(1) Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности, казниће се затвором до три године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до пет година.
Заштитни објект овог кривичног дела јесте један део правне једнакости лица.
Радња извршења кривичног дела постављена је алтернативно и има два облика: ускраћивање или ограничавање права грађана, или давање грађанима повластица или погодности. У првом случају се неко потпуно лишава одређеног права, тј. то право му се у целини ускраћује, или му се то право ограничава, а у другом случају реч је о томе да се неком даје одређено право које му не припада, тј. даје му се одређена повластица или погодност. И у једном и у другом случају, реч је о кршењу устава, закона или других прописа.
За постојање кривичног дела, поред радње извршења, битно је постојање побуде због које се радња врши, тј. дискриминације, односно да се радња врши због националне или етничке припадности, припадности раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства. Под другим личним својствима подразумевало би се нпр. старосно доба, сексуална оријентација, физичка или ментална хендикепираност, начин живота и др.
Последица кривичног дела састоји се у повреди права грађанина или у повреди њиховог правног интереса (у случају када је неком призната повластица или погодност која му не припада). Покушај постоји онда када још није дошло до ограничавања или ускраћивања права, или пак давања повластица или погодности, али су предузете одређене радње у том циљу. Кривично дело се може извршити само са умишљајем који мора обухватити и свест о томе да се ускраћује или ограничава неко право, или дају повластице или погодности по неком од наведених основа.[1]
Уколико је дело извршено од стране службеног лица у вршењу службе постојаће његов тежи облик (став 2.).
(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања, казниће се затвором до три године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Заштитини објект овог кривичног дела је слобода човека и то право на слободу кретања.
Основни облик кривичног дела састоји се у одузимању слободе кретања неком лицу, под чиме би се подразумевало спречавање лица, противно његовој вољи, да промени место на коме се налази. Радња кривичног дела предвиђена је алтернативно, тј. може бити извршена затварањем, држањем затвореним или на други начин одузимањем или ограничавањем слободе кретања лица. Имајући у виду да се лишење слободе може вршити на основу законског овлашћења (нпр. хапшење од стране полиције, задржавање осумњиченог и тд.) као посебно обележје кривичног дела захтева се постојање противправности лишења слободе. Кривично дело може се извршити само с умишљајем, при чему мора постојати и свест о противправности.
Законом је предвиђено и да је покушај основног облика противправног лишења слободе кажњив (став 5.).
Уколико је дело извршено од стране службено лице злоупотребом његовог положаја или овлашћења постојаће тежи облик кривичног дела (став 2.). За постојање овог облика потребна је и свест службеног лица да злоупотребљава свој положаја или овлашћења.
У зависности од последице која може настати, закон предвиђа два тежа облика кривичног дела. Тако је као тежи облик прописано лишење слободе кој је трајало дуже од 30 дана, или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице (став 3.). Најтежи облик постојаће уколико је усред лишења слободе наступила смрт лица (став 4.), при чему ће овај облик постојати једино ако се смрт може приписати нехату извршиоца.
[1] З. Стојановић, Коментар кривичног законика, Службени гласник, Београд 2016, V измењено и допуњено издање стр. 469.
Comments