Предвиђеност у кривичном закону

Да би нека радња била кривично дело она мора бити законом предвиђена као кривично дело тј. морају бити остварени битни елементи законског описа кривичног дела. Предвиђеност у закону има своју формалну и материјалну страну. Формалну страну, поред остварености битних елемената бића кривичног дела, чине и услови кажњивости, док материјалну страну чини друштвена опасност.

Биће и елементи бића кривичног дела

Термин биће кривичног дела означава скуп свих законских или посебних елемената одређеног кривичног дела. Оно што разликује поједина кривична дела, то су њихови посебни елементи који чине њихово биће. Дакле, свако кривично дело има своје посебне елементе по којима се разликују од других кривичних дела.

Посебни елементи су увек одређени законом и могу обухватати различите објективне и субјективне околности, што значи да обележја бића кривичног дела могу бити објективна и субјективна. У објективна обележја спадају: радња извршења, последица, предмет радње, средство, начин извршења, лично својство, лични однос или лични статус извршиоца, место и време извршења кривичног дела. Нпр. давање лажног исказа је радња извршења код истоименог кривичног дела, конкретна опасност за живот или тело људи или имовину већег обима је последица кривичног дела угрожавања јавног саобраћаја, експлозив, отров и др. је средство код кривичног дела незаконитог риболова, службено лице је лично својство извршиоца код већине кривичних дела против службене дужности, итд. Објективна обележја могу бити дескриптивна када се односе на чињенице које се могу опазити чулима и нормативна када њихов појам зависи од одређених правних норми или произлазе из одређених вредновања. Нпр. „туђа покретна ствар“ као објект радње извршења кривичног дела крађе садржи и једно и друго обележје: „туђа“ је нормативно обележје, а „покретна ствар“ дескриптивно обележје. У субјективна обележја спадају, пре свега, умишљај и нехат , а код појединих кривичних дела као субјективно обележје поред умишљаја могу се јавити и намера и побуда. Нпр. код кривичних дела против имовине захтева се намера прибављања противправне имовинске користи, код кривичних дела против уставног уређења потребна је намера угрожавања уставног уређења.

Може се рећи да је однос између општег појма кривичног дела и бића кривичног дела однос између општег и посебног. Другим речима, биће кривичног дела представља „мост“ између општег и посебног одређења и дефинисања кривичног дела, а самим тим и између општег и посебног дела кривичног права. Без остварености свих елемената бића кривичног дела нема ни остварености општег елемента предвиђености у закону, тј. нема кривичног дела уколико се неко чињенично стање не може подвести под законски опис неког кривичног дела. Дакле, биће кривичног дела произлази из законског описа неког кривичног дела.

Поједина кривична дела поред свог основног облика могу имати и тежи (квалификовани) односно лакши (привилеговани) облик. Наведени облици прописују се путем допунских елемената бића кривичног дела који представљају квалификаторне и привилегујуће околности. Прописујући квалификаторне околности, законодавац прописује теже облике неког кривичног дела и за њега предвиђа строжу казну, а прописивањем привилегованих околности, прописује се лакши облик неког кривичног дела и за њега се прописује блажа казна.

Услови кажњивости

Законом се код појединих кривичних дела могу предвидети одређени услови кажњивости који не спадају у биће кривичног дела али чија је оствареност поред остварености бића кривичног дела неопходна за постојање самог кривичног дела. Постоје две врсте услова кажњивости. Први су објективни услови кажњивости (објективни услов инкриминације), а други су лични основи искључења казне.

Објективни услов инкриминације представља додатни услов који мора бити испуњен да би кривично дело постојало. Он стоји ван бића кривичног дела и самим тим не мора бити обухваћен кривицом учиниоца кривичног дела. Тако нпр. код кривичног дела учествовање у тучи, за његово постојање, потребно је да је наступила смрт неког лица или да је неко лице тешко телесно повређено. Објективни услов инкриминације има улогу да сузи криминалну зону. У нашем примеру законодавац је проценио да је опасно само оно учествовање у тучи које је довело до смрти или тешке телесне повреде. Овде смрт и тешка телесна повреда нису последица кривичног дела и у односу на њих не сме постојати ни умишљај ни нехат јер би се онда радило о другом кривичном делу (кривично дело убиства или тешке телесне повреде).

Лични основи искључења кажњивости представљају такође додатне услове који утичу на кажњавање. Наиме, код неких кривичних дела прописује се да одређена лица неће бити кажњена иако су остварени сви елементи бића кривичног дела. Тако нпр. код кривичног дела непријављивање припремања кривичног дела предвиђено је да се неће казнити за ово кривично дело брачни друг учиниоца, лице са којим он живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра и друга лица чија је кажњивост код овог кривичног дела изричито искључена.

Субјект кривичног дела

За сва лица која су учествовала у извршењу кривичног дела употребљава се заједнички појам - субјект или учинилац кривичног дела. С обзиром на својство у коме учествује, субјект се може појавити у извршењу дела као: извршилац, саизвршилац, помагач и подстрекач. Дакле, можемо рећи да је субјект (учинилац) кривичног дела човек, тј. физичко лице које предузима радњу извршења или радњу саучесништва. Човек се сматра субјектом кривичног дела и када се послужи животињом, механичком или природном силом.

Објект кривичног дела

Кривичним законодавством штите се различите друштвене и индивидуалне вредности, а извршењем кривчног дела повређују се или угрожавају различита добра. Та добра и вредности називају се објектима кривичног дела. У теорији кривичног права врши се разликовање објекта кривичног дела на заштитни објект и на објект радње.

Заштитни објект може бити општи и групни. Под општим заштитним објектом се, у нашој теорији, подразумева оно добро, интерес, вредност или друштвени однос против којег је кривично дело управљено. Општи заштитни објекат чине основна добра човека, односно његова основна права као и она друштвена добра која су у функцији постојања и остваривања основних добра човека. Групни заштитни објект су оне вредности које се непосредно штите одређеном групом кривичних дела и он значи даљу разраду и конкретизацију општег заштитног објекта. Групним заштитним објектом се штите нпр. живот и тело човека, његове слободе и права, част и углед, здравље, имовина и др. Према групном заштитном објекту су кривична дела и груписана у поједине главе у кривичним законицима.

Објектом радње сматра се оно добро према коме се предузима радња кривичног дела и на коме се, по правилу, остварује последица дела. То може бити физички предмет, али може бити и физичко и правно лице. Лице чије је добро повређено или угрожено назива се пасивним субјектом.

Друштвена опасност

Друштвена опасност представља разлог због којег законодавац неко понашање предвиђа као кривично дело. Друштвено опасно понашање је оно понашање које повређује или озбиљно угрожава неко право човека, или неко друштвено добро неопходно за остваривање тог права. Утврђивању друштвене опасности неког понашања претходи утврђивање заштитног објекта, утврђивање циља, тј. онога што се жели заштитити.