Sad kad sam na vrhu, Naskoviću, znaš ono: „ko na brdo ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom“, razumem, shvatam, ma poimam sladostrasno da je poligraf samo stara varalica.
Jeste, prošao sam više puta, položio sa odlikom, ja koji istine sipam brzinom munje. Šta, kako sam položio kad je poligraf varalica? Lako, imam poligrafske oči!
Dobro, gospodine predsedniče, vi mislite na onaj rep Poligrafske oči – „… evo ti moje čizme, ispratiću te kući…“?
Kakvo repovanje, Naskoviću, ma krvi biste mi se napili, vi novinari, kad bih pokušao da imitiram SPS poslanike i, još gore, kakve bre čizme, je li, stručnjak? Ovo je demokratija, a ne čizma. Ima li još pitanja? Nema. Samo marljivo podmećete – demokratija, čizma, rep.
Nemojte, Goco, moram na otvaranje… dobro hajde, Goco samo jedno pitanje. Kako objašnjavam zamenu poligrafa svojim poligrafskim očima i zašto su moje lepe oči stekle poligrafske sposobnosti? Hvala vam Goco, to su dobra pitanja.
Bio sam na poligrafu, dobro sam upoznao tu verolomnu spravu, znate već kako igram šah. Kad god sam bio pored njega… Koga? Zašto me prekidate, ma poligrafa, Goco, poligrafa… uvek su na ispitu bili moji ljudi. I kad god bi igla krenula na crveno, moje oči su je zaustavile. Samo pogledam poligraf i on igra kako ja sviram. Šta sam svirao? Pobogu, Goco, pa to je bila metafora, metafora, ne metamorfoza!
A što se tiče lepote očiju, šta da Vam kažem, znate i sami koliko sam star, a imam i nezgodnu narav. Nije teško shvatiti kako poligraf radi, isto onako kao i test na koronu. Može da bude i lažno negativan i lažno pozitivan. Ali, kad sam tu JA, samo ga pogledam i on odmah daje naruče… šta rekoh? Rekoh očekivane, Goco, očekivane rezultate. E, sad, ko im je kriv što su ispitivali one policajce bez prisustva mojih poligrafskih očiju? To mora ponovo, da ih JA dobro pogledam, da bacim pogled na poligraf, da proverim pitanja.
Ima li još pitanja? Ostajte zdravo! Srećan rad.
Uuuh. Vozi. Kako ono beše… „Forsiranje romana reke“, one veštice iz Rija! Imaju Hrvati duha, skoro kao mi. Moram i ja da nađem neki naziv da povežem geografski sve veštice koje me napadaju. E tako se osećam. Kao u romanu – reci. Samo teče. Otkud sad pitanja o poligrafu? I Gocu su navukli. A baš je to bila dobra sprava, dok je radila… posao.
A, on Telegraf Telegrafović, baš kad nisam ništa stizao, nađe da one policajce poligrafiše bez mene. I to za Jovanjicu. Dao čovek – domaćin divno ime svom imanju. Jovanjica, arsana Jovanjica, hilandarska luka! To samo pravi vernik može da uradi. I još pride da se moli za novinarku! A oni, novinari – Jovanjica, Jovanjica, najveća plantaža marihuane, te domaćin zvao Andreja, te od industrijske konoplje vide marihuanu. Uostalom, poligraf nije dokazno sredstvo na sudu, a oni sad sude…
Telegraf Telegrafović, dobro sam ga namestio. U vojsci nema poligrafa, pa nek vidi sad. A da se poneo, poneo se. Eto jutros. Zove on mene:
– Jeste li dobro spavali, Poligrafe Poligrafoviću?
– Jesam, hvala?
– Pa to ste vi tek sad ustali?
– Bog s vama, Telegrafe Telegrafoviću, čas ruskog, čas nemačkog, pa knjiga, kako ono beše…
– A recite, šta će Vama toliki poligrafi?1
Šta će meni poligrafi, pa to i budala zna. Zbog istine, onako kako je JA vidim. Sem toga, poligrafski rezultat ostaje poverljiva stvar, a JA ga obelodanjujem. Svojim poligrafskim očima. Sve do ovog slučaja. Ne kao on, Telegraf Telegrafović, samo mu ime kaže, a još više nadimak – da plačevno i onako kijavičav snima, pa telegrafiše kom treba i gde treba.
I tako, reč po reč, nas dvojica, ponos i dika Srbije, bez mnogo reči, zavadismo se. I to zbog čega? Zbog poligrafa. Ja njemu oca, on meni brata. Misli da smo ravnopravni? Kakva greška! Jovanjica versus Krušik, kakav bi to spor bio! Tamo uKrušiku lažni uzbunjivač, a ovde u Jovanjici izdajnički deo policije, domaći izdajnici par ekselans. Valjda bi sud to znao pravilno da ceni. Ipak, ne mogu na sud, izgledalo bi kao da sam neki… građanin.
Moraću da vidim sa Anom da nezavisno posreduje, ona je uvek na mojoj strani. Hmmm, kako da kažem, od kad je Tramp branio američke svetinje, svet se nekako izokrenuo. Alal im vera, mislim Trampu i njegovom bizonu. Ali, eto Pens ide na Bajdenovu inauguraciju, Tramp ne. Da li je Donald to sam odlučio, ili ga ne zovu? Toliko toga mi je poklonio, ali nemam njegov mobilni. I to baš sad kad ne može da tvituje.
Uostalom, tu su Sarapa, pa Vučićević, pa Goca, Krle, tvit-hit! Važno je samo pravilno postaviti pitanje i odgovor. Ko u ovoj državi može da prisluškuje? Pa, naravno, policija. I to stara, ne ova nova. Vulin je staru počeo da čisti kako sam i očekivao. Ma sve će biti u redu. Sarapa da se malo bolje pričvrsti uz fotelju, ne sme više od ranog jutra da se toliko… ozonira. Vučićević, dobro, pustio je bradu, uljudio se, ali malo mu je to smanjilo temperament. Nikako da drmne iz sveg glasa: „Državni udar“, nego nekako intelektualno. Dobro, Goca je uvek Goca. Red napada na Đilasove medije, red pitanja. I lepo je, baš lepo naučila da čita. Nekako deluje prirodno.
Kao ranije, na poligrafu.
Peščanik.net, 11.01.2021.
Comentários