Kada se rad Ustavnog suda Srbije (USS) uporedi sa radom ustavnih sudova pod čijim su snažnim uticajem ostvarene demokratske promene u bivšim zemljama autoritarnog režima – kao što je to slučaj u Mađarskoj, Češkoj i Južnoafričkoj Republici – nameće se utisak da je USS pasivni posmatrač političkih zbivanja, sa slabim uticajem na konsolidaciju demokratije u našem društvu.
Iako ga je, odredivši mu široku nadležnost, sam Ustav stavio u centar političkih zbivanja, USS često odlaže donošenje odluka u predmetima koji potencijalno mogu da ojačaju demokratiju i reaguje samo u prisustvu jasne političke situacije, ocenjuje za Danas Violeta Beširević, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Možete li navesti neki primer kada je reč o reagovanju isključivo, kako kažete, u prisustvu jasne političke situacije?
Odluke u predmetima o merama preduzetim u vanrednom stanju, promeni Ustava, reformi pravosuđa i političkoj decentralizaciji (položaj Vojvodine), USS je doneo ili posle ukidanja spornih akata, ili gledajući jednim okom na stavove dolazeće, odnosno tadašnje vladajuće većine. Ulogu arbitra u rešavanju političkih kontroverzi, koju ustavni sudovi u većini demokratskih država redovno preuzimaju, USS uglavnom izbegava. U prilog tome govori i činjenica da on još uvek ne postupa po zahtevu za ocenu ustavnosti takozvanog Briselskog sporazuma. Pritom, nije očigledno da bi odluka morala da ide u pravcu neustavnosti tog sporazuma i time da bude suprotna stavovima trenutno vladajuće većine, jer bi sud mogao da raspravlja o tome da li je sporazum uopšte podoban akt za ocenjivanje ustavnosti ili da raspravlja o svojoj nadležnosti sa aspekta “doktrine ekskluzivnog političkog pitanja”, koja postoji u uporednoj praksi nekih ustavnih sudova. Inače, odluke kojima je sud proglasio neustavnim neke uredbe koje se tiču Kosova i Metohije ne predstavljaju suštinski izuzetak od uobičajenog ponašanja USS, jer se te uredbe više tiču političke većine koja ih je usvojila nego trenutne vladajuće većine.
Spomenuli ste jačanje demokratije. Da li tome mogu da doprinesu odluke suda poput one o zabrani jedne desničarske grupe?
Ne, ni te odluke koje se tiču zabrane pojedinih grupa ili udruženja ne idu u prilog jačanju demokratije u Srbiji.
Kako vidite rad USS u domenu zaštite ljudskih prava?
– Iako, u izvesnoj meri, sliku pasivnog posmatrača tranzicionih dešavanja narušava praksa USS-a u domenu zaštite ljudskih prava, reč je o predmetima u kojima je sud snažno podržan praksom Evropskog suda za ljudska prava i političkim ciljem evropskih integracija, tako da njegovo podizanje glasa u ovoj oblasti uglavnom ne izaziva otpore vlade i parlamenta.
A kad bi moglo doći do otpora vlade i parlamenta?
– Ovde bi trebalo imati u vidu da USS još nije imao prilike da odlučuje o kontroverznim pitanjima kao što su, na primer, abortus, eutanazija, tranziciona pravda i dopuštenost istopolnih brakova, nego je uglavnom bio u poziciji da odlučuje o pravima koja nisu sporna. Ipak, u tom smislu odluka o povredi prava transseksualnih osoba je značajan izuzetak. Najzad, rekla bih da odluka USS o neustavnosti nekih odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neosnovano zadire u prava tih manjina.
Da li su naknade nematerijalne štete, koje USS dodeljuje prilikom usvajanja ustavnih žalbi, pravične s obzirom na slučajeve poznate javnosti gde je, na primer, u slučaju ubistva gardista porodicama poginulih vojnika dodelio po 5.000 evra zbog povrede prava na život, a u slučaju Jevtović, zbog teške torture u pritvoru, tek hiljadu evra?
Sigurna sam da visina naknade nematerijalne štete ne znači ništa roditeljima ubijenih gardista. Ipak, svrha pravičnog zadovoljenja zbog povrede ljudskih prava uglavnom je povraćaj u situaciju pre te povrede. Kada to nije moguće ostvariti, praksa Evropskog suda za ljudska prava pokazuje da visina zadovoljenja zavisi od više faktora, uključujući težinu povrede, svojstvo podnosioca predstavke i životni standard u zemlji u kojoj je neko pravo povređeno. Evropski sud je najvišu sumu zadovoljenja određivao upravo zbog povreda prava na život i zabrane torture. Na primer, u jednom predmetu protiv Rusije dodeljena svota zbog smrti četiri člana porodice iznosila je 75.000 evra. Zadovoljenje za pretrpljenu torturu zavisi od stepena povrede: u jednom predmetu protiv Poljske iznosilo je 7.000 evra, a u predmetu protiv Francuske, zbog teškog oblika torture u policijskom pritvoru, 500.000 FRF. Teško bi se, prema tome, naknade dodeljene u predmetima koje pominjete mogle smatrati pravičnim.
Na kraju, kako komentarišete to što je USS pre tri godine zatvorio sednice za javnost, što je presedan u njegovom radu?
– Propisima kojima se reguliše rad USS predviđeni su brojni i odgovarajući načini koji obezbeđuju javnost njegovog rada. Međutim, činjenicu da ti propisi ne predviđaju obavezu održavanja redovnih sednica u prisustvu javnosti, sud je iskoristio da redovne sednice otvorene za javnost drži samo u slučaju razmatranja predmeta za koje oceni da imaju širi društveni značaj. Iako su, verovatno, razlozi efikasnog postupanja naveli sud na ovakav pristup, reč je o svojevrsnom “autogolu”, jer u demokratskim sistemima svako isključenje javnosti po diskrecionoj oceni suda izaziva podozrenje.
O političkim pritiscima
Prema vašoj oceni, da li postoji politički pritisak na USS? Bivši predsednik USS je nedavno kazao da su odluke suda „lišene političkog ukusa i mirisa“, dok, s druge strane, javnost smatra da je USS i te kako pod uticajem izvršne vlasti.
– Mogu da svedočim samo o političkim pritiscima koji su vidljivi u javnosti, kao što je „molba“ izvršne vlasti da odloži razmatranje određenih predmeta. Osim toga, političke i pravosudne institucije su
Izvor:Danas.
コメント