Неовлашћено прикупљање личних података чл. 146. КЗ
(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.
(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.
Кривично дело има два основна и један тежи облик. Радња извршења првог облика јесте неовлашћено прибављање, саопштавање другом или употреба у сврху за коју нису намењени података о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона (став 1.).[1] Радња извршења другог облика састоји се у противзаконитом прикупљању података о личности или у коришћењу тако прикупљених података (став 2.).
Објект радње су лични подаци. Они представљају податке који се односе на приватност, интегритет личности, лични и породични живот и друга лична права одређеног лица.
Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 3.).
За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који мора обухватити и свест о томе да код облика из става 1. он неовлашћено прикупља податке, односно код облика из става 2. то чини супротно закону.
Кривично гоњење за дела из става 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).
[1] Прикупљање личних података регулисано је Законом о заштити података о личности.
Повреда права на подношење правног средства чл. 147. КЗ
(1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године.
Право на подношење жалбе или другог правног средства представља право утврђено Уставом (чл. 36. ст. 2.), а његова повреда предвиђена је као кривично дело одребама овог члана Кривичног законика. Њиме је инкриминисано и спречавање другог да користи право на било какве поднеске који немају карактер правног средства.
Радња извршења кривичног дела састоји се у спречавању другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска. Спречавање се може остварити на различите начине, ипак, за постојање спречавања није довољно обично наговарање. Дело је довршено само у случају када је пасивни субјект онемогућен да искористи то право, у противном постојаће некажњиви покушај.[1] Основни облик дела гони се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).
Ако је дело извршено од стране службеног лица у вршењу службе постојаће тежи облик (став 2.).
Кривично дело се може извршити само с умишљајем.
[1] З. Стојановић, Коментар кривичног законика, Службени гласник, Београд 2016, V измењено и допуњено издање стр. 505, 506.
Comments