Najavljene promene Ustava Republike Srbije u domenu pravosuđa promovišu brojne novine zbog čega su i izazvale različite reakcije u javnosti. Između ostalog, predviđeno je da prvi izbori na funkcije sudije i zamenika javnog tužioca budu uslovljeni prethodno završenom obukom na Pravosudnoj akademiji (u daljem tekstu: Akademija). Nesumnjivo, i Zakon o Pravosudnoj akademiji (u daljem tekstu: ZAP) biće promenjen u celini ili, makar, delimično. Tim povodom, a između ostalog, izdvajaju se pitanja i dileme u vezi statusa, organizacije i poslova "nove" Akademije.
Status
Akademija je određena kao "samostalna institucija", a što je atipičan i, poprilično, nedorečen oblik organizovanja za razliku od sadašnjeg u vidu ustanove koji je, manje-više, svojstven za njene pandane širom sveta. Po svojoj prirodi, biće najpribližnija ostalim samostalnim i/ili nezavisnim državnim organima. Svakako, "nezavisnost" i "samostalnost" su dve različite pravne kategorije, ali pozitivno pravo Republike Srbije karakteristično je po znatnom stepenu pojmovne i terminološke neusklađenosti, a što se ogleda u nedoslednoj primeni i, čak, preplitanju napred navedenih termina-pojmova koji se upotrebljavaju različito kako od propisa do propisa, tako i unutar istog propisa. U vezi sa tim, poželjno bi bilo napraviti izvesno odstupanje u zakonskom tekstu u odnosu gore pomenuti deo "ustavne" definicije na način što bi se Akademija odredila kao "samostalni državni organ". Ovakvo rešenje bilo bi u skladu sa duhom i terminologijom predloženih ustavnih amandmana, a u svakom slučaju ne bi se ugrozili pravna priroda i položaj Akademije kao "samostalne institucije" u najopštijem smislu, već bi se otklonile nedoumice i proizvoljnosti koje mogu nastati pri čisto jezičkom tumačenju. Naime, "samostalnost" bi ostala ključna statusna odrednica Akademije što bi, po sebi, podrazumevalo postojanje značajne slobode u radu i odlučivanju, ali uz upostavljanje odgovornosti i nadzora nad radom iste. Ujedno, trebalo bi zameniti i postojeći koncept "ministarskog nadzora" koji izaziva podozrenje u pojedinim stručnim krugovima obzirom da je okarakterisan kao svojevrsni instrument kontrole izvršne vlasti nad pravosuđem. Stoga, dvojni nadzor od strane najviših pravosudnih tela - sudskog i tužilačkog saveta nameće se kao jedina logična opcija i bio bi najprimereniji položaju i ulozi Akademije, iako se mogu, nesumnjivo, pojaviti određeni praktični problemi u realizaciji napred navedenog modela zato što se radi o međusobno odvojenim organima javne vlasti.
Organizacija
Ustavni amandmani izričiti su, jedino, u pogledu organa upravljanja Akademijom za koje se, pak, predviđa da moraju "odražavati" sastav sudskog i tužilačkog saveta, dok će zakonodavcu biti prepušteno da uredi ostala pitanja. Načelno, ne postoji nijedan pravno politički razlog za napuštanje postojeće organizacione koncepcije koju čine Upravni odbor koji upravlja Akademijom, direktor koji predstavlja i zastupa Akademiju, Programski savet koji je definisan kao stručni organ, mada trebalo bi je dodatno unaprediti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Međutim, sastav budućeg Upravnog odbora ne bi morao prekopirati sastav sudskog i tužilačkog saveta, ali ne bi smeo ni odstupati od istih u značajnijoj meri. Dakle, zakonodavac će imati određenu slobodu, a kao najprihvatljivije rešenje nameće se kombinacija oba modela. Primera radi, napred navedeni pravosudni saveti birali bi članove iz reda sudija i zamenika javnih tužilaca po principu ravnomerne zastupljenosti obzirom da bi po jednog člana predlagale sudije, odnosno zamenici javnih tužilaca počev od hijerarahijski najviših pa do najnižih instanci i to kako opšte, tako i posebne nadležnosti, dok bi Narodna skupština birala članove iz reda istaknutih pravnika pod uslovima i na način predviđen za izbor članova gore pomenutih pravosudnih saveta iz reda istaknutih pravnika, a ministar nadležan za pravosuđe bio bi jedini član po položaju. Nadalje, i Programski savet pretrpeo bi izvesne korekcije. Konkretno, članovi iz reda sudija i zamenika javnih tužilaca mogli bi se, manje-više, imenovati po identičnom modelu koji bi bio predviđen za izbor članova Upravnog odbora iz reda napred navedenih nosilaca pravosudnih funkcija, s` tim da bi sudski i tužilački saveti bili u ulozi zvaničnih predlagača istih. Ujedno, članove bi trebalo imenovati i iz reda profesora pravnih fakulteta na pozitivnopravnim predmetima obzirom da se radi o najreprezentativnijim i najeminentnijim stručnjacima i to na predlog zajedničke sednice dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji, zatim i iz reda sudskog osoblja i osoblja u javnom tužilaštvu koje bi predlagalo ministarstvo nadležno za pravosuđe iz reda zaposlenih na neodređeno vreme, kao i iz reda javnih beležnika i javnih izvršitelja na predlog njihovih profesionalnih udruženja. Svakako, trebalo bi modifikovati i komisije Programskog saveta na način što bi karakter stalnih komisija zadržale komisija za prijemni ispit na početnu obuku i komisija za završni ispit početne obuke što bi bilo u skladu sa ključnom misijom Akademije, a u sastavu istih imenovali bi se kvalifikovaniji nosioci sudijske ili odgovarajuće javnotužilačke funkcije.
Pored toga, zakonsko utemeljenje trebalo bi da dobiju zamenik predsednika Upravnog odbora, zamenici direktora i predsedavajući Programskog saveta. Trenutno, pojedini se pominju u Statutu Pravosudne akademije kao podzakonskom opštem pravnom aktu, ali ne i u samom zakonskom tekstu, dok pojedini, čak, i nisu prepoznati u pravnom sistemu Republike Srbije. Ukratko, zamenik direktora birao bi se, manje-više, na identičan način kao direktor, a u pogledu izbora predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora trebalo bi primeniti tzv. "crnogorski model". Naime, birali bi se iz reda članova koji su nosioci pravosudnih funkcija na način da ukoliko bi za predsednika bio izabran član iz reda nosilaca sudijske funckije, onda bi za zamenika predsednika morao biti izabran član iz reda nosilaca odgovarajuće javntužilačke funkcije i suprotno. Takođe, i predsedavajući Programskog saveta birao bi se među članovima iz reda nosilaca gore pomenuth pravosudnih funkcija, mada po tzv. ad hoc principu na način što bi izbor istog prethodio svakoj sednici ovog organa.
Najzad, poželjno je predvideti da članstvo u jednom organu isključuje mogućnost istovremenog članstva u drugom organu Akademije, dok članovi istih nikako ne bi mogli biti članovi sudskog, odnosno tužilačkog saveta, predsednici sudova i javni tužioci, a članovi Upravnog odbora iz reda istaknutih pravnika, direktor i zamenik direktora ne bi smeli biti ni članovi političke stranke što bi, po sebi, predstavljalo i jedan od razloga za prestanak napred navedenih funkcija.
Poslovi
Generalno, obim poslova trebalo bi dodatno sistematizovati i proširiti u odnosu na postojeći model, a što bi bilo propraćeno odgovarajućim pojmovnim i terminološkim korekcijama i usaglašavanjima sa ostalim relevantnim propisima. Nesumnjivo, Akademija će sprovoditi i, sasvim sigurno, organizovati obavezne obuke za prve izbore na odgovarajuće pravosudne funkcije. Na izvestan način, napred navedene obuke mogu se poistovetiti sa postojećom početnom obukom, iako ustavotvorac neće, po svoj prilici, izričito pridati eksluzivitet istoj. Ipak, koncept početne obuke trebalo bi da opstane u, manje-više, izvornom obliku, tako da bi organizacija i sprovođenje prijemnog ispita i same početne obuke morali ostati među poslovima "nove" Akademije, a zadržala bi se i stalna obuka nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije uz određene modifikacije. Na drugoj strani, među njene poslove trebalo bi uvrstiti sprovođenje prijemnih ispita za prijem sudijskih i tužilačkih pripravnika, odnosno sudijskih i tužilačkih pomoćnika, a sve u cilju da znanje kao temeljni kriterijum pri izboru bude provereno na transparentan, potpun i objektivan način od strane nepristrasnog i kvalifikovanog organa javne vlasti. U tom slučaju, donosiocu bi preostalo, jedino, da izbere kandidata sa najbolje ostvarenim uspehom. Odnedavno, Akademija je i otpočela sprovođenje prijemnih ispita za prijem sudijskih i tužilačkih pripravnika, ali napred navedeni poslovi nisu pobrojani u ZAP-u među delatnostima iste, nego se sprovode na osnovu odgovarajućih podzakonskih opštih pravnih akata. Nasuprot tome, nije uključena, uopšte, u postupke prijema sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Stoga, "novoj" Akademiji trebalo bi poveriti i ove poslove što bi, pak, iziskivalo usaglašavanja sa ostalim relevatnim propisima, ali bi se na taj način, nesumnjivo, umanjila mogućnost zloupotrebe i uspostavio profesionalni sistem pri izboru gore pomenutih najznačajnih pripadnika oba osoblja koji su zaduženi za obavljanje najodgovornijih i najdelikatnjih usko stručnih poslova u pravosuđu.
Dušan Milošević
Sudija Prekršajnog suda u Kruševcu, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Foruma sudija Srbije
Comments