U okviru složenog sistema krivičnog pravosuđa, branilac služi kao vodič, zaštitnik i poverljivi čovek okrivljenog. (Bar bi tako trebalo da bude.) Advokati odbrane su obično grupisani u dva tabora: advokati po službenoj dužnosti koje imenuje sud i koje plaća država i privatni advokati koje plaća okrivljeni.
Neki optuženi za krivična dela mogu sebi priuštiti da angažuju privatnog advokata krivične odbrane. Za one koji ne mogu priuštiti advokata (približno osamdeset posto svih optuženih za krivično delo), sud ili drugi organ koji postupa u krivičnom postupku (u zavisnosti od faze postupka) može imenovati branioca koji će zastupati okrivljenog (pod pretpostavkom da su određeni uslovi zadovoljeni). Ovi advokati imenovani od suda su advokati sa liste koju vodi nadležna advokatska komora. Mali deo optuženih za krivično delo (približno dva procenta)nastupaju samostalno, kao optuženi „za sebe“ .
Šta radi advokat krivične odbrane?
Advokati krivične odbrane (privatni i imenovani od strane suda) istražuju činjenice, istražuju slučaj protiv svojih klijenata i pokušavaju da pregovaraju sa svojim protivnicima (tužiocima). Ovi poslovi mogu uključivati smanjenu kauciju,ublažavanje optužbe i smanjene kazne. Zbog niza faktora - političkog i javnog pritiska, prenatrpanih zatvora, preopterećenih sudskih kalendara - sklapanje sporazuma je postalo sve važnije i postalo je ključni element u odčepljivanju krivičnopravnog sistema.
Advokati krivične odbrane takođe ispituju svedoke, pomažu u formulisanju izjave o krivici, analiziraju slučaj tužioca, procenjuju potencijalne kazne (i verovatnoću da određeni sudija dosudi takvu kaznu), pregledaju postupke pretresa i zaplene, ispituju svedoke i prikupljaju dokaze. Branilac takođe može savetovati o potencijalnim posledicama priznanja krivice, osuđujuće presude ili kaznene evidencije.
Branioci takođe pružaju više ličnih usluga pružajući okrivljenom proveru stvarnosti mogućih ishoda i pomažući okrivljenom da se nosi sa frustracijama i strahovima koji su rezultat uključivanja u krivičnopravni sistem. I naravno, ako se ne može postići sporazum o priznanju krivice, branilac zastupa okrivljenog na suđenju.
Troškovi pravnog zastupanja
Ogroman faktor kada je u pitanju pravno zastupanje je finansijsko stanje optuženog i to da li optuženi može priuštiti branioca.
Privatni advokati krivične odbrane naplaćuju po advokatskoj tarifi. Zabranjeno je naplaćivanje naknada koja zavise od ishoda slučaja i garantovanje ishoda. Ako je okrivljeni siromašan (ne može sebi priuštiti privatnog branioca), sud može postaviti branioca po službenoj dužnosti.
Suština je da pravo na besplatnog (plaćenog od strane države) branioca obično nastupi kad god se siromašni optuženi suoči sa zatvorom.
Imajte na umu da pravo na slobodno zastupanje ne znači pravo na advokata po izboru. Okrivljeni kome je postavljen branilac ne može da bira advokata kako to čini optuženi koji plaća.
Da li je privatni advokat bolji od advokata imenovanog od strane suda?
Optuženi ponekad veruju da izabrani advokati imaju izrazitu prednost u odnosu na postavljene advokatte po službenoj dužnosti. Ali pružaju li privatni advokati bolju odbranu od branioca po službenoj dužnosti?
Mnogi advokati su bivši tužioci ili javni branitelji. Takođe, advokati po službenoj dužnosti su advokati kao i izabrani advokati, pripadnici advokatske komore i koji se nalaze na spisku komore za službene odbrane. Na osnovu studija koje procenjuju ishode postojanja izabranog advokata nasuprot imenovanog advokata, čini se da podaci ukazuju da su rezultati često isti. Na primer, jedno istraživanje sprovedeno u SAD je pokazalo da su okrivljeni koje su zastupali izabrani branioci i branioci po službenoj dužnosti slično prošli u stopama osuđujućih presuda i odmeravanja kazne (iako su oni koje zastupaju iako su oni koje zastupaju branioci po službenoj dužnosti prošli lošije). Takvi statistički dokazi nisu uvek pouzdani ili jasni zbog komplikovanih faktora.
Na kraju, iskustvo, veštine i posvećenost određenog advokata - bez obzira da li je izabrani branilac ili branilac po službenoj dužnosti - najbolji su pokazatelj kvaliteta zastupanja.
Samozastupanje (Pro se)
Jasno je da je zastupanje, odnosno odbrana uz advokata gotovo uvek najbolja opcija. Ipak, neki optuženi za krivična dela zastupaju sami sebe. Odluku o tome da li okrivljeni može da pribegne samozastupanju na kraju donosi sudija, a ne okrivljeni, u slučaju kada je to zakonom dozvoljeno. Naime, zakon uređuje obaveznu odbranu.
Pronalaženje advokata
Kada tražite branioca, potražite advokata koji je specijalizovan za krivičnu odbranu i praksu.
BRANITE SVOJA PRAVA
Advokat Zoran J. Minić
Comments