Deklaracijom koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 24. septembra 2012. godine na sastanku na visokom nivou o vladavini prava na nacionalnom i međunarodnom nivou ponovo se potvrdio da su „ljudska prava, vladavina zakona i demokratija međusobno povezane i međusobno se ojačavaju i da oni pripadaju univerzalnim i nedeljivim osnovnim vrednostima i principima Ujedinjenih nacija ". Zaista, vladin odgovor na interese i potrebe najvećeg broja građana strogo je povezan sa sposobnošću demokratskih institucija i procesa da ojačaju dimenzije prava, jednakosti i odgovornosti.
Ako se smatra ne samo kao instrument vlade, već i pravilo kojim je vezano celo društvo, uključujući vladu, vladavina zakona je od suštinskog značaja za unapređenje demokratije. Jačanju vladavine zakona mora se pristupiti ne samo usredsređivanjem na primenu normi i procedura. Takođe se mora naglasiti osnovna uloga u zaštiti prava i unapređenju inkluzije, na ovaj način uokvirujući zaštitu prava u širem diskursu o ljudskom razvoju.
Zajednička karakteristika i demokratije i vladavine zakona je da čisto institucionalni pristup ne govori ništa o stvarnim ishodima procesa i procedura. Kada se govori o vladavini zakona i demokratiji, mora se napraviti temeljna razlika između „vladavine zakonom“, pri čemu je zakon instrument vlasti i vlada se smatra iznad zakona, i „vladavine zakona“, što podrazumeva da su svi u društvu vezani zakonom, uključujući i vladu. U osnovi, ustavna ograničenja moći, koja su ključna karakteristika demokratije, zahtevaju poštovanje vladavine zakona.
Druga ključna dimenzija vladavine zakona i demokratije je priznanje da izgradnja demokratije i vladavine zakona mogu biti konvergentni i međusobno ojačavajući procesi kad god se vladavina zakona definiše u širokim terminima, a ne u uskim, formalnim i isključivo procesnim uslovima. Veza je jaka kad god je vladavina zakona zamišljena u njenom odnosu sa suštinskim ishodima, poput pravde i demokratske uprave. Ovu razliku često karakterišu koncepcije „tanke“ i „debele“ koncepcije vladavine zakona.
Formalni i suštinski, sadržajni pojmovi sigurno su povezani i neki naučnici se zalažu protiv dihotomije tankih / debelih, sugerišući da u situacijama društvenih i političkih promena i formalne i suštinske odlike vladavine zakona mogu biti „tanje“ ili „deblje“. Međutim, generalno, fokus na „tanke“ definicije stavlja naglasak na postupke kroz koje se pravila formulišu i primenjuju, dok „debele“ definicije imaju za cilj zaštitu prava i njihovo uokvirivanje u širem diskursu o humanom razvoju.
„Debela“ definicija pozitivno ocrtava vladavinu zakona tako što uključuje elemente kao što su jak ustav, efikasan izborni sistem, posvećenost rodnoj ravnopravnosti, zakoni za zaštitu manjina i drugih ranjivih grupa i snažno civilno društvo. Vladavina zakona, koju brani nezavisno sudstvo, igra presudnu funkciju osiguravajući da su građanska i politička prava i građanske slobode sigurni i da jednakost i dostojanstvo svih građana nisu ugroženi. Takođe pomaže u zaštiti efikasnog učinka različitih agencija za izbornu, društvenu i horizontalnu odgovornost od potencijalnih opstrukcija i zastrašivanja od strane moćnih državnih aktera.
Ova „debela“ definicija vladavine zakona razlikuje se od „tanjih“ definicija koje stavljaju naglasak na postupke kroz koje se pravila formulišu i primenjuju. Primere načela u okviru „debele“ definicije pružio je nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan u svojim izveštajima o vladavini zakona iz 2004. godine. Gospodin Anan je naglasio da je za Ujedinjene nacije vladavina zakona:
„(...) princip upravljanja u kojem su sva lica, institucije i entiteti, javni i privatni, uključujući i samu državu, odgovorni zakonima koji se javno objavljuju, podjednako sprovode i nezavisno donose i koji su u skladu sa međunarodnim ljudskim pravima, normama i standardima. Takođe zahtevaju mere za obezbeđivanje poštovanja principa supremacije zakona, jednakosti pred zakonom, odgovornosti prema zakonu, pravičnosti u primeni zakona, podele vlasti, učešća u donošenju odluka, pravne sigurnosti, izbegavanja samovolje i proceduralnu i pravnu transparentnost“.
Pozivajući se na ovu definiciju u svojim Smernicama za demokratiju iz 2009. godine, generalni sekretar Ban Ki Mun dodao je da Ujedinjene nacije pružaju stručnost i podršku „razvoju zakonodavstva i jačanju, posebno zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija u okviru takvih principa koji osiguravaju kapacitet, resurse i neophodnu nezavisnost u vršenju svoje uloge “.
Tokom godina Ujedinjene nacije su gajile vladavinu zakona na međunarodnom nivou kroz konsolidaciju i razvoj međunarodnog okvira normi i standarda, uspostavljanjem međunarodnih i hibridnih sudova i tribunala i vansudskih mehanizama. UN su rafinirale svoj okvir za angažovanje u sektoru vladavine prava na nacionalnom nivou pružanjem pomoći u donošenju ustava; nacionalnih pravnih okvira; institucija pravde, uprave, bezbednosti i ljudskih prava; tranzicione pravde; i jačanje civilnog društva. Smernice generalnog sekretara za pristup Ujedinjenim nacijama u pružanju pomoći vladavini zakona iz 2008. godine pružale su sveobuhvatne principe i okvir za vođenje aktivnosti vladavine prava Ujedinjenih nacija na nacionalnom nivou. Dalje, u njegovim Smernicama o pomoći Ujedinjenih nacija procesima donošenja ustava iz 2009. godine istaknute su komponente procesa donošenja ustava i prepoznato da su takvi procesi centralni aspekt demokratskih tranzicija.
Praktični primer važnosti vladavine zakona za izgradnju demokratije je činjenica da je vladavina zakona osnovni princip prihvaćen u većini modernih demokratija. Ustavi sadrže osnovni i, najčešće, vrhovni zakon države, a vladavina zakona nalaže sprovođenje tih principa iznad svih drugih zakona. Ustavi takođe čuvaju temeljna načela i vrednosti čineći proces izmena i dopuna teškim. Neki ustavi zabranom amandmana obezbeđuju trajnost određenih principa i vrednosti. Pravosuđe, koje primenjuje zakon na pojedinačne slučajeve, deluje kao čuvar vladavine zakona. Stoga je nezavisno i pravilno funkcionisanje sudstva preduslov za vladavinu zakona koji zahteva pravedan pravni sistem, pravo na pravično suđenje i pristup pravdi.
Ustavi čine mnogo više od uspostavljanja vlade i regulisanja odnosa s građanima. U mnogim zemljama oni su takođe postali alati za upravljanje krizama. Blagodati ustava stvorenih za države pogođene sukobima i duboko podeljene zavise od njihove sposobnosti da pomire grupe, reše nepodnošljive tenzije i spreče dalju polarizaciju i pogoršanje sukoba. Ustavni dizajn prilagođen zahtevima upravljanja sukobima postigao je određeni stepen uspeha. Istovremeno, drugi faktori poput ekonomske nejednakosti sve su važnije odrednice u novim zahtevima za izgradnjom ustava.
Izborna pravda pruža još jedan primer veza između demokratije i vladavine zakona. Izborna pravda osigurava da su sve radnje, postupci i odluke u vezi sa izbornim procesom u skladu sa zakonom i da se uživano izborno pravo štiti, što ljudima koji smatraju da su im povređena izborna prava pruža mogućnost da podnesu žalbu, saslušaju i prime presudu. Izborni pravosudni sistem je ključni instrument vladavine prava i krajnja garancija poštovanja demokratskog principa održavanja slobodnih, poštenih i pravih izbora.
Kao što je primećeno u nedavnom izveštaju Globalne komisije za demokratiju, izbore i bezbednost, izbori sa integritetom - zasnovani na političkoj jednakosti, transparentnosti i odgovornosti - presudni su za ljudska prava i demokratske principe, jer daju život pravima sadržanim u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, Konvenciji o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena i drugim međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima. Jedan od glavnih izazova sastoji se u izgradnji pravila kojima se potvrđuju stavovi o ljudskim pravima i izbornoj pravdi, tako da građani, uključujući političke konkurente, naročito one u opoziciji, imaju pravnu zaštitu za ostvarivanje svojih izbornih prava.
Tokom pregovora o Deklaraciji Generalne skupštine o vladavini zakona, neke države članice su se pozvale na potrebu da međunarodna zajednica na njihov zahtev pomaže i podržava zemlje izašle iz sukoba ili u procesu demokratizacije, jer se mogu suočiti sa posebnim izazovima u rešavanju zaostavštine kršenja ljudskih prava tokom njihove tranzicije i kretanja ka demokratskoj upravi i vladavini zakona.
Advokat Zoran J. Minić
Comments