(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
Радња извршења кривичног дела састоји се у навођењу неког лица да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине. Навођење се врши довођењем у заблуду лица лажним приказивањем или прикривањем чињеница или одржавањем у заблуди. Довођење у заблуду је стварање погрешне представе о неким чињеницама, тако што се нека постојећа чињеница лажно приказује као другачија него што стварно јесте, или тако што се прикрива постојање неке чињениц. Одржавање у заблуди постоји онда када пасивни субјекат већ има погрешну представу о некој чињеници, а извршилац га својим изјавама, или прећуткивањем одржава у заблуди.[1]
Заштитни објект кривичног дела је имовина. Да би постојало кривично дело потребно је да је штета на имовини наступила.
За постојање кривичног дела, осим умишљаја код извршиоца потребно је да постоји и намера да се довођењем или одржавањем у заблуди пасивног субјекта себи или другом лицу прибави противправна имовинска корист.
Уколико се намера односи само на то да се преваром други оштети, а не и да се прибави противправна имовинска корист, постојаће лакши облик кривичног дела преваре (став 2.).
Тежи облик постојаће ако је делом из става 1. и 2. прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази 450.000 динара (став 3.).
Најтежи облик постојаће ако је делом из става 1. и 2. прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази 1.500.000. динара (став 4.).
Ако је учинилац у блиском односу са оштећеним гоњење се предузима по приватној тужби (чл. 222. КЗ).
[1] Ibid., стр. 151.
Kommentare