Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine. U javnosti se povremeno ponovo pokreće pitanje potrebe uvođenja smrtne kazne, a ovakav stav građana je u korelaciji sa slučajevima monstruoznog nasilja nad decom, nasilja u porodici i sličnih zločina koji opravdano izazivaju veliku osudu javnosti i zahtevaju najstrože kažnjavanje, ističe zamenica zaštitnika građana povodom obeležavanja Svetskog dana protiv smrtne kazne. Međutim, ponovno uvođenje smrtne kazne bilo bi neprihvatljivo, u bilo kom slučaju i pod bilo kojim okolnostima. Iako je kazna kao represivna mera neophodna s obzirom na to da obavlja bitnu funkciju u društvu time što štiti najvažnija ljudska dobra i suzbija kriminalitet kao opšteopasnu društvenu pojavu, to ne znači da ona treba da se svodi na golu represiju a njen cilj ne sme biti osveta učiniocu krivičnog dela. Treba težiti pravednoj i srazmernoj kazni koja će najbolje ostvariti zahteve generalne i specijalne prevencije.
U dve trećine zemalja sveta, smrtna kazna je zakonom ukinuta ili se ne primenjuje, a u zemljama koje još uvek to nisu učinile nema dokaza da je stopa kriminaliteta manja niti da se smanjuje broj najtežih krivičnih dela. Takođe smrtna kazna se protivi današnjem stanju kulture i civilizacije i širokim mogućnostima kojima raspolaže savremena država u borbi protiv zločina, naglašava zamenica zaštitnika građana. Stav protiv smrtne kazne u bilo kom slučaju i bilo kojim okolnostima proizlazi i iz univerzalnog i osnovnog prava na život.
Na Svetski dan borbe protiv smrtne kazne, Zaštitnik građana podseća da se od 2007. godine kada je Republika Srbija predsedavala Komitetom ministara Saveta Evrope, 10. oktobar obeležava i kao Evropski dan borbe protiv smrtne kazne. Ovaj dan veoma je značajan sa stanovišta zaštite ljudskih prava, jer podseća na važnost zaštite neprikosnovenosti ljudskog života i ljudskog dostojanstva.
Izvor: sajt Zaštitnika građana
Comments