Подизање оптужнице (чл. 331. ЗКП)
Оптужба је општи појам за све врсте оптужних аката овлашћених тужилаца у кривичном поступку, а у нашем кривичном поступку постоје четири врсте оптужних аката: оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и предлог да се примени васпитна мера или изрекне казна малолетничког затвора малолетнику. У том смислу, оптужница је оптужни акт јавног тужиоца у редовном кривичном поступку, оптужни предлог је оптужни акт јавног тужиоца у скраћеном кривичном поступку, а оптужни акт приватног тужиоца, без обзира на врсту кривичног поступка, зове се приватна тужба. Предлог да се примени васпитна мера или изрекне казна малолетничког затвора малолетнику је оптужни акт јавног тужиоца за малолетнике у поступку према малолетницима.[1]
Јавни тужилац подиже оптужницу када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело, тј. када постоје чињенице које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе. Оптужница се подиже у року од 15 дана од када је завршена истрага, а у нарочито сложеним предметима овај рок се може на основу одобрења непосредно вишег јавног тужиоца продужити за још 30 дана. Ако јавни тужилац не подигне оптужницу предвиђеном року и не изјави да одустаје од кривичног гоњења, окривљени, његов бранилац и оштећени могу у року од осам дана од дана истека рока за подношење оптужнице да поднесу приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Ако оштећени није обавештен о завршетку истраге може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац донео наредбу о завршетку истраге. Непосредно виши јавни тужилац ће у року од 15 дана од дана пријема приговора донети решење о одбијању или усвајању приговора. Против решења јавног тужиоца није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да у одређеном року који не може бити дужи од 30 дана подигне оптужницу.
Ако прикупљени подаци о кривичном делу и учиниоцу пружају довољно основа за оптужење, оптужница се може подићи и без спровођења истраге. Наиме, може се десити да се већ у предистражном поступку, на основу делатности јавног тужиоца и полиције, прикупе подаци и докази из којих произлази оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. На основу тога ће јавни тужилац имати овлашћење да подигне непосредну оптужницу, а да не нареди спровођење истраге.
Одредбе о оптужници примењују се сходно и на приватну тужбу, осим ако се она подноси за кривично дело за које се спроводи скраћени поступак.
Садржај оптужнице (чл. 332. ЗКП)
Оптужница је писани и у законској форми састављен акт јавног тужиоца којим се од надлежног суда тражи да одреди главни претрес против одређеног лица за одређено кривично дело и као такав има прописану садржину. Оптужница мора да садржи шест обавезних елемената:
1) име и презиме окривљеног са личним подацима и подацима о томе да ли се и од кад налази у притвору или се налази на слободи, а ако је пре подизања оптужнице пуштен на слободу, онда колико је провео у притвору;
2) опис дела из ког произилазе законска обележја кривичног дела, време и место извршења кривичног дела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дело, као и остале околности потребне да се кривично дело што тачније одреди;
3) законски назив кривичног дела, са навођењем одредаба закона које се по предлогу тужиоца имају применити;
4) означење суда пред којим ће се одржати главни претрес;
5) предлог о доказима које треба извести на главном претресу, уз назначење имена сведока и вештака, списа и предмета који служе за доказ;
6) образложење у коме ће се према резултату истраге описати стање ствари, навести докази којима се утврђују чињенице које су предмет доказивања, изнети одбрана окривљеног и становиште тужиоца о наводима одбране.
Поред наведених, обавезних елемената, оптужница може да садржи и одређене факултативне елементе: предлог да се окривљеном који се налази на слободи одреди притвор или предлог да се окривљени који се налази у притвору пусти на слободу.
Једном оптужницом може се обухватити више кривичних дела или више окривљених ако се по одредбама ЗКП-а може спровести јединствени поступак и донети једна пресуда.
Подношење оптужнице суду (чл. 333. ЗКП)
Јавни тужилац оптужницу подноси ванпретресном већу надлежног суда у онолико примерака колико има окривљених и њихових бранилаца и један примерак за суд. Уз оптужницу, већу се достављају и списи сачињени током истраге од стране јавног тужиоца.
Одмах по пријему оптужнице веће ће испитати да ли је оптужница прописно састављена, тј. да ли садржи све обавезне елементе, с тим да се у садржину и основаност оптужнице ванпретресно веће не упушта. Уколико оптужница није прописно састављена веће ће је вратити тужиоцу да у року од три дана исправи недостатке. Из оправданих разлога, на захтев тужиоца, веће може продужити овај рок. Ако јавни тужилац пропусти рок веће ће решењем одбацити оптужницу, а у случају да приватни тужилац пропусти поменути рок, сматраће се да је одустао од гоњења и оптужба ће решењем бити одбијена.
ЛИТЕРАТУРА
А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015.
Т. Кесић, Приручник за припремање стручних испита запослених у МУП РС (Кривични поступак), Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2013.
УСТАВ И ЗАКОНИ
Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, бр. 98/2006.
Законик о кривичном поступку, Сл. гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.
Кривични законик, Сл. гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014.
Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица, Сл. гласник РС, бр. 85/2005.
Закон о уређењу судова, Сл. гласник РС, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - др. закон, 78/2011 - др. закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - др. закон и 13/2016.
Закон о судијама, Сл. гласник РС, бр. 116/2008, 58/2009 - одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - одлука УС, 121/2012, 124/2012 - одлука УС, 101/2013, 111/2014 - одлука УС, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - одлука УС и 106/2015.
Закон о јавном тужилаштву, Сл. гласник РС, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - др. закон, 101/2011, 38/2012 - одлука УС, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - одлука УС, 117/2014, 106/2015 и 63/2016 - одлука УС.
Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, Сл. гласник РС, бр. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - др. закон и 6/2015.
Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, Сл. гласник РС, бр. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - др. закон, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 - др. закон, 101/2011 - др. закон и 32/2013.
Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Сл. гласник РС, бр. 61/2005 и 104/2009.
[1] А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015, стр. 327.
Comments