Непријављивање припремања кривичног дела чл. 331. КЗ
(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.
Циљ инкриминисања непријављивања припремања кривичног дела јесте спречавање кривичног дела које се припрема.
Основни облик постојаће у случају непријављивања припремања извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна. Радња извршења врши се нечињењем, тј. пропуштањем пријављивања припремања. Да би извршило пријављивање, довољно је да лице које је сазнало за припремање извршења кривичног дела о томе у било којој форми обавести надлежни или други орган (који има законску обавезу да пријаву поднесе надлежномн органу) и да саопшти све њему познате околности о припремању. За постојање кривичног дела неопходно је да је до пропуштања непријављивања дошло у време када је припремано дело још било могуће спречити, као и да је касније припремано дело покушано или извршено. Са субјективног аспекта за постојање кривичног дела неопходан је умишљај.
Тежи облик постојаће ако се основни облик учини у односу на кривично дело за које се може изрећи казна затовора од тридесет до четрдесет година (став 2.).
Ставом 3. предвиђен је лични основ искључења кажњивости, тј. да се за непријављивање припремања кривичног дела из става 1. (основног облика) не могу казнити лица која се налазе у неком односу са лицем које исто припрема. То су лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници. За тежи облик не постоји лични основ искључења кажњивости.
Непријављивање кривичног дела и учиниоца чл. 332. КЗ
(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени, казниће се затвором до три године.
(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година, казниће се затвором од једне до осам година.
(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца.
Кривично дело има три облика.
Први облик (став 1.) може се извршити на два начина: или непријављивањем учиниоца криивчног дела, или непријављивањем извршеног дела. У првом случају ради се о томе да се зна ко је извршилац кривичног дела, па се то не пријави, а у другом случају лице које је дужно да пријави дело зна само да је дело извршено, али не зна ко је учинилац. И у једном и у другом случају потребно је да се ради о кривичном делу за које се по закону може изрећи казна затвора од тридесет до четрдесет година. Да би кривично дело постојало мора бити испуњен још и услов да је до непријављивања дошло пре него што су дело, односно учинилац откривени. Појам учиниоца обухвата поред извршиоца и саучеснике, тј. кривично дело постоји и онда када се не пријави саучесник. Дело обухвата како непријављивање довршеног, тако и покушаног дела.[1]
Други облик (став 2.) може извршити само службено или одговорно лице и то свесним пропуштањем да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности. Да би постојао овај облик потребно је да се ради о кривичном делу за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна.
Трећи облик (став 3.) може извршити само службено или одговорно лице и то свесним пропуштањем да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе. Да би постојао овај облик потребно је да се ради о кривичном делу за које се може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година.
За постојање сва три наведена облика неопходан је умишљај учиниоца.
Ставом 4. предвиђен је лични основ искључења кажњивости, тј. да се за непријављивање облика из става 1. и 2. не могу казнити лица која се налазе у неком односу са извршиоцем кривичног дела. То су лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца. За облик предвиђен ставом 3. не постоји лични основ искључења кажњивости.
[1] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 284.
Comments