Предмет дела оружје чије држање грађанима није дозвољено

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Александра Блануше, председника већа, Олге Пековић и Зорице Ђурић, чланова већа, са Слађаном Живановић, записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због противправног дела предвиђеног у закону као кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 4 у вези ст. 1 КЗ, одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката Младена Станимировића из Пожаревца, изјављеним против решења Вишег суда у Пожаревцу 2К-16/20 од 26.11.2020. године, у седници већа одржаној у смислу одредаба чл. 447 Законика о кривичном поступку, дана 12.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосноване, жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката Младена Станимировића, а решење Вишег суда у Пожаревцу 2К-16/20 од 26.11.2020. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Пожаревцу 2К-16/20 од 26.11.2020. године, окривљеном АА, изречена је мера безбедности обавезно психијатријско лечење на слободи која мера има трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године и има се спровести на одељењу психијатрије Опште болнице Пожаревац.

Истим решењем је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

- окривљени АА, без навођења законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу „исправи неправду Вишег суда у Пожаревцу „

- бранилац окривљеног АА, адв. Младен Станимировић, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу укине спорно решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу поднеском Ктж-14/21 од 08.01.2021. године предложио је да Апелациони суд у Крагујевцу одбије као неосноване жалбе окривљеног и његовог браниоца изјављене против побијаног решења и да потврди у целости решење Вишег суда у Пожаревцу.

Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа, у смислу одредаба чл.447 Законика о кривичном поступку (ЗКП), у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама у смислу одредбе чл. 467 ст. 1 Законика о кривичним поступку (ЗКП), па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалбе су неосноване.

Жалбом окривљеног АА се указује да он не поседује оружје, нити је приликом претреса било шта пронађено, а посебно се оспорава налаз и мишљење вештака којим је утврђен његов ДНК на чаури, сматра „да је у питању намештаљка“, да је његов профил неко хаковао и да он лично никакве поруке није слао. Такође се оспорава налаз и мишљење вештака психијатра, наводи да је против своје воље одведен на вештачење, да му је нанета велика неправда и кршење људских права.

Жалбом браниоца окривљеног се указује да суд није на поуздан начин утврдио постојање кривичног дела из чл. 348 КЗ, а из разлога што претресом стана и просторија у којима осуђени живи никада није пронађено оружје из којег је испаљен пројектил, да предмет извршења кривичног дела није утврђен, те је нејасно на основу чега – сем ДНК анализе, првостепени суд долази до оваквог закључка. По ставу жалбе, нејасно је и на који начин се дошло до трагова ДНК на чаури „ да би као такав био упоређени са налазом осумњиченог АА“, а такође не постоји ни снимак сигурносне камере са лица места, нити очевици предметног догађаја. Жалба сматра да изјаве сведока, мајке оштећене, као и саме оштећене нису саме по себи поуздан доказ. Такође се указује на“ извештај“ вештака др Војина Кузмановића који је по ставу жалбе базиран на тзв. СМС порукама, као и на спорној ДНК анализи, које је окривљени негирао сматрајући да је његов профил хакован, те је требало спровести посебно вештачење на ове околности.

Међутим, по оцени Апелационог суда, неосновани су жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а све са разлога што је првостепени суд чињенично стање у побијаној пресуди у погледу свих одлучних чињеница, у свему правилно и потпуно утврдио, правилном оценом свих изведених доказа како појединачно, тако и у њиховој свеукупности, а за своја утврђења дао је довољне и за Апелациони суд у свему прихватљиве разлоге.

Супротно жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца, правилан је закључак првостепеног суда да се у конкретном случају ради о кривичном делу недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 4 у вези ст. 1 КЗ. Ово с тога што је првостепени суд правилно ценио изведене доказе, исказе сведока, записник о увиђају места догађаја од 12.03.2020. године и форензичком прегледу лица места где је на хауби путничког возила марке „Пежо 307“ рег. ознаке PО.........., констатовано оштећење у делу изнад фара на возачевој страни настало дејством пројектила, а непосредно преко пута места где је било паркирано путничко возило пронађена је једна чаура са натписом „7,65 ............“, затим остале писане доказе, извештај лекара специјалисте Опште болнице Пожаревац, форензичку документацију са извршеног КТ фотографисања, поруке са „Фејсбук“ профила ББ, записник о вештачењу НЦКФ Београд којим је утврђено да се ДНК профил АА подудара са парцијалним ДНК профилом особе мушког пола из спорног биолошког трага изузетог са чауре, те се вештак изјаснио са изузетно великом сигурношћу да је окривљени АА донор овог биолошког трага.

Ценећи исказе испитаних сведока, оштећене ББ, ВВ и ГГ, затим напред наведене писане доказе, као и налаз и мишљење вештака психијатра др Војина Кузмановића, који је на основу прегледа и разговора са окривљеним утврдио да је пре извршења противправне радње, за време извршења исте и после тога боловао од перзистентног суманутог поремећаја еротоманског типа, те да није био способан да управља својим поступцима, што га чини неурачунљивом особом у односу на све радње које је предузимао према оштећеној, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање.

Првостепени суд је правилно ценио одбрану окривљеног у склопу са свим наведеним доказима, а посебно у склопу са извршеним психијатријским вештачењем, наводећи у којим деловима прихвата одбрану окривљеног, а у ком делу је не прихвата, с обзиром да су наводи из одбране окривљеног да критичном приликом није испалио пројектил у путничко возило оштећене, у супротности са материјалним доказима, извештајем о форензичком прегледу лица места, као и записником о вештачењу, којим је утврђено присуство ДНК профила окривљеног на спорној чаури. Такође је на несумњив начин утврђено да окривљени не поседује одобрење надлежног органа за држање и ношење оружја, пиштоља и муниције кал. 7,65мм, те да је критичном приликом поступио супротно чл. 5 ст. 2 у вези чл. 4 ст. 1 тач. 2 Закона о оружју и муницији, јер је тога дана крећући се наведеном улицом неовлашћено носио ватрено оружје и муницију за које нема одобрење надлежног органа за држање и ношење.

Стога су оцењени као неосновани жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се указује да је нејасно на који начин се дошло до трагова ДНК на чаури, с обзиром да се из извештаја о форензичком прегледу лица места од 13.03.2020. године утврђује да је изузет биолошки траг са чауре, а затим и букални брис окривљеног АА, који су били предмет вештачења од стране НЦКФ Београд.

Такође су оцењени као неосновани жалбени наводи којима се оспорава налаз и мишљење вештака психијатра др Војина Кузмановића, с обзиром да је исто обављено на основу прегледа и разговора са окривљеним и на основу података из списа предмета, па се не доводи у сумњу.

Апелациони суд је ценио и остале жалбене наводе окривљеног и његовог браниоца којима се указује да је профил окривљеног хакован, наводе којима се оспоравају СМС поруке, као и предлог за посебно вештачење на ове околности, налазећи да нису од значаја за постојање кривичног дела које се окривљеном ставља на терет, нити су од утицаја на решавање ове кривичноправне ствари.

Супротно жалбеним наводима, а с обзиром да се из налаза и мишљења вештака психијатра утврђује да услед постојања перзистентног суманутог поремећаја еротоманског типа постоји могућност понављања дела, због чега је предложена мера психијатријског лечења и надзора у отвореним или хоспиталним условима. Према изјашњењу вештака, још увек постоји акутни психотични поремећај еротоманског типа, да постоји јак идеоафективни блок у грађењу сумануте идеје, односно изузетно јака емоционална ивестиција и ангажованост у веровање онога што износи, што додатно отежава способност његовог расуђивања, због чега није у апсолутној могућности да схвати значај својих радњи и да управља својим поступцима.

Првостепени суд је имао у виду личност учиниоца, околности под којима је дело учињено и стање душевне поремећености, те да постоји опасност да учинилац учини противправно дело које је у закону предвиђено као кривично дело и да је ради отклањања ове опасности довољно његово лечење на слободи. С тога су оцењени као неосновани жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно на основу изведених доказа утврдио да је окривљени учинио противправно дело које је у закону одређено као кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 4 у вези ст. 1 КЗ, да је у време извршења дела био неурачунљив и правилно му изрекао на предлог јавног тужиоца меру безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи.

Другостепени суд је, сходно својој обавези из одредбе чл. 451 ст. 1 ЗКП, испитао и одлуку првостепеног суда о изреченој мери безбедности, која у смислу чл. 4 спада у кривичне санкције, будући да су жалбе изјављене због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права, налазећи да је правилно изрекао наведену меру безбедности као у изреци, у смислу одредбе чл. 82 КЗ, имајући у виду налаз и мишљење вештака психијатра.

Из напред изнетих разлога, а на основу чл. 457 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.

Записничар Председник већа-судија

Слађана Живановић, с.р. Александар Блануша, с.р.