Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Trenutno je na snazi Zakon o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, broj 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-isp, 108/2013, 142/2014, 68/2015-dr.zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019).
U obrazloženju predloga navodi se da su razlozi za donošenje ovog zakona sledeći:
„U narednom srednjoročnom periodu ekonomska i fiskalna politika zavisiće od razvoja pandemije i uspeha na polju borbe protiv nje. Ciljevi fiskalne politike svakako su usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP.
Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 1,0% BDP do 2023. godine i pad učešća javnog duga na 56,0% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2020. do 2023. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća.
Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu stvoren je fiskalni prostor koji je omogućio bogat paket mera u sklopu borbe protiv efekata krize izazvane pandemijom tokom 2020. godine. U narednoj godini ne očekuje se istovetan uticaj pandemije koji bi zahtevao sličan paket mera, ali biće obezbeđene određene rezerve u slučaju novog pogoršanja ekonomskih kretanja. Fiskalni prostor će u 2021. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, dodatno ulaganje u zdravstveni sistem, umereno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, te za poresko rasterećenje privrede.
Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, zatim da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost reakcije na eventualne nove udare krize.“
Između ostalog, predviđeno je i delimično ukidanje zabrane zapošljavanja i mogućnost uvećanja plate u javnom sektoru, u odnosu na određene organe, odnosno ustanove.
U predlogu stoji da se vrši tehnička ispravka u pogledu perioda važenja posebnih fiskalnih pravila. Takođe, omogućava se povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini, s obzirom na to da su fiskalna kretanja bolja od planiranih. Naime, odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu, u kombinaciji sa povoljnim makroekonomskim ambijentom, omogućilo je umerenu relaksaciju fiskalne politike. Stvoreni fiskalni prostor biće upotrebljen, između ostalog, za povećanje plata u javnom sektoru.
Zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata uvećaće se prvo za 10%. Ovo pravo za navedene kategorije zaposlenih stečeno je na osnovu Uredbe o dodatku na osnovnu platu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i određenih zaposlenih koji obavljaju poslove u oblasti zdravlja, odnosno zaštite zdravlja stanovništva Republike Srbije, odnosno lečenja i sprečavanja širenja epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 („Sl.glasnik RS”, br. 48/20 i 81/20). Shodno članu 2. navedene uredbe dodatak na osnovnu platu od 10 % primenjuje se sve dok se ne steknu uslovi da se izmene elementi za obračun i isplatu osnovne plate zaposlenih u skladu sa zakonom. To zapravo znači da će se prvo dodatak na platu propisan navedenom uredbom inkorporisati u osnovicu, a zatim će se ista povećati za 5 %, počev od plate za decembar 2020. godine. Ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje plata će se uvećati za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, s tim što će se od plate za mart 2021. godine osnovica za obračun i isplatu plata iz 2019. godine uvećati za 5%.
Vrši se i relaksacija mere ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je uvedena 2013. godine kao privremena mera fiskalne konsolidacije. Novim rešenjem omogućiće se korisnicima javnih sredstava da imaju određenu slobodu u zapošljavanju, s tim što se pretpostavlja odgovorno i disciplinovano sprovođenje kadrovske politike. Takođe, predloženo rešenje omogućiće jednak tretman za sve korisnike javnih sredstava u pogledu dostupnosti popunjavanja radnih mesta, a sve u cilju nesmetanog funkcionisanja i obavljanja zakonom utvrđenih nadležnosti tih korisnika, što je naročito značajno u pojedinim sektorima (zdravstvo, kultura, socijalna zaštita i dr.). Relaksacija navedene mere podrazumevaće jačanje odgovornosti rukovodioca za popunjavanje ključnih radnih mesta, kroz prioritizaciju unutar dozvoljenog procenta koji mogu da koriste bez saglasnosti tela Vlade.
Izvor: Sajt Narodne skupštine
Comments