Веза са одлуком Европског суда за људска права - Крстић против Србије (10.12.2013)
Рев. 1188/03
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Весне Поповић, Јасминке Станојевић, Мирјане Грубић и Драгице Марјановића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Београд – Филијала Пирот, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Пироту Гж.610/01 од 4.12.2002. године, у седници одржаној 19.6.2003. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Окружног суда у Пироту Гж. 610/01 од 4.12.2002. године и пресуда Општинског суда у Пироту П. 760/00 од 12.6.2001. године и тужбени захтев тужиоца којим је тражио накнаду штете – разлику у пензији за период од 1.9.1990. године до 8.4.2001. године у износу од 1.509.407,66 динара са затезном каматом почев од 8.4.2001. године, ОДБИЈА као неоснован.
Свака странка сноси своје трошкове.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Општинског суда у Пироту П. 760/00 од 12.6.2001. године обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде штете – разлике у пензији за период од 1.9.1990. године до 8.4.2001. године исплати 1.509.407,66 динара са затезном каматом почев од 8.4.2001. године као дана вештачења па до исплате, и да му на име трошкова спора исплати 37.700,00 динара.
Наведеном другостепеном пресудом одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда је потврђена.
Против правоснажне другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу чл.386. ЗПП па је нашао да је ревизија основана.
Рев. 1188/03
2.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл.354. ст.2. тачка 11. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности, као ни битна повреда из чл.354. ст.2. тачка 14. ЗПП на коју се у ревизији указује.
Према утврђеном чињеничном стању тужени је на захтев тужиоца да му одреди нов повољнији износ пензије с обзиром да је накнадно остварио зараду за 1989. и 1990. годину донео решење 16.5.1994. године којим је тужиоцу као кориснику старосне пензије одредио нов износ пензије од 14.015,46 динара, почев од 1.9.1990. године. Тужилац није тражио принудно извршење тог решења. Вештачењем је извршен обрачун разлике за спорни период методом којом се валоризују новчана потраживања.
Код таквог чињеничног стања нижестепени судови сматрају да је редован суд надлежан за пресуђење ове парнице јер се тужном не напада законитост решења о одређивању исплате разлике у висини пензије, већ се захтева исплата тзв. инфлаторне штете због обезвређености признатог износа у управном поступку.
На правилно утврђено чињенично стање нижестепени судови су погрешно применили материјално право када су тужбени захтев усвојили.
По становишту Врховног суда тужилац (пензионер) нема право на валоризацију пензије по општим правилима одштетног права – ЗОО.
Наиме, однос између тужиоца (пензионера) и пензијског фонда (туженог) нема карактеристике грађанско-правног већ административно правног односа. Међусобни однос не карактерише равноправност странака, слободна иницијатива (аутономија воље) прометљивост права нити постојање имовинске санације. Однос странака регулисан је Законом о основама пензијског и инвалидског осигурања и Републичким законом о пензијском и инвалидском осигурању. Ти закони не предвиђају могућност валоризације пензија у условима хиперинфлације.
У нашем праву у испуњењу новчаних обавеза важи начело монетарног номинализма по коме када обавеза има за предмет своту новца, дужник је дужан исплатити онај број новчаних јединица на који обавеза гласи изузев кад закон одређује што друго. У конкретном случају прописи о пензијском и инвалидском осигурању не садрже одредбу о изузетку у примену правила монетарног номинализма нити суд може да утиче на остваривање права и обавеза из пензијског осигурања (по чл.101. раније важећег Закона о основама пензијског и инвалидског осигурања права из пензијског и инвалидског осигурања остварују се код организације за осигурање код које је осигураник последњи пут био осигуран).
Рев. 1188/03
3.
Но, и под условом када би се пензија сматрала посебном законском облигацијом не би постојали услови за валоризацију у смислу чл.15. а у вези чл.278. ЗОО, зато што се начело једнаке вредности давања (еквиваленције – правичности у економским односима) односи на заснивање и извршење двостраних уговора. Однос између пензионера и фонда није уговорни, као што је то напред истакнуто. ЗОО у ставу другом исте одредбе прописује да се законом одређује у којим случајевима нарушавање тог начела повлачи правне последице. Поменути закон, а као што је наведено ни прописи из пензијског и инвалидског осигурања не предвиђају могућност валоризације пензија у условима обезвређења куповне моћи новца и хиперинфлације. Валоризму у овој врсти новчаних обавеза не би било места и због чињенице да се на повремена доспела новчана давања не признаје затезна камата осим од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату (чл.279. ст.3. ЗОО). Имајући ту одредбу у виду, а и чињеницу да тужени није тражио принудно извршење решења пензијског фонда у административном – управном поступку, то он не би могао да оствари ни право на затезну камату јер би пензија схваћена као законска облигација била повремено новчано потраживање (доспева у месечним износима). Како је правни основ за валоризацију новчаних потраживања не само чл.15. ЗОО, већ и чл.278. ст.2. ЗОО то је очигледно да тужилац не би имао право за валоризацију зато што не би могао да добије затезну камату. Постојање затезне камате је услов за досуђивање разлике до потпуне накнаде штете, у смислу чл. 278. ст.2. ЗОО.
На основу чл.395. ст.1. ЗПП одлучено је као у изрецу у ставу првом. На основу чл.166. ЗПП Врховни суд је одлучио да свака странка сноси своје трошкове. Тужени је успео у спору али није поставио опредељен захтев за накнаду трошкова у смислу чл.164. у вези чл.154. и 155. ЗПП, па без обзира што је у спору успео, то му трошкови спора нису досуђени.
Председник већа – судија
Предраг Трифуновић,с.р.
Comments