Evropska konfederacija sindikata (EKS) poziva Evropsku komisiju da osigura da se Kovid-19 prizna kao profesionalno oboljenje revizijom Preporuke Komisije u vezi sa evropskom listom profesionalnih oboljenja.
Obrazlažući svoj poziv, Evropska konfederacija sindikata je navela da:
Trenutni tekst nije zadovoljavajući, jer se odnosi samo na „zarazne bolesti izazvane radom na prevenciji bolesti, zdravstvenoj zaštiti, kućnoj nezi i drugim aktivnostima za koje je dokazan rizik od zaraze“, a ne i na zaštitu svih radnika na prvoj liniji pandemije. EKS se zalaže da se preporuka transponuje u direktivu. Uloga Triparitnog savetodavnog komiteta EU o BZR je ključna, kako za Direktivu o biološkim agensima, tako i za pitanje KOVID-19 kao profesionalnog oboljenja.
Pandemija je pokazala da postojeći regulatorni EU okvir bezbednosti i zdravlja na radu mora da bude poboljšan ili da se uspostavi novi. Ubrzo nakon izbijanja virus, Kovid-19 uvršten je u takozvanu Direktivu o biološkim agensima. Iako je ovo bio dobrodošao potez, bilo je sporno da li su kriterijumi za klasifikaciju virusa bili pravilno praćeni. Postoji prostor za poboljšanje sistema klasifikacije Direktive i stoga bi je trebalo izmeniti. Štaviše, dok Direktiva izričito pokriva sve radnike kada su izloženi biološkim agensima, ovaj aspekat nije pravilno primenjen u sprovođenju Direktive u državama članicama.
Kao rezultat pritiska evropskog sindikalnog pokreta, Evropski parlament, Savet i Evropska komisija najavili su u svom programu rada za 2021. godinu pokretanje novog strateškog okvira EU za bezbednost i zdravlje na radu. Jedan od prioriteta aktuelnog mandata institucija EU u tom pravcu je lobiranje za novu strategiju za period 2021- 2017. godine.
KOVID-19 je postao najveći zdravstveni, ekonomski i socijalni izazov u istoriji EU i nova strategija bi trebala da prihvati da pandemija KOVID-19 nije samo pitanje javnog zdravlja nego i veoma važno pitanje zdravlja na radu. Stoga bi jedno posebno poglavlje ove strategije trebalo da bude posvećeno tome. S obzirom na to da radno mesto predstavlja podlogu za prenošenje virusa, ukoliko EU i njene članice ne garantuju odredbe bezbednosti i zdravlja na radu za sve radnike, biće mnogo teže da se obezbede osnovne aktivnosti tokom perioda zatvaranja, a izlazak ekonomije iz krize i njen oporavak biće znatno usporen.
Od pojavljivanja KOVID-19, radnici u mnogim sektorima nastavili su da rade na svojim radnim mestima, u zdravstvu, obrazovanju, nezi starih lica, transportu, građevinarstvu, proizvodnji, maloprodaji. Ostali radnici rade od kuće u različitom stepenu. Ova dva aspekta rada razlikuju se u pogledu izazova i rizika, ali imaju jednu zajedničku crtu, a to je da je dužnost poslodavaca – kako je utvrđeno u Okvirnoj direktivi EU o bezbednosti i zdravlju na radu iz 1989. godine – da osigura zdravlje i bezbednost za svoje zaposlene, bez obzira na njihovo radno mesto.
Poslodavci bi trebali da preduzmu adekvatne preventivne mere koje su identifikovane kroz procene rizika i upravljanje rizikom. Ovaj pristup treba da podrazumeva učešće zaposlenih i predstavnika sindikata. Takve akcije će pomoći da se postigne sigurno i zdravo radno mesto, posebno u pogledu fizičkog distanciranja i dostupnosti odgovarajućih sredstava za dezinfekciju ruku i lične zaštitne opreme. Takođe je važno da se primeni rodni pristup na polju BZR, jer su žene u velikoj meri zastupljene na radnim mestima koja su veoma izložena riziku od zaraze. Poslodavci treba da osiguraju odgovarajuće procene rizika i preduzmu adekvatne preventivne mere, upravljajući ostalim rizicima nastalim kao rezultat pandemije Kovid-19, bilo da su psihosocijalni ili ergonomski rizici, kada radite na daljinu ili radite od kuće.
Principi okvirne direktive treba da budu potpuno primenjeni. Takođe su neophodne mere podrške (putem zakonodavstva, kolektivnog pregovaranja) koje uključuju primenu vodiča EU-BZR na nivou kompanije „o zaštiti zdravlja i bezbednosti radnika pri povratku na posao“ – i vodiča za specifične sektore. Socijalni partneri su bili uključeni u izradu vodiča i važno je da ga države članice u potpunosti primenjuju, kako bi se bavile fizičkim i psihosocijalnim rizicima vezanim za pandemiju. Uspeh EU strategije izlaska iz krize i plana oporavka zavisiće od adekvatne politike BZR i mera koje uključuju sindikate.
Pandemija ima uticaj na mentalno zdravlje radnika, ne samo u sektoru zdravstva, nego i u drugim sektorima važnih usluga. Psihosocijalni rizici su u porastu sa strahom od gubitka posla, strahom od zaraze, izolacijom koja rezultira radom od kuće, izostankom socijalne podrške od strane rukovodstva i drugih radnika i rizikom od nasilja. Stoga se EKS zalaže i za više ulaganja u mentalno zdravlje, naglašavajući potrebu za Direktivom o psihosocijalnim zdravstvenim rizicima, kako bi se istakla obaveza poslodavaca na prevenciji i bavljenju ovom vrstom rizika. EKS će se zalagati i za EU Direktivu o skeletno mišićnim oboljenjima vezanim za rad. Ovo pitanje postalo je urgentnije tokom pandemije usled značajnog povećanja rada na daljinu i rada od kuće.
Kriza KOVID-19 ukazala je na ranjivost nestandardnih radnika i samozaposlenih. To pokazuje značaj osiguravanja istog kvaliteta standarda BZR za sve tipove radnika i ovi radnici bi trebali da potpadaju pod okvir zaštite zakonodavstva i politike BZR. Kriza se ne bavi bednim uslovima rada i života mobilnih i radnika migranata u Evropi, onih koji imaju nebezbedna radna mesta i neuredan smeštaj. Oni su stoga laka meta za virus. Nova strategija bi trebala da se bavi posebnim uslovima ovih radnika, da im se osiguraju dostojanstveni životni i radni uslovi, uključujući i kvalitetan smeštaj, bezbedan transport.
Korektna i puna primena i stupanje na snagu pravila BZR su od ključnog značaja za sprečavanje širenja virusa i za povratak normalnim ekonomskim aktivnostima. Inspektorat rada bi trebao biti snažnije uključen kako u primeni mera tako i na izradi vodiča i asistenciji poslodavcima i radnicima. Posebna pažnja treba da bude posvećena sektorima visokog rizika, poput zdravstva, usluga i obrazovanja. Države članice moraju da obezbede adekvatnu podršku inspekciji rada i da ispoštuju preporuku MOR-a da jedan ispektor bude na 10000 radnika. Takođe, uloga predstavnika sindikata zaduženih za BZR treba da bude pojačana i socijalni partneri bi trebali da budu adekvatno uključeni u osmišljavanje i implementaciju mera BZR na svim nivoima.
Ukoliko pravila i propisi nisu adekvatno sprovedeni u praksi, treba da bude primenjeno pravo povlačenja zakona. To pravo, kako je određeno Okvirnom BZR direktivom iz 1989, omogućava radnicima da mogu da odbiju posao ukoliko se suoče sa ozbiljnom i neposrednom opasnošću i poslodavac ne bi trebao da zahteva od radnika da se vrate na posao dok ne sprovede mere za otklanjanje opasnosti.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Comments