Рев. 3233/05
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Јелене Боровац, Власте Јовановић, мр Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Лукићевић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Властимир Јанковић, адвокат из ..., ради раскида уговора о доживотном издржавању, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду Гж. 3590/05 од 31.августа 2005. године, у седници одржаној 20.априла 2006. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Београду Гж. 3590/05 од 31.августа 2005. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Петог општинског суда у Београду П бр. 1902/04 од 21.јануара 2005. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев, па је раскинут уговор о доживотном издржавању закључен између сада покојног ВВ, као примаоца издржавања, са једне стране и туженог ББ из ..., као давоца издржавања, оверен пред Општинским судом у Младеновцу под III Р ../93, 16.12.2993. године, у делу располагања имовином за ½ који део није обухваћен ништавошћу уговора утврђеном делимичном пресудом тог суда П бр. 2118/00 од 25.12.2000. године. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати 54.800,00 динара.
Пресудом Окружног суда у Београду Гж. 3590/05 од 31.08.2005. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда првостепеног суда.
Против правоснажне пресуде донесене у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјланог права.
Испитујући побијану пресуду према одредби члана 386. савезног ЗПП, у вези члана 491. став 4. републичког ЗПП (“Службени гласник РС”, бр. 125/04), Врховни суд је нашао да је ревизија неоснована.
У поступку није учињена битна повреда из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Нема битне повреде из члана 354. став 2. тачка 14. ЗПП на коју се у ревизији указује јер су разлози о одлучним чињеницама јасни и непротивречни, а пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати.
Рев. 3233/05
2.
Према утврђеном чињеничном стању, између сада покојног ВВ, као примаоца издржавања и туженог ББ, као даваоца издржавања, закључен је уговор о доживотном издржавању оверен пред Општинским судом у Младеновцу 16.децембра 1993. године под Р бр. ../93. Тужени, син покојног примаоца издржавања, обавезао се да свог оца доживотно издржава, да му плаћа трошкове становања, исхране и одевања које прималац издржавања не може да плаћа својим средствима, да га у болести лечи и негује, као и да га након смрти сахрани, обави подушја и подигне споменик. Као накнаду за дато издржавање, прималац издржавања се овим уговором обавезао да даваоцу издржавања остави у својину двоипособан стан. Покојни ВВ живео је у заједничном породичном домаћинству са својом супругом, тужиљом АА и породицом њеног сина. Током 1993. године тужени је повремено долазио код оца, куповао му лекове и давао новац и доносио намирнице. У 1994. години, након закључења уговора о доживотном издржавању, тужени се ретко виђао са оцем, а непосредно пред његову смрт тужени са оцем није имао никакав контакт. Своје уговорне обавезе тужени није испуњавао онако како је уговорено. Није обилазио оца, нити се у довољној мери старао о његовом лечењу, јер је покојни ВВ боловао од дијабетиса. Због тога се сада пок. ВВ жалио својим укућанима и блиским комшијама да га син не обилази. Тужени је сносио све трошкове сахране и подигао оцу споменик.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови усвојили тужбени захтев и раскинули уговор о доживоном издржавању, уз разлоге које прихвата и Врховни суд, па нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.
Сврха закључења уговора о доживотном издржавњу у смислу одредбе члана 194. Закона о наслеђивању (“Службени гласник РС”, бр. 46/95), нису само материјална давања од стране даваоца издржавања – обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, трошкови лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе, него и пружање одговарајуће неге у болести и старости.
Покојни прималац издржавања је живео у заједничком породичном домаћинству са супругом. Имао је довољно материјалних средстава за основне животне потребе, па су и обавезе туженог у виду материјалних давања према примаоцу издржавања биле мање. У току 1994. године тужени је престао да посећује оца. Према томе, тужени није испуњавао уговором преузете обавезе издржавања, како у погледу материјалних давања, тако и пружања примаоцу издржавања бриге и неге у старости, што представља раскидни услов уговора о доживотном издржавању у смислу члана 124.Закона о облигационим односима, као општег прописа, у вези члана 194. Закона о наслеђивању као посебног прописа. Због тога није од значаја ревизијски навод да је право на раскид уговора о доживотном издржавању имовинско право које припада уговарачима, трећим заинтересованим лицима и наследницима уговарача, које престаје испуњењем свих уговором предвиђених обавеза и извршењем уговора у целости.
Рев. 3233/05
3.
Ревизијски наводи који се односе на исказе сведока представљају побијање утврђеног чињеничног стања и оцену изведених доказа, што не представља ревизијски разлог у смислу члана 385. став 3. ЗПП, па ови наводи нису били предмет оцене Врховног суда.
Врховни суд је одлучио као у изреци на основу члана 393. ЗПП.
Председник већа – судија,
Слободан Дражић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Мирјана Војводић
Comments