(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.
(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.
Радња извршења састоји се у неовлашћеном продирању у туђ стан или туђе затворене просторије, односно неудаљавање из стана или затворених просторија на захтев овлашћеног лица.[1] Да би продирање било довршено није потребно да је учинилац целим телом ушао у стан односно затворене просторије, већ је довољно да се неки део његовог тела нашао у туђем стану. Код неудаљавања подразумева се да је извршилац ушао у стан или затворене просторије уз претходно одобрење овлашћеног лица, али се касније, на његов захтев не удаљава.
Објект радње извршења је туђ стан и други туђи затворени простори који служе становању.
Дело се може извршити само с умишљајем.
Тежи облик постојаће уколико је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).
Покушаји и основног и тежег облика кажњиви су (став 3.).
Кривично гоњење основног облика предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).
(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне.
Заштитни објект овог кривичног дела је право појединца на личну тајну.
Радња кривичног дела састоји се у неовлашћеном откривању тајне сазнате у вршењу сопственог позива. Као лица која могу да изврше кривично дело наведени су адвокати и лекари, али и друга лица која неовлашћено открију тајну сазнату у вршењу позива (нпр. свештеник, апотекар и др.). Објект кривичног дела је тајна односно тајни подаци, који морају бити везани за личност лица од којег је тајна сазната или за личност неког другог лица, односно мора се радити о приватној тајни. Кривично дело се може извршити само с умишљајем који мора да обухвати и свест да се ради о тајни, као и да се она неовлашћено открива.
Кривично дело неће постојати ако је откривена тајна у општем интересу или интересу другог лица, при чему је тај интерес претежнији од интереса чувања тајне (став 2.).
Гоњење за ово кривично дело предузима се по предлогу оштећеног (чл. 153. ст. 2.).
[1] Овлашћено лице је лице које станује у стану, односно у другим затвореним просторијама.
Comments