Posle odluke Ustavnog suda, iz Zakonika o krivičnom postupku biće izbrisan „poseban slučaj isključenja javnosti”, ali to ipak ne znači da sud ne može da zatvori postupak za javnost zbog zaštite privatnosti.
Iz Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) biće izbrisana odredba o „posebnom slučaju isključenja javnosti” prilikom ispitivanja okrivljenog ili osuđenog saradnika, a izbrisana je i odredba da se suđenja zatvore „iz drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu”.
To znači da se od sada pa nadalje istrage i suđenja mogu zatvoriti za javnost samo iz četiri vrlo konkretna razloga – interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku.
I do sada je bilo mnogo osporavanja ZKP-a, još od vremena njegovog usvajanja. Primena ZKP-a počela je delimično 2011. godine, samo za postupke protiv okrivljenih za organizovani kriminal i ratne zločine, a tek 2013. i za sva druga krivična dela. Tako su tokom dve godine u našem pravosuđu primenjivana dva različita krivično-procesna sistema.
Više puta je naglašavano da neke odredbe ZKP-a nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, pa je Ustavni sud već nekoliko puta odlučivao povodom inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba. Poslednja odluka odnosi se na isključenje javnosti, koje je predviđeno članom 363 ZKP.
„Od otvaranja zasedanja, pa do završetka glavnog pretresa, veće može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjašnjenja, da isključi javnost za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika, privatnosti učesnika u krivičnom postupku i drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu”, navodi se u članu 363 ZKP-a.
Problem je bio u tome što je poslednji razlog za isključenje javnosti, kako kaže profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić, formulisan kao jedna izrazito „kaučuk” norma – veoma rastegljivo, a to je mogućnost da se javnost isključi i „iz drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu”.
Čak i u udžbeniku za krivično-procesno pravno, profesor Škulić naglašava da se ovaj razlog može uvek primeniti tako da se potpuno devalvira izuzetno važno ustavno načelo javnosti koja je izuzetno važna za pravičnost krivičnog postupka i smatra se jednom od osnovnih odluka demokratske pravične krivične procedure.
U državama koje se odlikuju vladavinom prava samo izuzetno se može isključiti javnost, a omogućavanjem da to bude iz jednog razloga koji je veoma opšteg karaktera, kao što je ovaj koji je oglašen neustavnim, taj princip se u stvari devalvira, kažu naši sagovornici koji su upućeni u odluku Ustavnog suda.
Ovaj sud utvrdio je da nije u skladu sa Ustavom i ceo član 366 ZKP-a, u kojem piše da javni tužilac može da predloži sudu da se javnost isključi sa glavnog pretresa prilikom ispitivanja okrivljenog ili osuđenog saradnika.
To je poseban slučaj gde je zakon omogućio da se javnost isključi po jednom posebnom mehanizmu, što takođe predstavlja proširenje onih Ustavom definisanih razloga za isključenje javnosti. Tako je uveden poseban osnov za povlačenje javnosti koji nije propisan Ustavom.
– Sa druge strane, to ne znači da se javnost ipak ne može isključiti i kada se ispituju ove vrste davalaca iskaza, koje predstavljaju specifičnu hibridnu kategoriju, u kojoj se kombinuju statusi okrivljenog i svedoka. Zapravo, i tada se javnost može isključiti kada postoji bilo koji od onih opštih uslova za povlačenje javnosti propisanih u članu 363 ZKP-a, a oni su istovetni sa onim što dozvoljava i propisuje Ustav – objašnjava naš sagovornik.
Odredba o isključenju javnosti se, dakle, zadržava, ali se ostavlja sudu da u svakom konkretnom slučaju proceni da li je zatvaranje postupka za javnost neophodno. Međutim, poseban slučaj isključenja javnosti prilikom ispitivanja takozvanih svedoka saradnika – potpuno se briše. To ipak ne znači da će u svakom slučaju njihova svedočenja biti javna, jer sud može da isključi javnost zbog zaštite njihove privatnosti, što je propisano članom 363, da zatvori proces, naročito ako je to u skladu sa programom zaštite svedoka.
Dejstvo odluke Ustavnog suda stupa na snagu kada se ona objavi u „Službenom glasniku”, što znači da će biti primenjena u svim redovnim krivičnim postupcima, dok u svemu ostalom ZKP ostaje na snazi.
Sud može odlučiti da se javnost isključi na onim suđenjima gde je to neophodno zbog zaštite privatnosti učesnika postupka, naročito maloletnika, zatim zbog zaštite tajne, bezbednosti zemlje, kao i javnog reda i morala.
To su razlozi koji su bili propisani decenijama, ali sve do 2011. godine nije postojao „drugi opravdan interes u demokratskom društvu”, a pod taj razlog moglo se, kako kažu naši sagovornici, „strpati sve i svašta”.
Izvor: Vebsajt Politika, 23. 05. 2021.
Comments