Mnogi ljudi o advokatima misle da zastupaju optužene za krivična dela ili klijente u građanskim predmetima, bilo da su to korporacije, članovi porodica, bivši zaposlenici otpušteni sa posla ili osiguravajuće kompanije koje su preuzele slučajeve pojedinaca povređenih u motornim vozilima. Oni o advokatima misle da deluju u slučajeima povodom nekretninama, prave testamente ili punomoćja. U medijima vide imena advokata koji su zastupali vrlo bogate klijente; ponekad vide imena advokata koji su delovali pro bono u ime nekoga sa neobičnim ili posebno emotivnim slučajem. I tako dalje.
Možemo se setiti svih vrsta primera pravnih oblasti, određenih vrsta sporova ili klijenata kada ni na minut ne bismo očekivali da neko drugi osim advokata priprema i raspravlja slučaj.
U mnogim zemljama, pa i u Srbiji se nastoji pružiti pravna pomoć ljudima koji ne mogu priuštiti sopstvenog advokata. Postoji branilac po službenoj dužnosti, koji mora biti dodeljen u određenim krivičnim predmetima, kako ne bi bilo prekršeno neko pravo osumnjičenog. Takođe, to je i procesni uslov i ustavni princip da okrivljeni mora imati branioca, a ukoliko on ne može priuštiti branioca, sud će mu ga dodeliti po službenoj dužnosti. Dalje, skoro je i donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, kojim s eomogućava građanima pristup advokatima, iako nemaju finansijdskih sredstava da priušte stručno zastupanje.Takođe i mnoge neprofitne organizacije razvile su podršku građane, poput žrtava porodičnog nasilja ili seksualnog nasilja.
U Kanadi, SAD i EU neki od napora da se pravni sistem učini dostupnijim uključivali su pojednostavljivanje sistema (jednostavnim jezikom ili promenom procesa), neki povećanjem informacija dostupnih ljudima koji sebi ne mogu priuštiti advokate, neki su bribegli za restrukturiranjem sudskog sistema kako bi uključili više postupaka koji nisu povezani sa suđenjem, neki za veću upotrebu tehnologije, uključujući algoritme ili manje tehnološki napredne tabele za podršku deci.
Drugi su se više posvetili rešavanju poteškoća sa kojima se suočavaju pripadnici određenih grupa u nepovoljnom položaju, bilo da se radi o osnovnim fizičkim poteškoćama u pristupu sudovima ili o odgovornijim sudskim pristupima svedocima sa invaliditetom, obuci policajaca koji se bave nasiljem u porodici, obuka sudija i potencijalnih advokata za razumevanje specifičnih okolnosti mnogih članova raznih grupa i mnogih drugih pojedinačnih promena u različitim aspektima pravnog sistema, uključujući i one koji se odnose na sudije, advokate , studente prava, sprovođenje zakona i samih zakona.
Uprkos svemu, još uvek pokušavamo da pronađemo odgovore na poteškoće sa kojima se suočava previše ljudi u interakciji sa pravnim sistemom.
Mnogo vremena, truda i finansiranja posvećeno je poslednjih godina na Zapadu pokušajima da se poveća pristup pravnom sistemu. Istovremeno, došlo je do pokreta za „uklanjanje eksperata“ ili umanjenje stručnosti advokata, kao što je to slučaj u mnogim oblastima života (svako može biti novinar, svako može postati poznat na društvenim mrežama). Istovremeno, institucije gube sjaj, sve se više razumeju kao konstrukti izgrađeni na zastarelim idejama i ponašanju. Ipak, vidimo šta se može dogoditi kada se institucije ignorišu ili izbegnu u klizanju ka autokratiji.
Dok raspakujemo institucije, stalnim „reformama“ ili njihovim zaobilaženjem, podrivanjem njihove nezavisnosti, i time nesumnjivo sve više prihvatamo autokratiju i samovolju,predlažem da vredi sačuvati i učiniti dostupnijom ulogu advokata u služenju osnovnom doprinosu institucijiama pravnog sistema i odbrani demokratije.
Neki od odgovora na nedostatak pristupa pravdi odnose se na advokate, a drugi se zasnivaju na pretpostavci da advokati ili nisu potrebni, već su potrebni samo malo ili ih mogu zameniti nelegalno obučeni savetnici. Takođe, sve se više inkorporiraju parasudske službe,a to vodi i razmišljanjima o alternativnim oblicima pravne pomoći i stručnog zasupanja.
Od onih koji se zalažu za mesto pravne stručnosti često čujete da nikada ne biste izvadili svoj organ sami (a da jeste, neki filmski autor bi verovatno o tome snimio film). Pa ipak, pravno zastupanje ponekad tretiramo kao da možete ukloniti svoj organ ako imate letak koji objašnjava kako to učiniti, možete potražiti na internetu definiciju medicinskih termina i sliku skalpela, možda prvo pozovite hirurga za opis kako to učiniti i uverite se da ste imate drvce koji ćete staviti između zuba pre nego što započnete prvi rez. Odjednom naiđete na komplikaciju (pod pretpostavkom da prepoznate da je to komplikacija): kako biste to podneli? Zaista je sposobnost većine nas da funkcionišemo u svetu medicine prilično ograničena i nedostatak odgovarajuće obučenog medicinskog osoblja može imati strašne posledice po zajednice i čitave države.
Rekao bih da se donekle isti argument može izneti i za advokate ili, šire rečeno, za pravilno obučeno pravno osoblje. Dalje bih tvrdio da postoji još jedan način gledanja na pravo i advokate. I pod „advokatima“ mislim na ljude koji su obučeni da razumeju šta je zakon i kako on funkcioniše, kako se zakoni međusobno odnose, kako se kretati pravnim sistemom, kako razumeti ulogu drugih pravnih aktera, kako razviti pravnu strategiju, kako otkriti ono što ne znaju, kako brzo naučiti o stvarima koje nisu pravo, itd. A dobri advokati znaju kako da pomognu klijentima da pronađu pomoć koju oni ne mogu pružiti.
Prednost svih ovih veština je u tome što kada se koriste na odgovarajući način, mogu pomoći pravnom sistemu da nesmetano funkcioniše, mogu postići najbolji rezultat za svog klijenta, prepoznajući da i drugi klijenti žele najbolji rezultat. Njihovo učešće znači da drugi akteri mogu lakše da igraju svoje uloge: sudije ne moraju da određuju koliko im je potrebno da pomažu strankama bez advokata, kao što je to, na primer, sada potrebno u slučajevima gde se stranka sama zastupa.
Advokati kao profesija igraju još jednu ulogu, onu ključnu za demokratske institucije. U najjednostavnijoj situaciji, advokati zastupaju one koji se protive vladi ili traže pravnu zaštitu od države u ustavnim sporovima. I tu počinjemo da shvatamo važnost nezavisnosti profesije. To može biti jednako važno kao i nezavisnost sudstva. Advokati se suprotstavljaju vladi na mnogo načina: kao advokatiu radnim sporovima predstavljaju zaposlene koji veruju da ih je država loše tretirala kao poslodavac; mogu predstavljati ljude kojima su uskraćene beneficije; predstavljaju ljude optužene za krivično delo koji imaju moć države protiv sebe; oni donose ustavne izazove vladinom zakonodavstvu i akcijama; i još mnogo toga. Kada se suprotstavljaju vladi, oni ne smeju biti zabrinuti zbog odmazde vlade.
Međutim, važnost advokatske profesije nije samo u ovim direktnim ili eksplicitnim ustavnim pitanjima. Takođe leži u samom sistemu zakona i procesa koji su deo ustavnog okvira: ovi zakoni su efikasni samo kada su dostupni pravni lekovi za slučaj zloupotrebe od strane privatnih građana ili vlade; bez kvalifikovanog tela ljudi koji ih razumeju i koji razumeju procese pod kojima se zakonske mere mogu primeniti, zakoni su zreli za zloupotrebu od strane onih koji znaju kako da njima upravljaju.
Imamo pravni sistem koji treba da omogući svima da potvrde svoja prava, kao i da definišu nova prava. Naš sopstveni sistem ne ispunjava zahteve, naravno. Mnogo je prepreka za postizanje tog ambicioznog cilja. Uprkos tome, kao i kod ostalih elemenata demokratije, i dalje treba da radimo na njenom postizanju. Postoji nekoliko preduslova za to da telo stručnjaka doprinese svojom stručnošću u postizanju tog cilja.
Neko poput advokata, presudan je za pristup pravdi, iako se danas visoka cena pravnog zastupanja smatra jednom od (mnogih) prepreka pristupu pravdi. Videćemo još kakve će plodove doneti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći (oslanjanje na pro bono zastupanje ili razna udruženja građana nije održivo ako će pristup laički, posebno u složenijim slučajevima koji pogađaju „obične“ ljude).
Postoji još jedan faktor kojim se treba pozabaviti ako advokati žele da cene ulogu koju imaju u održavanju efikasnog i na kraju pravednog pravnog sistema. To je obrazovanje pravne struke. Potrebno je više stručne obuke i prakse. Studenti prava trebalo bi da imaju priliku da nauče kako da „čitaju“ svoje klijente, kako da cene stvarne brige svojih klijenata i druge probleme sa kojima se suočavaju koji utiču na njihov pravni problem, sve veštine koje su potrebne dobrom advokatu. Teorijsko znanje je neohodan, ali ne i dovoljan uslov za stvaranje dobrog advokata koji će biti sposoban da se najbolje stara o interesima svojih klijenata i koji će biti čuvar demokratije, ljudskih prava i institucija od zloupotrebe vlasti.
Advokat Zoran J. Minić
Comments