Одлука Уставногсуда којом је утврђеноправо подносиоца уставнежалбе на накнаду штете (материјалне или нематеријалне) представља извршну исправу на основу одредабачлана 89. став 3. Закона о Уставномсуду и члана 13. тачка 7. Закона о извршењу и обезбеђењу. О б р а з л о ж е њ е Први основнисуд у Београду поднео је Врховномкасационом суду, захтев ради решавања спорног правног питања у предметима тог суда И 7425/2015, Ии 1609/2015 и ИПВ (И) 3258/2015. У захтеву Првог основногсуда у Београду као спорно постављено је питање: „Да ли одлука Уставног суда којомсе утврђује право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете представља извршнуисправу у смислуодредбе члана 13. Закона о извршењу и обезбеђењу?“ Одредбомчлана 7. Закона о Уставномсуду („Службени гласникРС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 –УС, 40/15 – др. закон и 103/15) прописано је да су одлуке Уставногсуда коначне, извршнеи општеобавезујуће и да се начин и поступак извршења одлука Уставног суда уређује овим законом. Одредбама чланова 89. и 90. Закона о Уставном суду објављеном у „Службеном гласнику РС“ бр. 109 од 28.11.2007. године, био је прописанначин и поступакизвршења одлуке Уставног суда донете у поступкупо уставној жалби, па је ставом 3. члана 89. било прописанода је одлука Уставног суда којомсе усваја уставна жалба правни основ за подношење захтеваза накнаду штете или отклањањадругих штетних последица пред надлежним органом, у складу са законом, док је чланом 90. било прописано да се право на накнаду штете одређенуу одлуци Уставног суда којом се усваја уставна жалба остварује подношењем захтева Комисији за накнаду штете, а у случају да Комисија не усвоји захтев или не донесе одлуку, подносилац уставне жалбе је могао код надлежног суда да поднесе тужбуза накнаду штете. Законом о изменама и допунамаЗакона о Уставном суду, који је објављен у „Службеном гласникуРС“ бр. 99 од 27.12.2011. године,а који је ступио на снагу 04.01.2012. године, измењена је одредба члана 89. став 3. тако да гласи: „Одлукомкојом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен,“ док је члан 90. брисан у целини.Прелазном одредбом члана 40. став 2. Закона о изменама и допунамаЗакона о Уставном суду, прописано је да ће се захтеви за накнаду штете поднети Комисији из члана 90. став 3. Закона о Уставном суду, до дана ступања на снагу овог закона,решити у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона. Закономо допуни Закона о Уставномсуду који је објављену „Службеном гласнику РС“ бр. 103 од 14.12.2015. године, а на снази је од 22.12.2015. године,допуњена је одредба члана 89. став 3. тако да гласи: „Одлукомкојом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен, с тим што Уставни суд, када је захтев усвојен, одређује у одлуци орган који је обавезан да исплатинакнаду материјалне или нематеријалне штете и одређујерок од четири месеца од дана достављања одлуке том органу у коме он добровољно може да плати накнадуштете. Поступак за принудноизвршење накнаде материјалне, односнонематеријалне штете може почети тек ако накнадаматеријалне, односнонематеријалне штете не буде добровољно плаћена у року од четиримесеца од дана достављања одлуке.“ Одредбомчлана 13. тачка7. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ бр. 31/11)прописано је да је извршнаисправа „друга исправакоја је законом одређена као извршна исправа.“ Из цитираних одредаба произлази да одлукаУставног суда донета у поступкупо уставној жалби, којомје усвојен захтев за накнаду штете јесте извршнаисправа у смислу члана 13. тачка 7. Закона о извршењу и обезбеђењу, јер је посебанзакон – Закон о Уставомсуду одређује као такву,па је за поступакпринудног извршења надлежан суд. С обзиром на садржину став 3. члана 89. Закона о уставном суду (на снази од 22.12.2015. године) јасно је да одлукаУставног суда којомсе усваја захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду штете испуњавауслов подобности извршнеисправе за извршењеприменом члана 17. Закона о извршењуи обезбеђењу, јер су у њој назначениизвршни поверилац(подносилац уставне жалбе), извршни дужник (орган који је обавезан на исплату),предмет обавезе (исплата накнаде штете), као и рок за добровољно испуњење обавезе (четири месеца од данадостављања одлуке извршном дужнику). Такође,у периоду важења одредбе члана 89. став 3. према Законуо изменама и допунама Закона о Уставномсуду, који је објављен у „Службеном гласнику РС“ бр. 99 од 27.12.2011. године, дакле,у периоду од 04.01.2012. године до 22.12.2015. године, одлуке Уставногсуда којима је утврђено право подносиоцауставне жалбе на накнаду штете, представљају извршнуисправу у смислучлана 13. тачка 7. Закона о извршењу и обезбеђењу, а и испуњавају услов подобности извршне исправеу смислу члана 17. тог закона, зато што се из изрека тих одлука изводинедвосмислен закључак да је извршниповерилац подносилац уставне жалбе, а извршни дужник орган на чији терет или из чијих средстава ће се исплатити накнада штете у означенојвисини, што представља предмет обавезе. У овим одлукама није наведенрок за добровољно извршење, али према члану 17. став 2. Закона о извршењуи обезбеђењу, ако у одлуци, као извршнојисправи, није одређен рок за добровољно испуњење обавезе,тај рок износитри дана од дана достављања одлуке извршномдужнику. Стога и одлуке Уставног суда донетеу наведеном периоду испуњавају услов подобности за извршење,па је и за њихово принудноизвршење надлежан суд.
(Правни став заузет на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 31.5.2016. године)
Comments