Kako se navodi u Nacrtu predloga izmena i dopuna ZPP-a cilj je omogućavanje efikasnost koja se svodi na brzinu nezavisnu od rezultata. Navedeni cilj je kao posledicu doveo do apsurda koji se ogleda u postizanju tzv „efikasnosti“ kroz odredbe kojima se ograničavaju prava građana. Efikasnost pravosuđa se treba postići ali ne po cenu urušavanja pravnog sistema.
Navedeni Nacrt ZPP, koji menja trećinski deo važećeg Zakona, sa napred izdvojenim samo jednim delom spornih odredbi, jer je kraće očigledno navesti koji deo predloženih odredbi ispunjava uslove pravičnosti, je učinio blago rečeno korak unazad u postizanju i omogućavanju pravne sigurnosti, prvenstveno time što je uslovio građane plaćanjem unapred sudu da izvršava svoju funkciju- da omogućava jednaku pravnu zaštitu svima.
Da li se prilikom sastava ovog Nacrta zaboravilo na činjenicu da je pravo na podnošenje tužbe osnovno ljudsko pravo, odnosno da u skladu sa čl.32. st. 1. Ustava RS svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega? Pravo na pristup sudu, tj. u parničnom postupku – pravo na tužbu – mora biti praktično ostvarivo i efektivno, što znači da svako mora imati jasnu i praktičnu mogućnost da zaštiti svoje pravo. Ne može se sporiti prizvuk elitizma u navedenoj odredbi s obzirom da su takse u Srbiji inače neprimereno visoke u odnosu na naš standard, pa bi plaćanje takse kao uslov pristupa sudu bio omogućen samo odabranom malom sloju bogatih. Obesmišljava se Ustavom garantovana zabrana diskriminacije, odnosno pravo da svi pred Ustavom i zakonom budu jednaki i da svi imaju pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Ne zaboravimo, zabranjen je bilo koji vid posredne diskriminacije, a to predložene izmene upravo i čine, jer građani se stavljaju u nepovoljniji položaj aktom, koji je prividno zasnovan na načelu jednakosti.
Uvodi se i ograničavanje pristupa sudu kroz obavezu tužioca da položi predujam za troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika u roku koji sud odredi u rešenju o postavljenju privremenog zastupnika. Ako tužilac ne predujmi troškove za postavljanje i rad privremenog zastupnika u roku koji sud odredi u rešenju o postavljenju privremenog zastupnika, tužba se smatra povučenom. Naime ako tužilac nema mogućnosti da plati zastupanje tuženog, ne može započeti parnicu.
U ime efikasnosti stranke više nemaju pravo na reviziju protiv drugostepene presude, ako je njome potvrđena prvostepena, bez obzira kolika je vrednost predmeta spora, ukida se sloboda građana da odluče kada i u kom obimu će zahtevati zaštitu prava time što će se kazniti ako odluče da zahtevaju pravu zaštitu u odnosu na istog tuženog ili isti životni
događaj. U potpunosti se zanemaruje da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. U ime efikasnosti ograničava se načelo raspravnosti na pripremnom ročištu i time apsurdo postiže kvazi- efikasnost u brzini na uštrob efikasnosti same sudske zaštite. Jedna od karakteristika samog raspravnog načelo je da, u granicama raspravnog načela sud podstiče stranke na iznošenje relevantnih činjenica i dokaza, upotrebom metoda koji neće narušiti njihovu ravnopravnost, a ne ograničavanje prikupljanja samih dokaza.
Efikasnosti se teži i kroz ograničavanje ispunjenosti pisane forme kroz samo jedan oblik korespodencije-elektronski dokument koji je snabdeven kvalifikovanim elektronskim potpisom i institut E suda. Elektronska korespodencija ne može da predstavlja isključivi način kojima se ograničava pružanje pravne pomoći koja mora biti delotvorna i vršena na način koji je najefikasniji za građane čija subjektivna prava zahtevaju sudsku zaštitu. Isključivost kojoj se teži u pružanju pravne pomoći kroz obavezno uvođenje elektronske korespodencije, kao i kroz uvođenje videokonferencijskog suđenja bez saglasnosti svih učesnika postupka krši načelo neposrednosti kao i načelo prava na jednaku zaštitu prava. Zanemaruje se da je radi donošenja zakonite i pravilne sudske odluke, potrebno da se utvrđivanje činjenica od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva zasniva na načelima usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja.
Nacrt jednog zakona čija bi prvobitna svrha trebalo da bude da omogući zaštitu i ostvarivanje prava svakog pojednica, u stvari ograničava ostvarivanja prava neposrednim uslovljavanjem posedovanja tehničke opremljenosti i finansijskih mogućnosti i time očigledno nema sluha za realan život ljudi u svojoj zemlji. A, takođe da napomenem da očigledno postoji nedostatak realne percepcije opremljenosti tehnologijom sudova u RS da ispune sve potrebne uslove za ispinjenje navedenih odredbi.
Takođe, naglašavam da neustavna odredba o retroaktivnoj primeni zakona ne može ni na koji način da nađe svoje opravdanje u primeni predloženih izmena u postupcima koji nisu okončani u trenutku stupanja zakona na snagu, jer je u suprotnosti sa načelom pravne sigurnosti i principom vladavine prava, kao osnovnim principima Ustava.
Uz predlog odredbi kojima se ograničava pristup sudu i postizanje Ustavom garantovanih prava, ni u jednom momentu se ne predlažu odredbe kojima se sankcionišu radnje kojima se zaista otežava postizanje efikasnosti kojoj se teži. Iz kog razloga postupajući sudija nije sankcionisan ukoliko ne poštuje utvrđeni vremenski okvir? Iz kog razloga može da odlaže zakazana ročišta bez dostavljanja dokaza zbog čega je to toga došlo? Iz kog razloga Državno pravobranilaštvo ne dolazi na zakazana ročišta, koja se iz tog razloga odlažu ili se održavaju u odsustvu, pritom slobodno ne pokazujući interesovanje tokom celog postupka, pelcerski podnoseći žalbe i osporavajući tužbene zahteve, ne upuštajući se suštinski u postupak , a ne podleže nikakvoj sankciji? Tj. zašto Državno pravobranilaštvo ima prava advokata da naplaćuje po advokatskoj tarifi na ime izvršenih radnji u postupku, ali za njih ne važe sankcije kojima advokat kao punomoćnik podleže? Osim što ne podležu nikakvim sankcijama, naprotiv, postupajući sudija može rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena posebna žalba da odluči da nastavi sa radom ako oceni da je zahtev za usključenje ili izuzeće očigledno neosnovan? O zahtevu za isključenje i izuzeće predsednika suda odlučuje veće od troje sudija istog suda, a o zahtevu za isključenje i izuzeće predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje veće od troje sudija istog suda. Glavna sankcija za postupanje navedenih lica predstavlja samoispitivanje i samoodlučivanje o podnetim primedbama na rad?
Iz navedenog proizilazi shodno izreci „Lakše je krojaču da iskroji novo odelo, nego da popravlja staro“, da bi najbolje rešenje za navedenu situaciju bilo povlačenje Nacrta, a kao altertantivno rešenje predlažem da se izaberu tri predstavanika AKS koji su stručni poznavaoci materije koji će učestvovati u datim pregovorima u ime advokature. Smatram da obustava rada kao znak protesta na navedni Nacrt, kao poslednji vid borbe za iskonsku efikasnost sudske zaštite, može da ima samo krajnji ishod koji se ne razlikuje od pozicije koju trenutno advokatura poseduje, a to je mesto za pregovaračkim stolom i borba za postizanje pravičnog i svrsishodnog Zakona.
Autor: Gordana Laketić, advokat
Izvor: Vebsajt AKS
コメント