Република Србија ПРИВРЕДНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД 1 Пкж 155/20 25.03.2021. године
Б е о г р а д
ПРИВРЕДНИАПЕЛАЦИОНИ СУД у већу састављеном од судије Златана Димитрића, председника већа, судије Зорице Туцакови судије поротникаЖељке Димитријевић, чланова већа, у привредно- казненом поступкупротив окривљеног правноглица …. …. DOO …. са седиштему …. и окривљеног одговорноглица АА из … због извршења привредног преступа из члана 84. став 1. и став 2. Закона о жиговима, одлучујући о жалби браниоца окривљеног правног лица, адв. НенадаРанковића, изјављеној против пресуде Привредног суда у … Пк …. од ….. године, по достављеном предлогуАпелационог јавногтужилаштва у Београду Кпж …. од ….. године, на седници већа одржаној дана 25.03.2021. године, донео је Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ жалба браниоцаокривљеног правног лица, адв. Ненада Ранковића, УКИДА СЕ Привредног суда у …. Пк …. од ….. године и предметвраћа првостепеном суду на поновно суђење. О б р а з л о же њ е ПресудомПривредног суда у … Пк …. од … године оглашени су одговорним окривљено правно лице …. …. DOO ….са седиштем у …. и окривљеноодговорно лице АА из …, због извршења привредног преступа из члана 84. став 1. и став 2. Закона о жиговима и осуђенина новчане казне и то: окривљеноправно лице у износу од 350.000 динара,а окривљено одговорнолице, АА, на новчануказну у износу од 30.000 динара, са обавезомда их плате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудногизвршења у односу на окривљеноправно лице, односно замене новчане казне казном затвора у односу на окривљеноодговорно лице. Окривљеноправно лице је обавезанона трошкове поступка име паушала у износу од 30.000 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудногизвршења.
Против наведене пресуде благовремено је изјавиожалбу бранилац окривљеног правног лица, побијајући је због погрешно и непотпуноутврђеног чињеничног стања и погрешнепримене материјалног права, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суд на поновно суђење.
Писменимподнеском Кпж … од ….. године Апелационо јавно тужилаштво у Београду предложило је да се жалба браниоца окривљеног правног лица одбије као неоснована и да се потврди побијана пресуда. Испитујући првостепену пресуду у границама навода жалби и у смислу одредбе члана 451. Законикао кривичном поступку, у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, Привредни апелационисудје оценио да је у побијаној пресуди чињенично стање погрешно и непотпуноутврђено, при чему је повређени закон, на шта се основаноуказује жалбом браниоца окривљеног правног лица.
Чланом 428. Законикао кривичном поступкупрописано је шта је обавезансадржај писмено израђене пресуде. У образложењу побијанепресуде првостепени суд је пропустиода у изнесе чињенице које је утврдио у поступку (члан 83.) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противречних доказа, као и којим разлозима се руководио при решавању правних питања. У побијаној пресуди уопште није дата оцена одбране окривљених.
Првостепени суд не даје уопштеоцену доказа, већ се ограничава на уопштенуконстатацију да је одбрана окривљених није од утицајана постојање привредног преступа нити на одговорност окривљених, већ представља указивање на околности под којима је извршен привреднипреступ (при чему погрешно првостепени суд уместо користи колоквијалниизраз „предметни пропуст“), а који може утицати на одмеравање новчаних казни.
Основаносе жалбом браниоца окривљеног правног лица указује да првостепени суд није утврдиотачно време извршења привредног преступа за који су окривљениоглашени одговорним. У побијаној пресуди је као време извршењапривредног преступа означен периодод 30.01.2017. годинедо 18.09.2017. године,при чему првостепени суд не даје разлоге на основу којих доказа је на несумњивначин утврдио ову одлучну чињеницу.Ово посебно имајући у виду да побијанапресуда заснована и на обавештењу окривљеног правноглица упућено клијентима које је потписаоокривљено одговорно лице АА, а на којем је одштампан датум 30.01.2016. године.
Чланом 8. став 1. Законао привредним преступима прописано је да се одговорним лицем, у смислу овог закона,сматра се лице коме је поверен одређен круг пословау области привредног или финансијског пословања у правном лицу. Чланом 11. Закона о привредним преступима прописано је да је одговорно лице је одговорноза привредни преступако је привредни преступизвршен његовом радњом или његовимпропуштањем дужног надзораи ако је оно при том поступилоса умишљајем или из нехата, ако прописом којим је одређен привредни преступ није предвиђено да се привредни преступ може учинити самосаумишљајем.
Првостепени суд у побијаној пресуди погрешном оценом доказа погрешно закључује да је окривљено одговорнолице, АА, био директорокривљеног правног лица у периодукоји је у изреци пресуде означен као време извршења привредног преступа, тј. у периодуод 31.01.2017. године до 18.09.2017. године. Ово из разлога што је побијана пресуда заснована је и на решењу АПР Регистарпривредних субјеката БД.
…. од ….. године којим је усвојена регистрациона пријава и код окривљеног правног лица регистрована промена података у делу који се односи на законскогзаступника, па је брисано окривљено одговорнолице АА као законскизаступник и уписана ББ. И само окривљено одговорнолице АА је на записнику од 16.05.2019. године навео да је дао оставку на место директора у окривљеном правном лицу у априлу 2017. године и да је потом брисан из регистра АПР. Стога се основаножалбом браниоца окривљеног правног лица указује да је у побијанојпресуди погрешно и непотпуноутврђено чињенично стање, јер је погрешно првостепени суд закључио да је окривљено одговорно лице био директор у окривљеном правном лицу након 23.05.2017. године па до 18.09.2017. године.
Поред наведеног, у побијаној пресуди је повређензакон. Првостепени суд у образложењу пресуде наводи да су окривљени поступили супротно члану 72. став 1. Закона о жиговима, а којим је прописанода се повредомправа на жиг сматра свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету,у смислу члана 38. и члана 43. став 2. Закона о жиговима. Потом првостепени суд цитира садржину чланова38. и 43. став 2. Закона о жиговима.Међутим, члан 38. и члан 43. став 2. Закона о жиговимауређују различите ситуације у којима долази до повреде жига, па је нејасно због чега првостепени суд наводи оба члана Закона о жигу, а при том, осим понављања чињеница наведених у изреципресуде, не даје образложење који је чињенични основ за примену наведених чланова Закона о жигу. Осим тога, приликом одмеравања казни окривљенима, првостепени суд је повредио члан 23. Закона о привредним преступима у односу на окривљеноправно лице. У изреци побијанепресуде примењен је члан 23. Закона о привредним преступима у односу на оба окривљена, а тако је наведенои у образложењу, иако је побијаном пресудом ублажена новчана казна испод посебног минимума само окривљеномодговорном лицу, док је окривљеном правном лицу изречена новчана казна у границама прописаним чланом 84. став 1. Закона о жиговима.Стога се основаножалбом браниоца окривљеног правног лица указује на повредузакона у побијаној пресуди.
Осим тога, указује се првостепеном суду да се привреднипреступ из члана 84. став 1. и 2. Закона о жиговима може извршити како са умишљајем, тако и из нехата а у смислу члана 11. Закона о привредним преступима. И умишљаји нехат као облици виности имају своје степене, одређене члановима 25. и 26. Кривичногзаконика, у вези члана 16. Закона о привредним преступима. У образложењу побијанепресуде недостаје закључак првостепеног суда о облику и степену виности за окривљеноодговорно лице, АА, што је одлучна чињеница која је предмет доказивања, а од које зависи и одлука о санкцији, на основу члана 54. Кривичног законика у вези члана 20.став2. Закона о привредним преступима. Приликомодлучивања о одговорности одговорног лица, првостепени суд ће имати у виду и садржину чланова61. и 63. Законао привредним друштвима, па ће у поновном поступку из изведенихдоказа, а ценећи и одбрану окривљеног одговорног лица, извести несумњив закључак у погледу одговорности, како окривљеног правног лица, тако иокривљеног одговорног лица.
Поред наведеног, указује се првостепеном суду да приликом примене члана 20. став 2. Закона о привредним преступима у вези члана 54. Кривичног законика, у оквиру оцене држањаучиниоца након учињеног дела, не може бити коришћеннепрецизан и колоквијални термин „искрено држање“, већ се може ценити као олакшавајућа околностпризнање дела за које је оглашенодговорним, искрено кајањеи слично, уз напомену да ћутањеили непризнавање извршењадела не може бити цењенокао отежавајућа околност.
Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повредекривичног закона, на које се основано указује жалбомбраниоца окривљеног правног лица, првостепена пресуда је укинута и предмет враћен на поновно суђење.
У поновљеном поступку, првостепени суд ће отклонити неправилности на које се указује овим решењем, тако што ће поновоизвести све предложене доказе, као и друге доказе за које сматрада их је потребноизвести у складу са датимпроцесним овлашћењима, након чега ће исте ценити како појединачно, тако и у међусобној повезаности, као и у вези са одбраномокривљеног правног лица и окривљеног одговорног лица и на основуодредаба члана 16. и члана 419. Законика о кривичномпоступку донети законитуодлуку у којој ће детаљно изнети које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, даће разлоге за оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања и примениодговарајућих законских одредаба на окривљено правно лице и окривљено одговорно лице и њихово дело.
Имајућиу виду напреднаведено, одлучено је као у изреци овог решењаприменом члана 458. Законикао кривичном поступку,у вези члана 56. Закона о привредним преступима.
ЗТ/ЈШ/МР
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Златан Димитрић, с.р.
Comments