Uobičajeni su u svetskom džet-setu, a u Beogradu se sklopi svega desetak takvih ugovora godišnje.
Ako bi se Vilijam i Kejt, jedan od najpopularnijih bračnih parova na planeti, rastali – čak i krivicom princa, Kejt bi izgubila decu, plemićku titulu i sve privilegije koje su povezane sa titulom, a ostalo bi joj „samo” pravo na značajnu mesečnu apanažu. U slučaju razvoda popularnog pevača Robija Vilijamsa i njegove supruge Ajde Fild „krivac” će onom drugom morati da isplati dva miliona funti. Još je zanimljiviji predbračni ugovor glumca Majkla Daglasa i njegove supruge Ketrin Zite Džons, po kome bi ovoj velškoj glumici u slučaju razvoda pripalo 1,6 miliona dolara za svaku godinu braka plus nadoknada od pet miliona dolara za svaku muževljevu prevaru, što u zbirnom iznosu prevazilazi cifru od 300 miliona dolara.
Neki pripadnici holivudske fabrike snova predbračnim ugovorima su precizirali i ponašanje supružnika u braku, pa se Bred Pit obavezao da će svakoga dana praviti multivitaminski sok svojoj lepšoj bračnoj polovini Dženifer Aniston, a ona je potpisala da se u braku neće ugojiti više od pet kilograma.
Advokat Aleksandar N. Đorđević kaže da se ovako egzotični predbračni ugovori ipak ne sklapaju u Srbiji, jer su u suprotnosti sa našim mentalitetom i običajnim pravom i dodaje da je imovina najčešći predmet bračnih ugovora. Naš sagovornik konstatuje da su predbračni ugovori veoma popularni u anglosaksonskim zemljama i dodaje da u našoj zemlji postoji institut „bračnog ugovora” koji je uveden novim porodičnim zakonom 2005. godine. Ovaj zakon predviđa da (budući) supružnici u bračnom ugovoru svoje imovinske odnose mogu urediti na način koji njima odgovara. Bračni ugovor mogu sklopiti budući ili sadašnji supružnici, ali i vanbračni partneri, s tim što je u njihovom slučaju ovaj ugovor bez dejstva ako ne sklope brak.
– Iako bračni ugovor postoji u našem zakonu već deset godina ipak moram da konstatujem da ovaj institut jednostavno nije zaživeo, jer veoma mali broj (budućih) supružnika sklapa ovu vrstu ugovora – svega desetak godišnje u Beogradu. Ja mogu da razumem otpor koji postoji prema ovoj vrsti ugovora koji treba da se sklopi u momentu kada ljubav cveta i kada jedan supružnik treba da bude glas razuma i izgovori rečenicu „hajde da sklopimo bračni ugovor da se ne bismo svađali kada se razvedemo”. Najčešća i prirodna reakcija onog drugog supružnika je „ti nemaš poverenja u mene”. Ali, ovde nije reč o poverenju već o prevenciji sukoba nakon razvoda i o tome da bračni ugovor drži emocije i prisebnost pod kontrolom. Iako svi parovi veruju da će živeti srećno i zadovoljno do kraja života, realnost je da se svaki četvrti brak u Srbiji razvede, a da parnice oko podele imovine mogu da traju i po dvadeset godina. Mi imamo potpuni sunovrat braka i porodice – sve je više porodičnih sporova, a njihov uzrok je nedostatak novca – objašnjava Đorđević.
A kada novca nema supružnici će se besomučno suditi oko toga kome će pripasti televizor, a kome veš mašina nakon razvoda
U ugovoru se najčešće navodi ko šta unosi u brak i tako se isključuje „režim” zajedničke imovine. Najčešće se ugovara susvojina, odnosno precizira se kojim će procentom zajedničke imovine raspolagati jedan od supružnika. Primera radi, supružnici se mogu dogovarati da će jedan od njih dobiti prvi sprat kuće, a drugi prizemlje kuće. Međutim, prosečno imućni ljudi najčešće ne prave tu vrstu ugovora – bračne ugovore uglavnom sklapaju bogatiji supružnici, odnosno oni čija je razlika u prihodima drastična i koji pre braka imaju veliku imovinu. U takvim ugovorima najčešće se precizira da se ono što se unosi u brak iznosi iz braka. Na primer, ako jedan od supružnika u brak unosi kuću i jahtu on najčešće insistira da to i iznese iz braka. Suština ugovora jeste da se izbegnu sporovi do kojih neminovno dolazi nakon razvoda kada razum ustupi mesto inatu – kaže Đorđević.
Izvor: Politika.
Comments