Računanje rokova u krivičnom postupku

Računanje rokova u krivičnom postupku regulisano je odredbama čl.224. i 225. Zakonika o krivičnom postupku.

Prema navedenim odredbama:

Računanje rokova

Rokovi predviđeni ovim zakonikom ne mogu se produžiti, osim kad to zakonik izričito dozvoljava. Ako je u pitanju rok koji je ovim zakonikom određen radi zaštite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se može skratiti ako to zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred organom postupka.

Rokovi se računaju na časove, dane, mesece i godine.

Čas ili dan kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan. U jedan dan računa se 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu.

Rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad državni organ nije radio, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.

Predaja u roku

Kad je podnošenje podneska vezano za rok, smatra se da je predat u roku, ako je pre nego što je rok istekao predat onom ko je ovlašćen da ga primi.

Kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen. Predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smatra se kao predaja pošti preporučenom pošiljkom.

Kada je podnesak upućen elektronskim putem, dan i čas kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je podnesak upućen smatra se kao dan predaje onome kome je upućen.

Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru može podnesak koji je vezan za rok dati i usmeno na zapisnik kod suda koji vodi postupak ili ga predati preko zavoda, a lice koje se nalazi na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode može takav podnesak predati preko zavoda u kojem je smešteno. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je podnesak predat preko zavoda, smatra se kao dan predaje organu koji je nadležan da ga primi. Zavod izdaje okrivljenom potvrdu o predaji podneska.

Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili očigledne omaške podnosioca, predat ili upućen nenadležnom javnom tužiocu ili sudu pre isteka roka, pa nadležnom javnom tužiocu ili sudu stigne posle isteka roka, smatraće se da je na vreme podnesen.

Prema definiciji rok je razmak vremena u kome ovlašćeno lice treba da obavi procesnu radnju. Ročište, za razliku od roka, je određeni moment u kome lice koje učestvuje u postupku, treba da dođe pred sud da bi učestvovao u preduzimanju procesne radnje.

Postoje zakonski i sudski rokovi.

Zakonski rokovi su oni čiji početak zakonik čini zavisnim od jednog određenog događaja i čije se trajanje određuje neposredno. Sudski rok je onaj koga sudija određuje stranci po ovlašćenju u Zakoniku.

Od kog momenta počinju da teču zakonski rokovi određeno je kod svake procesne radnje vezane rokom. Tako, rok za žalbu na presudu teče od dana prijema prepisa presude. Kod sudskog roka, ako sudija nije odredio početak roka, teče dostavljanjem ili objavljivanjem rešenja kojim se rok određuje.

Voljom stranke, u čiju korist rok teče, može se skratiti.

Treba razlikovati procesne i materijalno-pravne rokove.

Procesni rokovi se odnose na preduzimanje procesnih radnji i predviđeni su u procesnim, ali i u drugim zakonima.

Materijalno-pravni rokovi se odnose na ustanove materijalnog krivičnog prava, npr. rok zastarelosti , rok za rehabilitaciju  i dr.

Navedene odredbe se odnose na procesne rokove.

Rokovi određeni za radnje suda i drugih organa nisu pravi već instrukcioni rokovi.

Njihovo neoodržavanje nema procesnih posledica, ali povlači obavezu obaveštavanja nadležnog organa sudske uprave o razlozima zakašnjenja, a može povući o određenu odgovornost lica u državnom organu koji ih je propustio.

Zakonik je sve zakonske rokove proglasio strogim, dozvoljava njihovo produženje samo ako postoji posebno ovlašćenje u zakoniku.

Tamo gde zakonik dozvoljava produženje roka ili tamo gde rok nije zakonski, potrebno je u predlogu za produženje navesti smetnje za preduzimanje procesne radnje u roku i razloge iz kojih se vidi da bi stranka bez produženja roka neopravdano pretrpela štetu.

Lice ili organ kome je dat rok na dane ili na sate, mora imati na raspolaganju punu jedinicu vremena koja mu je data. Zato se dan ili sat u koji pada događaj od koga treba računati trajanje roka, ne uračunava u rok, već je za početak roka uzet  prvi naredni dan, odnosno sat.

Značajno je naglasiti da ako se rok računa na sate, početni sat mora biti zapisan u spisima, na dostavnici, kao i kada se radnja vezana za rok određen satima preduzima ili podnesak predaje, na spisu se mora vreme predaj označiti u satima.

Rokovi određeni na mesece, dan u koji pada događaj od koga treba računati rok, po samom načinu obračunavanja koji je dat u Zakoniku, ne uračunava se u rok. Da bi rok istekao, trba da protekne onaj dan poslednjeg meseca koji po svome broju odgovara danu kad je rok otpočeo. Odredba da se mesec računa po kalendarskom vremenu znači da rok ističe onog dana poslednjeg meseca koji po svom broju odgovara broju onog dana kad je rok počeo da teče, bez obzira na to koliko je dana imao pojedini mesec koji ulazi u rok.

Prema odredbama Zakonika, ne traži se da svi dani obuhvaćeni rokom moraju biti korisni za stranku, pa i početni dan roka može biti praznični, ali posdnji dan roka mora biti koristan dan-prvi naredni radni dan.

Rok koji pada u subotu pomera se, bez obzira na to da li sud subotom radi ili ne radi, isto onako kao kad padne u nedelju.

Ove odredbe se odnose samo na rokove određene u danima ili većim vremesnskim jedinicama, a ne na rokove na sate. Ukoliko se radi o roku određenom na sate, on teče bez obzira na radno vreme i bez obzira na praznike, jer se hitne radnje u krivičnom postupku preduzimaju u svako doba.

Inače, rokovi se računaju od saopštenja ili dostave . Ako stranka radnju preduzme pre početka roka, sačekaće se istek roka, te ukoliko ona ne ponovi radnju u toku roka, uzeće se u obzir radnja koju je preduzela pre početka roka, a ukoliko radnju ponovi, uzeće se u obzir ponovljena radnja.

Ako je podnesak upućen preko pošte, preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, smatra se predajom onome kome je upućen. Predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smtra se kao predaja pošti preporučenom pošiljkom.

Ukoliko je podnesak predate pošti kao obično pismo, smatra se predatim organu onda kad mu prispe. Dakle, takav podnesak je blagovremen samo ako sudu stigne pre isteka roka za njegovo podnošenje, bez obzira na da predaje pošti.

Kada se ne može utvrditi da li je podnesak predate blagovremeno, ili kad u tom pogledu postoji sumnja, mora se uzeti da je predaja blagovremena.

Zakon regiliše i slučaj predaje podneska zbog neznanja i očigledne omaške nenadležnom javnom tužiocu ili sudu pre isteka roka. Tada, i ukoliko takav podnesak stigne nadležnom tužiocu ili sudu i po isteku roka, smatraće se da je na vreme podnet.

Veliki je značaj da stranka poznaje pravila o računanju rokova jer je to način da svoje podneske-izjave blagovremeno uputi nadlženom organu, da izbegne propust neke bitne procesne radnje, zbog čega može trpeti veliku štetu u krivičnom postupku. Sve to, bez obzira što Zakonik o krivičnom postupku uvodi i institute povrćaja u pređašnje stanje, koji opet može da ispravi grešku stranke u propuštanju roka, ali samo ukoliko je to učinjeno iz opravdanih razloga. U to se ne ubraja okolnost propuštanja roka zbog ne znanja pravila o računanju rokova.

Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.