Pozadina
Dopisom od 7. septembra 2012. godine, predsednik makedonskog ustavnog suda zatražio je od Venecijanske komisije da da mišljenje amicus curiae u vezi sa predstavkom kojom se osporava ustavnost zakona o određivanju kriterijuma za ograničavanje vršenja javnih funkcija, pristupu dokumenata i objavljivanje saradnje sa organima državne bezbednosti (u daljem tekstu: „Zakon o lustraciji“) u toku pred Sudom.
Standardi
Evropski standardi na polju lustracije uglavnom potiču iz tri izvora:
- Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava;
- praksa nacionalnih ustavnih sudova;
- Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, naime Rez. 1096 (1996) o merama za uklanjanje nasleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema i Rez. 1481 (2006) o potrebi međunarodne osude totalitarnih komunističkih režima. PACE Res 1096 (1996) ukazao je na „Smernice za osiguravanje da zakoni o lustraciji i slične administrativne mere budu u skladu sa zahtevima države zasnovane na vladavini zakona“ (u daljem tekstu: „Smernice“) kao referencu.
Mišljenje Venecijanske komisije amicus curiae o albanskom zakonu o lustraciji [1] zasniva se na ovim standardima i dalje im dodaje.
Suština ovih standarda može se sažeti u sledeća četiri ključna kriterijuma koji se odnose na postupke lustracije:
• krivica mora biti dokazana u svakom pojedinačnom slučaju;
• pravo na odbranu, pretpostavka nevinosti i pravo na žalbu sudu moraju biti zagarantovani;
• različite funkcije i ciljevi lustracije, naime zaštita novonastale demokratije i krivični zakon moraju se poštovati za kažnjavanje ljudi za koje se pretpostavlja da su krivi;
• lustracija ima stroga vremenska ograničenja i u periodu sprovođenja i u periodu koji treba pregledati.
Zaključci
Cilj ovog podneska amicus curiae, pripremljenog na zahtev makedonskog ustavnog suda, nije ocena ustavnosti Zakona o lustraciji, već pružanje Sudu materijala u vezi sa kompatibilnošću ovog zakona sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima kao i elementi iz uporednog ustavnog prava kako bi obogatili sopstveno razmatranje slučaja. Konačnu reč u vezi sa obavezujućim tumačenjem makedonskog ustava i ograničenjima koja daje Zakon o lustraciji ima Ustavni sud. Venecijanska komisija naglašava da je takvo tumačenje obavezujuće za sve nacionalne institucije iz upravnog, sudskog i zakonodavnog ogranka, koje su dužne da ga poštuju i da ga se pridržavaju.
Venecijanska komisija analizirala je zakon o lustraciji u odnosu na četiri glavna pitanja: a) njegov vremenski opseg primene; b) svoj lični opseg primene; c) proceduralne garancije za lica na koja se primenjuju mere lustracije; d) objavljivanje imena osoba za koje se smatra da su sarađivale sa totalitarnim režimom.
Venecijanska komisija donela je sledeće glavne zaključke:
a) Uvođenje mera lustracije vrlo dugo nakon početka procesa demokratizacije u zemlji rizikuje da pokrene sumnju u njihove stvarne ciljeve. Osveta ne bi trebalo da prevlada nad zaštitom demokratije. Stoga su potrebni uverljivi razlozi.
Kako je svrha lustracije zabraniti ljudima koji imaju antidemokratski stav i kako se ne sme potcenjivati mogućnost pozitivnih promena u stavu i ponašanju osobe, primenom mera lustracije na dela koja datiraju od 21 do 68 godina (ili čak 31-78 godina do isteka zakona o lustraciji) može - ako uopšte postoji - biti opravdano na osnovu najtežih oblika zločina, posebno masovnog i ponovljenog kršenja osnovnih prava, što bi takođe dovelo do značajne kazna zatvora prema krivičnom zakonu.
Primena mera lustracije u odnosu na dela počinjena nakon završetka totalitarnog režima može biti opravdana samo u svetlu izuzetnih istorijskih i političkih uslova, a ne u zemlji sa dugo uspostavljenim okvirom demokratskih institucija, kao što bi demokratski ustavni poredak trebalo da bude direktnobranjen primenom vladavine prava i zaštitom ljudskih prava. Politički, ideološki i stranački razlozi ne bi trebali biti osnova za mere lustracije, jer stigmatizacija i diskriminacija političkih protivnika ne predstavljaju prihvatljivo sredstvo političke borbe u pravnoj državi.
Što se tiče trajanja mera lustracije, to bi trebalo da zavisi s jedne strane od napretka u uspostavljanju demokratske pravne države, a sa druge strane od sposobnosti pozitivne promene u stavu i navikama subjekta lustracija. Treba obezbediti određeno trajanje svake mere lustracije kako bi se izbegao diskriminatorski tretman osoba u uporedivoj situaciji na osnovu vremena usvajanja mera lustracije.
b) Primena mera lustracije na položajima u privatnim ili poluprivatnim organizacijama prevazilazi cilj lustracije, odnosno isključivanje lica iz vršenja vlasti ako im se ne može verovati da je vrše u skladu sa demokratskim principima.
Osporena veza sa totalitarnim režimom mora se definisati na vrlo precizan način.
c) Odsustvo dotične osobe iz postupka pred Komisijom za verifikaciju činjenica u suprotnosti je sa njenim pravima na odbranu. Postupak pred Komisijom za verifikaciju i žalbeni postupak trebalo bi da budu detaljno regulisani kako bi se poštovali principi vladavine prava i odgovarajućeg zakonskog postupka.
d) Ime osobe za koju se smatra da je saradnik treba objaviti tek nakon konačne odluke suda, jer samo u slučaju da je saradnja konačno dokazana, štetni efekti objavljivanja na ugled te osobe mogu se smatrati srazmernim mera neophodna u demokratskom društvu.
Osim slučaja Severne Makedonije, posebno bih naglasio primer Bosne i Hercegovine, gde relevantna međunarodna tela smatraju da lustracija se ne može u tom konkretnom slučaju ograničiti na period komunističke vlasti. Specifične okolnosti ogromne korupcije u pravosuđu i izvršnoj vlasti, kao i sprega autoritarnih administracija sa organizovanim kriminalom bi zahtevala širu primenu ovog instituta, po mišljenju relevantnih međunarodnih organizacija i tela. Sklon sam da se priklonikm ovom mišljenju u kada je u pitanju konkretan slučaj Republike Srbije. Posebno imajući u vidu da je demokratizacija zemlje znatno odložena nakon kraha SKJ, pre svega zbog nastavljene diktature u formi režima Slobodana Miloševića, koja je za posledicu imala ratove na prostorima bivše SFRJ i ratne zločine, zatim stvaranje kriminalnih klanova i grupa i kontinuirano kršenje ljudskih prava. Takođe, valja napomenuti da nakon demokratskih promena u državi nakon 24 septembra, odnosno 5. Oktobra 2000. godine, postupak lustracije je izostao, iako su donet relevantni zakonski okvir. Smatram da je direktna posledica izostanka lustracije tada, obnova diktature u formi režima Aleksandra Vučića i SNS od pre devet godina, koja ne samo da je ponovo de facto suspendovala Ustav i zakonska prava i slobode građana, već je i personalno rehabilitovala i vratila na državne funkcije lica koja su bila deo aparata zbog koga je i donet Zakon o lustraciji, uključujući i samog gospodinaVučića, nekadašnjeg ministra za informisanje u vladi Mirka Marjanovića (Miloševićev režim) čiji je mandat obeležila do tada neviđena hajka na medije u Srbiji, kao i ubistvo noviunara Slavka Ćuruvije.
Advokat Zoran J. Minić
Comments