КРИВИЧНО ДЕЛО

Појам кривичног дела (чл. 14. КЗ)

У кривичном законодавству се мање придаје значај одређивању општег појам кривичног дела, тако да највећи број закондавстава не даје законску дефиницију општег појма, већ одмах прописује поједина кривична дела са њиховим елементима. Међутим, постоје кривични законици који одређују овај појам, а то је случај и са нашим Кривичним закоником. Према њему кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено. У складу са КЗ нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом.

Општи појам кривичног дела обухвата четири елемента: радњу, предвиђеност у закону, противправност и кривицу. Дело човека као општи елемент у појму кривичног дела се рашчлањује на: радњу, последицу и узрочну везу. Такође, објект и субјект кривичног дела су елементи који се не уносе у општи појам кривичног дела али су у блиској вези са неким од обавезних елемената.

Одређивање појма кривичног дела представља једно од најважнијих питања теорије кривичног права. Оно има више теоријски, а мање законодавни и практични значај. Са теоријског аспекта, одређивање појма кривичног дела има вишесртуки правни, друштвени и криминално-политички значај. Правни значај је у томе што се на тај начин поставља општи законски основ за одређивање појединих кривичних дела, тако што свако поједино кривично дело треба да буде прописано у складу са овим општим појмом. Друштвени значај је у томе што се кроз општи појам кривичног дела одређују услови када се једно људско понашање сматра забрањеним и кажњивим и на тај начин се поставља граница између дозвољеног и недозвољеног. Криминално-политички значај одређивања општег појма кривичног дела је у његовом разграничењу од осталих облика недозвољених и кажњивих понашања, као што су привредни преступи и прекршаји. Пракса се не бави утврђивањем појма кривичног дела, већ прихвата ставове теорије о томе и тумачи законске дефиниције општег појма кривичног дела и појединих кривичних дела.

Елементи појма кривичног дела

Четири елемента која обухвата појам кривичног дела су: радња, предвиђеност у закону, противправност и кривица. Дело човека као општи елемент у појму кривичног дела се рашчлањује на: радњу, последицу и узрочну везу. Такође, објект и субјект кривичног дела су елементи који се не уносе у општи појам кривичног дела али су у блиској вези са неким од обавезних елемената.

Однос радње и остала три елемента одражва се пре свега у томе што је само она супстантив, док су сви остали елементи атрибути, тј. одређују каква радња мора бити да би представљала кривично дело. Радња кривичног дела је у том смислу носећи елемент, без обзира што су сви елементи истог значаја и ранга, јер уколико недостаје било који од четири елемента нема ни кривичног дела. Редослед појединих елемената није дат произвољно и он се не може мењати, а да не дође до неприхватљивих теоријских и практичних последица. Приликом решавања конкретних случајева и примене кривичног права увек се почиње са радњом, а завршава са кривицом. Према томе, четири обавезна елемента у појму кривичног дела истовремено представљају и четири степена, или нивоа кроз који се мора проћи да би се на крају могло констатовати да је учињено кривично дело. Прво се утврђује да ли нека радња испњава услове који се захтевају за радњу кривичног дела. На том првом нивоу, по правилу, само мањи део радњи неће испунити минималне услове који се постављају за радњу кривичног дела. Међутим, већ на следећем нивоу или степену, приликом утврђивања да ли су испуњена битна обележја законског описа одређеног кривичног дела, долази до значајног сужавања круга радњи путем којих су остварени сви законски услови за постојање одређеног кривичног дела. Предвиђеност у закону је елемент у општем појму кривичног дела који изузетно велики број људских радњи које би потенцијално могле бити радња кривичног дела своди на један релативно ограничен круг радњи. Следећа се утврђује противправност. Утврђује се, у ствари, није ли искључена противправност неког понашања које испуњава сва законска обележја неког кривичног дела (нпр. није ли лишавање живота неког лица учињено у нужној одбрани и др.). Тек уколико не постоји неки од основа који искључује противправност, може се констатовати да је учињено кривично неправо, да постоји кривично дело у непотпуном, објективном смислу. Најзад, за постојање кривичног дела, потребно је утврдити и кривицу учиниоца. То је последњи ниво на коме се доноси одлука и коначна оцена о томе да ли је у конкретном случају учињено кривично дело. Три прва (објективна) елемента могу постојати без четвртог, тј. кривице, али никако обрнуто, нема кривице уколико нису остварени објективни елементи.