Условни отпуст

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Радомана Спарића, председника већа, Злате Несторовић и Ђорђа Ристића, чланова већа, са судијским помоћником Јеленом Дванајшчак, записничарем, одлучујући о молбама за условни отпуст осуђеног АА и његовог браниоца адвоката Илије Ковачевића, решавајући о жалби Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу, изјављеној против решења Основног суда у Аранђеловцу Куо.бр. 43/20 од 14.12.2020. године, у седници већа одржаној дана 28.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу, изјављена против решења Основног суда у Аранђеловцу Куо.бр. 43/20 од 14.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Аранђеловцу Куо.бр. 43/20 од 14.12.2020. године, у првом ставу, усвојена је молба за пуштање на условни отпуст осуђеног АА, па је осуђени условно отпуштен са издржавања казне затвора у трајању од 1 (једне) године и 5 (пет) месеци, на коју је осуђен пресудом Основног суда у Аранђеловцу Кв.бр. 197/20 од 07.07.2020. године, с тим што условни отпуст траје од дана правноснажности тог решења па до истека предметне казне затвора односно до 28.03.2021. године.

Истим решењем, у другом ставу, одређено је да уколико осуђени док је на условном отпусту учини једно или више кривичних дела за које је изречена казна затвора преко једне године, да ће му суд сходно чл. 47 ст. 1 Кривичног законика опозвати условни отпуст.

Против наведеног решења жалбу је изјавио Основни јавни тужилац у Аранђеловцу, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу, укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Крагујевцу је на седници већа размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе чл. 467 ст. 1 Законика о кривичном поступку (ЗКП), у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у изјављеној жалби, па је, по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд осуђеног условно отпустио са издржавања казне затвора изречене правноснажном пресудом Основног суда у Аранђеловцу Кв.бр. 197/20 од 07.07.2020. године и за свој закључак је дао довољне, јасне и међусобно непротивречне разлоге, па Апелациони суд цени као неосновану жалбу Основног јавног тужиоца, којима се првостепено решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл. 438 ст. 2 тач. 2 ЗКП.

Наиме, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно утврдио и ценио све околности од значаја за одлучивање о условном отпусту, прописане одредбом чл. 46 ст. 1 КЗ и чл. 567 ст. 1 ЗКП, правилно ценећи извештај Управе за извршење кривичних санкција Окружног затвора у Крагујевцу од 27.11.2020. године и из истог утврдио да је осуђени започео издржавање казне затвора 01.06.2020. године, а истек казне је планиран за 28.03.2021. године. Осуђени је на издржавање казне дошао сам, и приликом пријема на основу врсте и тежине учињеног кривичног дела, висине казне и раније осуђиваности разврстан је у полуотворено одељење у групу Б-2, са процењеним средњим степеном ризика. Осуђени се понашао усклађено са важећим пеналним правилима, уредно функционише у колективу осуђених, примарно је орјентисан на породичне прилике, са породицом остварује уредну комуникацију путем посета и телефона. Напредовао је у третману, односно накнадно је разврстан у групу Б-1 почев од 12.11.2020. године, додељене су му погодности изван завода које није могао да користи услед актуелне пандемије изазване вирусом корона, није чинио дисциплинске преступе, у задатим роковима реализује постављене индивидуалне циљеве и правилно се односи према раду и свим другим обавезама. Осуђени је способан за лакши рад и исти је распоређен на пословима уређења круга завода. Мишљење је стручног лица затворске установе да је молба осуђеног основана.

Како је првостепени суд правилно утврдио да је осуђени издржао више од две трећине изречене казне затвора, а на основу извештаја Окружног затвора у Крагујевцу оценом свих релевантних околности за одлучивање о условном отпусту (осуђени је током издржавања казне напредовао у групу са већим степеном проширених права и погодности, да је у задатим роковима реализовао постављене индивидуалне циљеве и да се правилно односи према раду и свим другим обавезама) и поред раније осуђиваности, извео правилан закључак да се осуђени за време издржавања казне тако поправио да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, нарочито да до истека времена за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело, то су оцењени као неосновани супротни наводи жалбе Основног јавног тужиоца.

Како је првостепени суд правилно утврдио да се осуђени за време издржавања казне тако поправио да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, нарочито да до истека времена за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело, те да постоје докази који би упућивали на супротан чињенични закључак, то следи да сама по себи чињеница на коју се указује жалбом Основног јавног тужиоца – да је осуђени уназад више година чинио како кривична дела против живота и тела, тако и имовинска кривична дела, да је више пута био на издржавању казне, те да је нејасно како се осуђени за тако кратко време толико поправио да ће се пуштањем на слободу очекивати његово добро владање и да више неће вршити кривична дела, имајући у виду његово криминогено понашање до сада, односно да суд није извршио увид у кривичне списе предмета како би утврдио ранију осуђиваност и начин извршења кривичних дела, с обзиром да је по оцени Апелационог суда првостепени суд правилно оценио и наведене чињенице, правилно закључујући, а с обзиром на све напред наведено и чињеницу да из извештаја произилази да осуђени испуњава постављене индивидуалне циљеве, да се осуђени за време издржавања казне тако поправио да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, нарочито да до истека времена за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело, па Апелациони суд цени као неосноване супротне наводе жалбе Основног јавног тужиоца.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467. став 4. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.

Записничар, Председник већа-судија,

Јелена Дванајшчак ,с.р. Радоман Спарић,с.р.