Надлежност је законом установљено право и дужност једног одређеног суда да врши судску власт у конкретном случају. То је делокруг рада суда који је утврђен законом. Судска надлежност у кривичним стварима може бити стварна, месна и функционална.
Стварна надлежност (чл. 22. до чл. 24. и чл. 30. ЗУС)
Стварна надлежност је право и дужност једног суда да води и оконча поступак по одређеној кривичној ствари у зависности од тежине кривичног дела, изражене у прописаној казни и својствима учиниоца кривичног дела. Стварна надлежност одређена је Законом о уређењу судова (ЗУС).
Основни суд суди у првом степену за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет година и десет година, ако за поједина од њих није надлежан други суд; одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежност, пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ, ако није надлежан други суд, и врши друге послове одређене законом.
Виши суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година и за одређена, законом таксативно набројана кривична дела, која би према висини запрећене казне била у надлежности основног суда (чл. 23. ЗУС); суди у кривичном поступку према малолетницима; одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности; одлучује о захтевима за рехабилитацију; одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација средствима јавног информисања; води поступак за изручење окривљених и осуђених лица, пружа међународну правну помоћ у поступцима за кривична дела из своје надлежности; извршавају кривичну пресуду иностраног суда и др.; одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја; обезбеђују и пружају помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и врше друге послове предвиђене законом. У другом степену, виши суд одлучује о жалбама на одлуке основних судова: о мерама за обезбеђење присуства окривљеног; за кривична дела за која је прописана новчана казна и казна затвора до 5 година.
Апелациони суд одлучује о: жалбама на одлуке виших судова; жалбама на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд; сукобу надлежности нижих судова са свог подручја, ако за одлучивање није надлежан виши суд; преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом. Апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе.
Врховни касациони суд одлучује о: ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова у Републици Србији и о другим стварима одређеним законом; сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд; о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.
Месна надлежност (чл. 23. до чл. 29. и чл. 32. и чл. 33. ЗКП)
Месна надлежност је право и дужност стварно надлежног суда да реши одређену кривичну ствар с обзиром на територију за коју је основан. ЗКП регулише критеријуме за одређивање месне надлежности, а у теорији је искристалисано схватање које познаје две врсте месне надлежности, редовну и ванредну.
Редовна месна надлежност одређује се према неколико критеријума, од којих је први место извршења кривичног дела (forum delicti commissi). Под местом извршења кривичног дела подразумева се место где је учинилац предузео радњу кривичног дела или је био дужан да предузме, као и место где је последица наступила, или где је требало да наступи (покушај кривичног дела). У случајевима где се радња и последица одвајају, тако да је радња предузета у једном месту, а последица је наступила у другом, важи правило првенства (forum praeventionis). Према овом критеријуму, месна надлежност припада суду коме је прво поднет захтев за покретање поступка, односно суду који је већ започео поступак. У случају да је кривично дело учињено на домаћем броду или ваздухоплову примењују се посебна правила о месној надлежности. Наиме, уколико се домаћи брод или ваздухоплов налази у домаћем пристаништу, месно је надлежан суд на чијем подручју се налази то пристаниште. У осталим случајевима, надлежан је суд на чијем подручју се налази матична лука брода, односно ваздухоплова или домаће пристаниште у коме се брод, односно ваздухоплов први пут заустави. За кривична дела учињена путем средстава јавног информисања, месно надлежан је суд на чијем подручју се налази седиште јавног гласила, а ако то место није познато или се налази у иностранству, надлежан је суд на чијем подручју је објављена информација. Ако по закону одговара аутор информације, надлежан је суд места у коме аутор има пребивалиште или боравиште или суд места где се десио догађај на који се односи информација. Те одредбе сходно се примењују и на кривична дела извршена путем другог штампаног материјала. Ако је неко лице извршило кривична дела у Републици Србији и у иностранству, надлежан је суд који је надлежан за кривично дело извршено у Републици Србији.
У ситуацијама у којима место извршења кривичног дела није познато или се налази у иностранству, примењује се критеријум пребивалишта или боравишта окривљеног (forum domicilii). Пребивалиште је место у коме се грађанин настанио да би ту стално живео, а боравиште је место изван пребивалишта у коме се грађанин налази привремено (нпр. ради студирања, летовања, обављања неког посла и сл.). Ако је суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште већ покренуо поступак, остаће надлежан и ако се касније сазна за место извршења кривичног дела. Месну надлежност суда када су у питању малолетни учиниоцу регулише Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица (ЗОМУКД) и за поступак према малолетнику месно надлежан је, по правилу, суд његовог пребивалишта, а ако малолетник нема пребивалиште или оно није познато - суд боравишта малолетника. Поступак се може спровести пред судом боравишта малолетника који има пребивалиште или пред судом места извршења кривичног дела, односно пред судом на чијем се подручју налази завод или установа за извршење кривичних санкција у којој се малолетник налази, ако је очигледно да ће се пред тим судом лакше спровести поступак (чл. 45. ЗОМУКД).
Последњи критеријум редовне месне надлежности је место у коме је окривљени рођен, ухапшен или у коме се сам пријавио (forum deprehesionis). Примена овог критеријума долази у обзир уколико место извршења кривичног дела и место пребивалишта, односно боравишта нису познати или се налазе у иностранству.
Од изложених правила за утврђивање месне надлежности одступа се у случајевима тзв. ванредне месне надлежности у које спадају: надлежност првенства (forum praeventionis), надлежност по међусобној вези кривичних ствари или конекситету (forum connexitatis), пренесена или делегирана надлежност (forum delegationis) и одређена надлежност (forum ordinatum).
Надлежност првенства заснива се када је кривично дело извршено или покушано на подручјима разних судова или на граници тих подручја или је неизвесно на ком је подручју извршено или покушано, тада ће надлежан бити суд на чијем подручју је прво покренут кривични поступак.
Надлежност конекситета примењује се у случају субјективног, објективног и мешовитог конекситета, односно у случају када је једно лице извршило више кривичних дела (субјективни конекститет) или када је више лица учествовало у извршењу једног кривичног дела (објективни конекситет), односно када је више лица учествовало у извршењу више кривичних дела (мешовити конекситет). У свим случајевима конекситета, по правилу, води се јединствени поступак, а месна надлежност се одређује након утврђивања стварне надлежности. Ако је за нека од кривичних дела надлежан нижи суд, а за нека виши – јединствени поступак ће спровести виши суд. Уколико су надлежни судови исте врсте, једниствени поступак ће спровести суд који је први покренуо поступак.[1]
Пренесена или делегирана надлежност састоји се у преношењу суђења по једном кривичном предмету од месно надлежног суда на други, иначе месно ненадлежан суд, који своју надлежност заснива на основу акта делегације. До делегирања може доћи у два случаја и то: 1) када је надлежан суд из правних или стварних разлога спречен да поступа, тада је дужан да о томе извести непосредно виши суд, који ће решењем одредити други стварно надлежан суд на свом подручју; 2) на предлог судије за претходни поступак, судије појединца или председника већа, Врховни касациони суд може за вођење кривичног поступка одредити други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако постоје други важни разлози.
Одређена надлежност примењује се уколико се никако не може установити месна надлежност. У овим случајевима Врховни касациони суд одређује који ће од стварно надлежних судова са територије Републике Србије бити месно надлежан у конкретној кривичној ствари.
[1] А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015, стр. 47.
Kommentare