Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti donet je u decembru 2016. godine, a na listi licenciranih procenitelja nalazi se 214 imena. Njih 25 je obrisano, jer su im oduzete licence, iz različitih razloga, rekao je na panelu Šeste srpske konferencije o razvoju nekretnina i infrastrukture Dejan Hadžić, rukovodilac Grupe za osiguranje i nepokretnosti u Ministarstvu finansija.
Ivana Stanojević, partner u IBM Consult, smatra da je najveći doprinos Zakona insistiranje na članstvu u udruženjima, ali i razmena informacija, transparentne liste procenitelja.
– Zakon nam je dao samostalnost i otvorio vrata ka klijentima – navela je.
Slađana Popović, direktor saradnik u kompaniji CBRE, istakla je da je procenitelj vrednosti nepokretnosti multidisciplinarna profesija, kojoj je zakon dao okvire delovanja, te da je u pitanju ogledalo međunarodne prakse.
– Unapređenje profesije kroz standardizaciju podrazumeva komunikaciju svih zainteresovanih strana, odnosno i konsultanata, i banaka i regulatornih tela – napomenula je.
Dodala je i da je potrebno razmišljati o delovanju u kriznim situacijama, kao što je trenutna, koja podrazumeva i materijalnu nesigurnost.
Ognjen Rogačev, seniorski specijalista za procenu kolaterala u UniCredit banci, govorio je o kovid disklejmerima, odnosno o odricanju od odgovornosti zbog pandemije.
– Kovid disklejmeri bi trebalo da ostanu kao obaveštenja o tome da je tržište promenjivo. Potrebni su pojačana pažnja i veća odgovornost prilikom definisanja tržišne vrednosti – naveo je.
Istakao je i da je hotele, kao i kancelarijski prostor poslovnih zgrada, zbog nelikvidnosti zahtevnije proceniti, jer se ne može predvideti njihovo poslovanje.
– Tržište stanova u Beogradu je likvidno, beleži se porast cena nekretnina. U manjim mestima situacija nije takva – kaže Rogačev.
Dodaje i da bi centralni registar zakupa olakšao posao proceniteljima, koji nisu u prilici da imaju dovoljno komparativa.
Izvor: eKapija
Comments