(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи, казниће се затвором до три године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Заштитни објект кривичног дела принуде јесте слобода одлучивања и слобода деловања.
Радња извршења састоји се у употреби силе или претње усмерене на то да друго лице против своје воље нешто учини или не учини или трпи. Између принуде и онога на шта се пасивни субјект принуђује мора постојати узрочна веза. Принуда се врши употребом силе или претње. Последица кривичног дела остварена је онда када пасивни субјекат започне понашање на које се принуђује. За постојање кривичног дела није потребно да пасивни субјекат доврши оно на шта се принуђује, довољно је да је ту радњу започео. Када се пасивни субјекат приморава да нешто нешто не учини или трпи, дело је довршено када је он спречен да донесе одлуку, односно да је реализује. Имајући у виду да учинилац силом или претњом жели да постигне неки циљ, кривично дело може се извршити само са директним умишљајем при чему умишљај мора обухватити и конкретно чињење, нечињење или трпљење на које се пасивни субјекат принуђује.
Тежи облици предвиђени законом постојаће ако је:
- основни облик учињен на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом (став 2.);
- услед дела из ст. 1. и 2. наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице (став 3.);
- услед дела из ст. 1. и 2. наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе (став 4.);
- ако је дело из става 1. и 2. извршено од стране организоване криминалне групе (став 5.).
(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором до једне године.
(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.
Кривично дело злостављање и мучење има два облика од којих се један односи на злостављање, а други на мучење, као и квалификовани облик који се односи на оба наведена облика.
Радња извршења злостављања може се извршити злостављањем другог или поступањем према другом на начин којим се вређа људско достојанство. Злостављање подразумева предузимање одређених радњи које код пасивног субјекта проузрокују одређене телесне или душевне патње слабијег интензитета, а које не представљају лаку телесну повреду. Да ли се према некоме поступало на начин којим се вређа људско достојанство утврђује се вредновањем са аспекта стандарда, обичаја и других схватања која постоје у једној средини. Није довољно да пасивни субјект осети да му је повређено људско достојанство, неопходно је да то буде начин који ће се тако и објективно вредновати, тј. као начин који код једног просечног грађанина с обзиром на важеће норме представља повреду људског достојанства.[1] За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.
Радња мучења подразумева наношење великог бола или тешких патњи другоме употребом силе, претње или неког другог недозовољеног начина с циљем да се од њега или неког другог добије признање, исказ или друго обавештење, или да се то или друго лице застраши или незаконито казни, или се то чини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације. Дело се може извршити само с умишљајем при чему је потребно да постоји и намера да се постигне одређени циљ, односно да се од лица које се мучи, или од неког другог лица, добије признање исказ или нека друга информација, или да се то или друго лице застраши или да се казни супротно закону, или пак да се напред наведено врши због побуде засноване на било каквом облику дискриминације.
Квалификовани облик постојаће уколико је дело из става 1. и 2. учинило службено лице у вршењу службе.
[1] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 50.
Comments