Rad javnog tužilaštva je društveno važan, usmeren na zaštitu građana koji uvek mogu potrebne podatke da zatraže od tužilaštva. Značajan je broj podataka koji su građanima potrebni, a koje mogu dobiti u tužilaštvu, počev od podataka koji se odnose lično na građane, poput podataka o toku pretkrivičnog i krivičnog postupka i drugih podatka iz evidencija tužilaštva.
Ukoliko su oštećeni krivičnim delom, dovoljno je da se usmeno ili pisanim podneskom obrate pisarnici tužilaštva i dobiće dokumentaciju koja im je potrebna za ostvarivanje prava pred osiguravajućim agencijama. Ukoliko im je potrebna potvrda da se protiv njih ne vodi istraga, ona se takođe jednostavno i brzo dobija. Forma podneska je jednostavna, u obliku molbe sa podacima o vrsti informacije koja se traži.
Moderan način poslovne komunikacije uveo je mogućnost da se građani obrate tužilaštvu elektronskom poštom i da na isti način dobiju potrebne informacije. Brojne su elektronske prezentacije tužilaštava koje se redovno ažuriraju tako da je i to jednostavan i brz način pristupa potrebnim informacijama. Uvek ostaje i dobri stari način komuniciranja fiksnom telefonijom i dobijanja, u tom trenutku dostupnih podataka, na taj način.
Građani mogu tražiti različite vrste informacija počev od podataka o osnivanju, organizaciji i radu tužilaštva kojem se obraćaju, obimu rada tužilaštva, ukupnom broju primljenih krivičnih prijava, broju prijavljenih lica, broju odbačenih krivičnih prijava, podnosiocima krivičnih prijava, broju procesuiranih lica, broju i vrsti prvostepenih odluka, broju i vrsti mera bezbednosti, broju izjavljenih žalbi, odlukama po tim žalbama, broju lica prema kojim je određen pritvor, broju primenjenog odlaganja krivičnog gonjenja-oportuniteta, broju zaključenih i potvrđenih sporazuma o priznanju krivičnog dela, primeni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, broju podnetih vanrednih pravnih lekova.
Ukoliko su potrebne informacije koje građanima mogu biti dostupne na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, postupak traženja i dobijanja te vrste informacija regulisan je navedenim zakonom, jednostavan je i brz. Dovoljno je da se podnese zahtev tužilaštvu sa kratkim opisom informacije koja se traži i, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, građanin će dobiti traženu informaciju u pisanom obliku. Više videti na https://www.poverenik.rs/sr/ u odeljku Pristup informacijama.
Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja biće odbijen u skladu sa odredbama člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija. Takođe, ne mora se tražiocu informacije omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu i tada će tužilaštvo u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i slično), gde i kada je tražena informacija objavljena osim ako je to opštepoznato, a sve u skladu sa odredbama člana 10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Građani moraju da znaju da opravdani interes javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže tužilaštvo kojem se obraćaju koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže tužilaštvo, smatra se da opravdani interes javnosti da zna postoji osim ako tužilaštvo dokaže suprotno. To neće biti moguće u slučajevima ako bi se usvajanjem zahteva tražioca informacije ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica, ugrozio, omeo ili otežalo sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne ili koji drugi pravno uređeni postupak ili fer postupanje i pravično suđenje; ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bebednostili međunarodne odnose; bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa ili učinio dostupnim inforamciju ili dokument koji je označen kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, a sve u skladu sa članom 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Najjednostavniji i najbrži način za dobijanje velikog broja informacija koje su dostupne građanima jeste uvidom u Informator o radu koji ima svako tužilaštvo, koji se redovno ažurira, koji je dostupan na sajtu Republičkog javnog tužilaštva i na sajtovima većine tužilaštava u Republici Srbiji, a koji može besplatno da se dobije u svakom tužilaštvu.
Težnja je da se građanima olakša pristup informacijama od javnog značaja ili od značaja za njih konkretno i ta težnja se u velikoj meri ostvaruje. Tužilaštvo radi u interesu građana i čini im sve potrebne podatke lako dostupnim, potrebno je samo da ih, na jedan od gore opisanih načina, zatraže.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Otvorena vrata pravosuđa, autorka: Jasmina Krštenić – Zamenica javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu
Izvor: Sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (www.uts.org.rs).
Comments