Danas želim da se usredsredim na veštinu samoupravljanja, nešto što verujem da je osnovni uslov za osnaživanje ljudi i organizacionog uspeha u ekonomiji znanja. Takođe, ovi mehanizmi su, po mom mišljenju primenljivi i na širu zajednicu, odnosno na društvo u celini.
Pre nego što uskočim u raspravu o ovoj veštini, mislim da je važno pokušati da definišem samoupravljanje. Nejasnoće su oko pojma, a u većini diskusija samoupravljanje se odnosi na kombinaciju ponašanja koja se fokusiraju na to kako ljudi upravljaju sobom u svom poslu i svom životu. Ovde bih proširio i na društvenu zajednicu. Na primer, Daniel Goleman i njegovi koautori definišu upravljanje sobom kroz ovih šest osobina: samokontrola, transparentnost, prilagodljivost, postignuća, inicijativa i optimizam. Robert Kellei uključuje celo poglavlje o samoupravljanju u svojoj knjizi Kako biti ZVEZDA na poslu. Kelleijevo istraživanje ističe sledeće ključne elemente u samoupravljanju:
- Obavezujete se na celoživotno učenje kao podršku ciljevima organizacije i svojim ciljevima.
- Naučite kako da osigurate da vaši projekti dodaju vrednost organizaciji
- Razvijanje ličnih veština produktivnosti za upravljanje vremenom i obavezama
- Izgradnja širokih ličnih mreža koje vam omogućavaju da iskoristite stručnost u i van organizacije za složene probleme
- Spremnost na prihvatanje promena i preispitivanja organizacione strukture i definicije rada kako se otvaraju nove mogućnosti
Kellei naglašava da „zvezdani“ zaposleni suštinski upravljaju i svojim poslom i karijerom. Pružajući visoku vrednost organizaciji, „zvezde“ dobijaju više mogućnosti da odaberu na kojim projektima će raditi i instinktivno grade nove veštine za unapređenje svojih izgleda za karijeru. Ovo važi i za građanina države. Na njoj/njemu je da izvrši svestan i obrazovan izbor kako će, na koji način i u kojoj meri uzeti participaciju u političkom i društvenom životu. „Zvezdani“ građani su oni koji su pre svega, kako je Aristotel rekao politikos. Oni preuzimaju inicijativu, ne beže od odgovornosti i tereta autonomnih odluka i upravljaju svojom sudbinom. Takođe, s obzirom da su politikos, oni su aktivni u društvenim stvarima i tiče ih se dobrobit zajednice kao celine. Voljni su neretko da preuzmu i odgovornosti za druge.
U osnovi samoupravljanja su tri veštine koje svako mora da razvije: (1) učenje upravljanja svojim obavezama i vremenom; (2) negovanje motivacije i sposobnosti da samostalno učite nove stvari u znak podrške svom radu; i (3) izgradnju i negovanje vaše lične mreže.
Po mom mišljenju, da biste prešli sa dobrog zaposlenog na „zvezdanog“, sa dobrog građanina na „zvezdanog“ morate te veštine graditi na sledeća tri načina: (1) dodati vrednost razumevanjem ključnih faktora uspeha vaše organizacije i države i saznanjem kako slične organizacije i države postižu uspeh u tim oblastima ; (2) identifikujte dugoročne ciljeve u karijeri i politici i tražite projekte koji dodaju vrednost organizaciji i unapređuju vaše ciljeve u karijeri i politici; i (3) budite spremni da učestvujete u svom uspehu i pomognete drugima da postignu svoje ciljeve.
Ključno pitanje je da li su ove veštine nešto sa čime ste rođeni ili ih možete razvijati i usavršavati vežbanjem i vremenom. Iako su neki ljudi srećni što su rođeni sa ovim veštinama, većina nas je prisiljena da ih razvija kroz vežbanje i razmišljanje. Kellei primećuje da je učenje upravljanja svojim obavezama jedinstveno za svaku osobu: ne postoji jedinstveni pristup koji odgovara svima. Ovo je područje za koje Kellei smatra da morate eksperimentisati kako biste pronašli ono što vam najbolje odgovara. Takođe primećuje da će vam, kako se vaše dužnosti menjaju, verovatno biti potrebno da evoluirate kako upravljate svojim obavezama. Isto važi i za društvo. Ne postoji jedan univerzalni obrazac razvoja društva koji je primenljiv na sva društva u svim vremenima i okolnostima.
Razumevanje načina dodavanja vrednosti organizaciji i zajednici presudno je za to da budete „zvezda“. Visoko obrazovanje je složen sistem, a svaki koledž / univerzitet razlikuje se u načinu na koji se tokovi informacija donose i kako se donose odluke. Da biste saznali kako vaša institucija funkcioniše i gde postoje mogućnosti za dodavanje vrednosti, morate to razumeti iz različitih perspektiva ili gledišta izvan svog odeljenja. Važnost ovog principa je samorazumljiva kada je u pitanju politika i država. Nije dovoljno da ste ušuškani u svome domu, ili radnoj sredini, da ste u svojoj rutini i mikrosvetu. Potrebno je da iskoračite i upoznate se sa stvarima koje ne poznajete, koje vam mogu biti od koristi, i to ne samo vama već i građanima u celini. Morate imati kapacitet i širinu da stvari sagledavate iz različitih perspektiva i uvažavate drugačija mišljenja.
Izgradnja veština samoupravljanja zahteva vreme i višegodišnji je proces. Potrebno je vreme da ljudi pronađu ono što im odgovara i da im se pruži veća autonomija i prilika kako profesionalno i politički rastu.
Buckingham naglašava očiglednu činjenicu da u svetu rada zaposleni imaju snage i slabosti. Menadžeri često troše mnogo više vremena pokušavajući da isprave slabosti zaposlenih nego što troše na poboljšanje njihovih snaga! Buckingham je primetio da većina menadžera troši više vreme pokušavajući da ispravi ljude u nekoj kategoriji slabosti, recimo od „D“ do „C“, kada bi najbolja opcija za poslovanje trebalo da bude usredsređena na poboljšanje ljudi od „B“ do „ A “i dajući im veću odgovornost u oblasti u kojoj se ističu. Preispitivanjem procena kako bi se usredsredili na snage, osnažujemo radnike da se usredsrede na razvoj svojih snaga - nečemu što su oni bili prirodno skloni. Što se tiče slabosti zaposlenih, moramo da uradimo sledeće stvari: (1) pretpostavimo da će se s vremena na vreme boriti u ovom aspektu posla; (2) prekomponovanje radnih zadataka radi smanjenja ove aktivnosti; ili (3) pružiti dodatnu podršku za pomoć. Međutim, umesto da trošimo svo vreme za raspravu i mentorstvo na poboljšanje slabosti, mnogo je korisnije usredsrediti se na izgradnju snaga! Ovaj pristup nije univerzalno priznat.
Ovakav uvid je koristan, jer to možemo, kao svesni građani, bili mi radnici ili ne, samoimplementirati u sopstveno funkcionisanje, nisu nam potrebni menadžeri koji ionako pogrešno postupaju po ovom pitanju. Kao takvi ispunjavamo jedan od uslova za samoorganizovanje i stepen odgovornosti koji uz to ide.
Kao pojedinci, možete uraditi sledeće:
Prvo, iskoristite retke prilike. Kakva god ta retka prilika bila za vas, ne sumnjajte u sebe. Koristite je za izazivanje sebe i rast.
Drugo, postanite prijatni za delegiranje posla i upravljanje vremenom. Kontrolišite svoj kalendar i kontrolišete svoj život!
Treće, brinite o sebi i pronađite vremena za razmišljanje.
Četvrto, identifikujte široke ciljeve kojima treba težiti. U idealnom slučaju, samoupravljanje bi trebalo da vam omogući usklađivanje politike, karijere i ličnog života.
Advokat Zoran J. Minić
Comentários