Republika Srbija
APELACIONI SUD U KRAGUJEVCU
Broj: Kž1-13/21
Dana: 26.01.2021. godine
K r a g u j e v a c
U IME NARODA
APELACIONI SUD U KRAGUJEVCU, u veću sastavljenom od sudija Marine Ilić, predsednika veća, Mirjane Vojinović i Ružice Đurđević, članova veća, sa zapisničarem Radicom Karić, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih AA, BB, VV, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 Krivičnog zakonika, kao saizvršioci, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 Krivičnog zakonika i okrivljenog GG, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 Krivičnog zakonika, kao saizvršilac, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog GG, advokata Svetlane Ratković iz Svilajnca i žalbi branioca okrivljenog BB, advokata Slaviše Dimića iz Svilajnca, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 5/19 od 09.11.2020. godine, u sednici veća održanoj, shodno odredbi člana 511 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, dana 26.01.2021. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJAJU SE, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenih GG i BB, a presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 5/19 od 09.11.2020. godine, u odnosu na ove okrivljene POTVRĐUJE.
Ista presuda u odnosu na okrivljene AA i VV, ostaje neizmenjena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 5/19 od 09.11.2020. godine, okrivljeni AA, BB i VV, oglašeni su krivima zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 Krivičnog zakonika (KZ), kao saizvršioci, u vezi člana 33 KZ, u vezi člana 61 KZ, a okrivljeni GG, oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, kao saizvršilac, u vezi člana 33 KZ, pa su osuđeni i to okrivljeni AA, na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, a okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da će se izrečena kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora i da osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
Navedenom presudom, okrivljenima VV i GG izrečene su uslovne osude, tako što su im najpre utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ako okrivljeni VV u roku od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a okrivljeni GG u roku od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti ne izvrši krivično delo.
Istom presudom okrivljeni AA, BB, VV i GG obavezani su da sudu na ime paušala uplate novčani iznos od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Okrivljeni su obavezani da Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, na ime troškova krivičnog postupka, solidarno isplate, ukupan novčani iznos od 8.218,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Navedenom presudom, shodno odredbi člana 264 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih, a da će o njima sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, u smislu odredbe člana 262 ZKP. Oštećeni DD, ĐĐ i EE, su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, shodno odredbi člana 258 stav 4 ZKP, upućeni na parnični postupak.
Protiv navedene presude, žalbe su blagovremeno izjavili:
- branilac okrivljenog GG, advokat Svetlana Ratković, iz svih zakonom propisanih osnova za izjavljivanje žalbe, bez konkretnog žalbenog predloga, sa zahtevom da bude obaveštena o sednici veća pred drugostepenim sudom,
- branilac okrivljenog BB, advokat Slaviša Dimić, iz svih zakonom propisanih osnova za izjavljivanje žalbe, sa predlogom da drugostepeni sud usvoji njegovu žalbu, ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da pobijanu presudu preinači, tako što će okrivljenom BB, smanjiti izrečenu kaznu zatvora, ili doneti odluku kojom se okrivljeni BB oslobađa od optužbe.
Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu je, podneskom Ktž-19/21 od 25.01.2021. godine, predložio da drugostepeni sud odbije, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenih GG i BB, a da pobijanu presudu potvrdi.
Apelacioni sud je održao sednicu veća, shodno odredbi člana 511 stav 1 ZKP, o kojoj nije obaveštavao branioca okrivljenog GG, obzirom da je istom izrečena uslovna osuda za krivično delo zbog koga se vodi skraćeni postupak, a veće nije našlo da bi njegovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje ove krivičnopravne stvari, na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je, shodno odredbi člana 451 stav 1 ZKP, ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u izjavljenim žalbama, pa je nakon ocene predloga iz žalbi, imajući u vidu i mišljenje Apelacionog javnog tužioca, iz napred navedenog pisanog podneska, našao:
Žalbe branilaca okrivljenih GG i BB su neosnovane.
Žalbama branilaca okrivljenih GG i BB, prvostepena presuda pobija se zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, ukazivanjem da prvostepeni sud nije dao jasne i dovoljne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a tiču se zaključka da su okrivljeni GG i BB izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.
Nasuprot iznetim tvrdnjama u žalbama branilaca okrivljenih GG i BB, drugostepeni sud nalazi su u obrazloženju pobijane presude dati potpuno jasni i argumentovani razlozi o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja, iz kojih se nesumnjivo utvrđuje kako su okrivljeni GG i BB izvršili predmetna krivična dela i koje su sve radnje preduzeli radi izvršenja istih, što je sve u skladu sa sadržinom izvedenih dokaza, na kojima se zasnivaju utvrđenja prvostepenog suda, tako da prvostepena presuda ne sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, na koju se žalbama branilaca okrivljenih GG i BB, neosnovano ukazuje.
Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, žalbama branilaca okrivljenih GG i BB, ističe se da u konkretnom slučaju, nije na nesumnjiv način dokazano da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, da nema dovoljno dokaza koji opravdavaju takav zaključak prvostepenog suda, u vezi čega se osporava i primena krivičnog zakona, kao i odluke o krivičnim sankcijama, koje su izrečene okrivljenima GG i BB.
Naime, branilac okrivljenog GG, pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ističe da je okrivljeni GG, dobrovoljno odustao od krađe, pa da samo njegovo prisustvo kritičnom prilikom, nije dovoljan dokaz za zaključak da je okrivljeni, u svojstvu saizvršioca, izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim.
Branilac okrivljenog BB, pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ističe da činjenica da je okrivljeni AA, u svojoj odbrani, naveo okrivljenog BB, je samo pokušaj da se okrivljeni BB, bez bilo kakvih materijalnih dokaza, optuži, te da nema dovoljno dokaza koji potkrepljuju zaključak da je orivljeni BB izvršio radnje koje su mu stavljene na teret.
Ovakve tvrdnje u žalbama branilaca okrivljenih, drugostepeni sud ocenjuje neosnovanim.
Po oceni drugostepenog suda, a nasuprot iznetim tvrdnjama u žalbama branilaca okrivljenih, pravilno je prvostepeni sud, na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, shodno svojoj obavezi, propisanoj odredbom člana 419 stav 2 ZKP, u obrazloženju pobijane presude, u smislu odredbe člana 428 stav 8 ZKP, određeno i potpuno izneo činjenice koje je utvrdio u krivičnom postupku (član 83 ZKP) i iz kojih razloga ih uzima kao dokazane, ili nedokazane i kojim razlozima se rukovodio prilikom rešavanja pravnih pitanja.
Naime, pravilno je prvostepeni sud, iz odbrana koje su okrivljeni dali pred policijom u prisustvu branilaca, a zatim i ponovili na glavnom pretresu i dovodeći ih u vezu sa iskazima ispitanih svedoka i pisanim dokazima, pravilno izvedenim i ocenjenim od strane prvostepenog suda (detaljno obrazloženim na stranama od 12 do 18 pobijane presude), našao da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Po oceni drugostepenog suda, pravilno prvostepeni sud, ceneći odbranu okrivljenog BB (koji nije priznao izvršenje produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, kao saizvršilac, u vezi člana 33 KZ, u vezi člana 61 KZ, navodeći da je pozajmljivao svoj automobil okrivljenom ŽŽ, u odnosu na koga je krivični postupak razdvojen, ali da nije krao niti prodavao nikakv bakar i aluminijum), istu nije prihvatio, imajući u vidu da je odbrana okrivljenog BB, demantovana odbranama ostalih saokrivljenih, iskazima oštećenih i pisanim dokazima. U vezi sa tim, žalbeni navodi branioca okrivljenog BB, da tokom postupka nisu predloženi niti izvedeni dokazi koji bi bilo koju radnju teške krađe, povezali sa krivicom okrivljenog BB, ocenjeni su neosnovanim, obzirom da istima nije doveden u pitanje zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni BB, preduzimajući radnje bliže opisane u tačkama izreke prvostepene presude pod 1, 2, 3 i 4, izvršio produženo krivično delo teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, kao saizvršilac, u vezi člana 33 KZ, u vezi člana 61 KZ, kao ni razlozi koje je prvostepeni sud dao za takav zaključak.
Po oceni drugostepenog suda, pravilno prvostepeni sud, odbranu okrivljenog GG (koji je naveo da ga je okrivljeni ŽŽ, prema kome je krivični postupak razdvojen, pozvao da pođe sa njim i sa okrivljenima AA, BB i VV, u krađu dana 13.12.2016. godine, da je pošao sa njima, da je nakon što su stigli do DOO „Breza“, sa okrivljenim ŽŽ ostao u kolima, da nije hteo da krade i da je, nakon što je video šta ostali okrivljeni rade, istima rekao da to više ne rade i da beže), nije prihvatio, pravilno nalazeći da odbrana nije pružila dokaze u prilog tvrdnji da okrivljeni GG nije učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela. Ovo posebno imajući u vidu da su navodi iz odbrane okrivljenog GG (da je isti ostao u kolima), demantovani navodima iz odbrana okrivljenih AA i VV, (koji su u svojim odbranama, između ostalog, naveli da je okrivljeni GG, nakon što su kritičnog dana, stigli do DOO „Breza“ Svilajnac, krenuo prema fabrici, dakle nije ostao u vozilu, kao i da su okrivljeni ŽŽ, AA, VV, BB i GG, nakon prethodno postignutog dogovora, zajedno krenuli vozilom okrivljenog BB prema prostorijama DOO „Breza“ Svilajnac), u vezi čega je prvostepeni sud pravilno našao da je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni GG, kao saizvršilac, učestvovao u radnji izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.
Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog GG, osporava ocena odbrane okrivljenog, data od strane prvostepenog suda, kao i zaključak da je isti izvršio rdanje koje su mu stavljene na teret, navodima da tokom postupka nije nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni preduzeo bilo koju radnju koja može da se kvalifikuje kao krivično delo teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, da je prvostepeni sud, na radnje okrivljenog, pogrešno primenio krivični zakon, ukazujući da je isti dobrovoljno odustao od izvršenja krivičnog dela, u kom smislu ističe da isti nije postupao sa umišljajem kritičnom prilikom, te da se njegove radnje mogu kvalifikovati kao doborovoljni odustanak od izvršenja krivičnog dela.
Naime, drugostepeni sud u svemu kao pravilan prihvata zaključak iz prvostepene presude da je okrivljeni GG, radnjama koje je preduzeo, direktno uticao na izvršenje predmetnog krivičnog dela, te da su njegove radnje bile obuhvaćene direktnim umišljajem da, po prethodnom dogovoru i zajedničkim delovanjem sa okrivljenim AA, BB i VV, pribavi protivpravnu imovinsku korist. U vezi sa napred iznetim, neosnovanim su ocenjena ukazivanja u žalbi branioca okrivljenog GG, da kod okrivljenog nisu na nesumnjiv način dokazane aktivne radnje saizvršilaštva, niti svest o izvršenju krivičnog dela, pa samim i direktan umišljaj.
Činjenično stanje u pobijanoj presudi je pravilno i potpuno utvrđeno, kako u pogledu činjenica koje čine objektivna obeležja predmetnih krivičnih dela tako i u pogledu činjenica koje se tiču krivice okrivljenih, a krivični zakon, pravnom kvalifikacijom po članu 204 stav 1 tačka 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, je pravilno primenjen, pa su i žalbeni navodi branioca okrivljenog GG, kojima se prvostepena presuda pobija zbog povrede krivičnog zakona, isticanjem da je isti pogrešno primenjen, ocenjeni neosnovanim.
Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o krivičnim sankcijama, koje su izrečene okrivljenima GG i BB, drugostepeni sud nalazi da je ista i u tom delu pravilna, pa neosnovanim ocenjuje suprotne žalbene navode branilaca okrivljenih.
Prilikom odmeravanja krivičnih sankcija okrivljenima GG i BB, prvostepeni sud je, shodno odredbi člana 54 KZ, imao u vidu sve okolnosti koje su od značaja za odmeravanje krivične sankcije i koje utiču na to da kazna bude manja ili veća i pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog BB, cenio njegove lične i porodične prilike, da je bez zaposlenja, bez primanja, bez imovine, oženjen, a njegovu raniju osuđivanost, kao otežavajuću okolnost i pravilno istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od (jedne) jedne godine, istovremeno određujući da će se kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora.
I po nalaženju drugostepenog suda, ovako izrečena kazna zatvora, adekvatna je težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, istom se može postići svrha kažnjavanja, propisana odredbom člana 42 KZ, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija, propisane odredbom člana 4 stav 2 KZ.
Po oceni drugostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud, ceneći kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog GG njegove lične i porodične prilike, da je bez imovine, da je otac jednog maloletnog deteta, da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, da nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela nije bilo drugih postupaka, da je ranije neosuđivan, okrivljenom, u odsustvu otežavajućih okolnosti, izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine, po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, imajući pri tom u vidu težinu izvršenog krivičnog dela i stepen krivice okrivljenog.
I po oceni drugostepenog suda, ovako izrečenom uslovnom osudom, u potpunosti će se ostvariti svrha mera upozorenja, propisana odredbom člana 64 stav 2 KZ, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija, propisane odredbom člana 4 stav 2 KZ.
Imajući u vidu navedeno, neosnovanim su ocenjeni suprotni navodi iz žalbi branilaca okrivljenih, obzirom da istima nije dovedena u pitanje odluka o krivičnim sankcijama koje su izrečene okrivljenima, kao ni odluka o troškovima, koja se neosnovano osporava žalbom branioca okrivljenog GG.
Obzirom da na deo presude, koji se odnosi na okrivljenog AA i okrivljenog VV, nije izjavljena žalba, to je prvostepena presuda, u odnosu na ove okrivljene, ostala neizmenjena.
Sa navedenih razloga, Apelacioni sud je, primenom odredbe člana 457 ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar Predsednik veća-sudija
Comments