Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Кж1-110/21
Дана: 18. фебруара 2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Марине Илић, председника већа, Ружице Ђурђевић и Мирјане Војиновић, чланова већа, са записничарем Горданом Јовашевић, у кривичном предмету окривљеног АА из Крагујевца, због кривичног дела убиство из члана 113 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног, адвоката Александра Јовановића из Крагујевца, изјаљеним против пресуде Вишег суда у Крагујевцу 1К-46/20 од 21.12.2020. године, у седници већа одржаној дана 18. фебруара 2021. године, сходно одредби члана 447 став 1 и 5 Законика о кривичном поступку, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосноване, жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА, а пресуда Вишег суда у Крагујевцу 1К-46/20 од 21.12.2020. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу 1К-46/20 од 21.12.2020. године, окривљени АА, оглашен је кривим због кривичног дела убиство из члана 113 Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, која ће се извршити по правноснажности пресуде, када исту буде почео да издржава, а сходно одредби члана 63 КЗ, у изречену казну затвора урачунава се време проведено у притвору по решењу Вишег суда у Крагујевцу Кпп-15/20 од 27.05.2020. године, почев од 25.05.2020. године, који је продужен решењем Вишег суда у Крагујевцу 1К-46/20 од 21.12.2020. године, до упућивања у завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди.
Истом пресудом, на основу одредбе члана 81 КЗ, према окривљеном је изречена мера безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи која може трајати и дуже од изречене казне, при чему се време проведено у здравственој установи урачунава у време трајања изречене казне.
Наведеном пресудом окривљени је обавезан да плати: суду на име паушала новчани износ од 5.000,00 динара и трошкове унапред исплаћене из буџетских средстава суда у новчаном износу од 136,070,00 динара и Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу, на име трошкова унапред исплаћених из буџетских средстава тужилаштва, новчани износ од 176.578,09 динара, све у року од 90 дана од правноснажности пресуде под претњом извршења.
Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:
- Виши јавни тужилац у Крагујевцу (јавни тужилац), због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду у делу одлуке о казни и окривљеног осуди на казну затвора у дужем трајању,
- бранилац окривљеног АА, адвокат Александар Јовановић, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у делу одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеног осуди на блажу казну затвора ближу законском минимуму за предметно кривично дело.
Одговор на жалбу јавног тужиоца поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Александар Јовановић, са предлогом да се жалба јавног тужиоца одбије, као неоснована.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-121/21 од 17.02.2021. године, предложио је да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеног за предметно кривично дело осуди на казну затвора у дужем временском трајању, а жалбу браниоца окривљеног одбије, као неосновану.
Апелациони суд у Крагујевцу, је одржао седницу већа, сходно одредби члана 447 став 1 и 5 Законика о кривичном поступку (ЗКП), у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, на којој је размотрио целокупне списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, испитао у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у жалбама, па је након оцене навода и предлога из жалби, одговора на жалбу и имајући у виду мишљење Апелационог јавног тужиоца, из напред наведеног писаног поднеска, нашао:
Жалбе јавног тужиоца и браниоца окривљеног АА су неосноване.
Побијајући првостепену пресуду због одлуке о кривичној санкцији, у жалби јавног тужиоца се тврди да првостепени суд није правилно одмерио казну окривљеном за предметно кривично дело, јер није ценио висок степен кривице окривљеног, с обзиром да је жртви задавао ударце када иста није могла да се брани, јер је била у кади, да није ценио као отежавајућу околност упорност приликом извршења предметног кривичног дела и да му је оштећена била маћеха, као ни бројност повреда, а да је дао превелики значај олакшавајућим околностима и то посебно „чињеници“ да је неосуђиван, па по ставу жалбе изреченом казном затвора од 10 (десет) година, не може се постићи сврха кажњавања у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања приликом одмеравања кривичне санкције, у жалби браниоца окривљеног АА се истиче да првостепени суд не утврђује конкретан смисао олакшавајућих околности при одмеравању кривичних санкција, већ их само „механички набраја“, да су сазнања сведока ББ и ВВ, ирелевантна за утврђивање односа између жртве и окривљеног, да је окривљени имао спремност да закључи споразум о признању кривичног дела, да код истог није постојао унапред смишљени план да „науди“ жртви, већ је то учинио у стању битно смањене урачунљивости, те по ставу жалбе суд је пропустио да одмери казну сагледавајући целокупан однос учиниоца и жртве, пре учињеног дела.
Овакве жалбене наводе јавног тужиоца и браниоца окривљеног, Апелациони суд оцењује као неосноване.
Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилном применом одредбе члана 54 КЗ, утврдио све околности које утичу да казна буде мања или већа и правилно као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио да до сада није осуђиван, да је породичан човек, отац двоје деце, да је признао извршење кривичног дела, као и чињенице да је у време извршења кривичног дела био у стању битно смањене урачунљивости (а што се утврђује из налаза и мишљења Комисије вештака психијатријске струке од 30.07.2020. године, у саставу др Владимира Јањића, Марине Пајовић и Милене Јовичић, да је код окривљеног постављена дијагноза душевна болест неспецификовани психотични поремећај и биполарни афективни поремећај од којих се лечи, а коју болест карактеришу повремени неадекватни доживљаји реалности у различитом степену, од пренаглашавања значаја неких ситуација и улога одређених особа у тим ситуацијама, до потпуно болесног, измењеног веровања) и да се оштећена-полусестра ВВ није придружила кривичном гоњењу, па имајући у виду тежину извршеног кривичног дела и степен кривице окривљеног, правилно истог осудио на казну затвора у трајању од 10 (десет) година у оквиру законом прописане казне за предметно кривично дело, а у коју казну му је сходно одредби члана 63 КЗ, правилно урачунао и време проведено у притвору почев од 25.05.2020. године, па до упућивање у завод за извршење кривичних санкција.
И по налажењу Апелационог суда, овако изреченом казном затвора може се постићи сврха кажњавања, прописана одредбом члана 4 став 2 КЗ, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција, прописане одредбом члана 42 КЗ.
Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи јавног тужиоца и браниоца окривљеног, као и предлози јавног тужиоца да се окривљени осуди на казну затвора у дужем трајању, а браниоца окривљеног на казну затвора ближу законском минимуму, оцењени су неоснованим.
Даље, правилно је првостепени суд сходно одредби члана 81 КЗ, окривљеном изрекао меру безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и одредио да ова мера може трајати и дуже од изречене казне, а да се време проведено у здравственој установи урачунава у време трајања изречене казне, имајући у виду налаз и мишљење Комисије вештака психијатријске струке од 30.07.2020. године, да постоји озбиљна опасност да услед душевне болести окривљеног (неспецификовани психотички поремећај и биполарни афективни поремећај), исти учини и теже кривично дело.
И по налажењу Апелационог суда, изреченом мером безбедности може се постићи сврха мера безбедности, прописана одредбом члана 78 КЗ, у оквиру опште сврхе кривичних санкција, прописане одредбом члана 4 став 2 КЗ, да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела.
Са свега напред наведеног, Апелациони суд је сходно одредби члана 457 ЗКП одлучио, као у изреци ове одлуке.
Записничар Председник већа-судија
Гордана Јовашевић,с.р. Марина Илић,с.р.
Comments