicama važnim za donošenje zakonite i pravilne presude. Dakle, i one koje su važne za pravilno odmeravanje kazne.
Pobijanje presude zbog odluke o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama znači da sud nije pravilno, onako kako odgovara slučaju, iskoristio slobodu koju mu zakon ostavlja u pogledu izbora kazne, zamene jedne vrste kazne drugom putem ublažavanja, fakultativnog oslobođenja od kazne, izricanja veće ili manje mere kazne, izricanje uslovne osude, sudske opomene ili izricanje fakultativnih sporednih kazni i mera bezbednosti.
Ako imamo u vidu sve propisane osnove pobijanja presude u krivičnom postupku, možemo zaključiti da je zakonodavac propisao sve logičke moguće pravne osnove, a kao nedostatke koji su osnov žalbi na presudu, čijim označenje u žalbi, ovlašćeno lice kao izjavilac žalbe na početku žalbe drugostenom sudu ukazuje koje nedostake presuda sadrži, da li procesne, ili materijalne, da li one u pogledu utvrđenih činjenica ili one nedostatke koji se odnose na kaznu, drugu krivičnu sankciju ili izrečenu meru.
Comentários