Iako se čini da je Srbija nestrpljiva da se pridruži EU do 2025. godine, država vladavine prava ne odražava tu činjenicu, piše Srđan Cvijić, viši analitičar politike u Institutu za evropsku politiku otvorenog društva za Euronews.
U svom pregledu studije „Kad zakon ne vlada“, koju su objavili Transparentnost Srbija i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Cvijić ističe da pravosudni sistem pati od „sedam smrtnih grehova“, a sve ih je detaljno analiziro u studiji.
Oni uključuju ograničenu odgovornost sudija i tužilaca zbog neefikasnosti; imenovanje javnih tužilaca i predsednika sudova iz političkih razloga; prekomerna diskrecija dozvoljena pri sprovođenju zakona prilikom donošenja odluka u istrazi u tužilaštvu; neodgovarajući i delimični brifing medija; zloupotreba i manipulacija statistikom; direktan politički uticaj na sprovođenje zakona; i namerno nefunkcionalne krivične istrage u posebno osetljivim slučajevima.
Prva dva „greha“ su posebno očigledna zbog nedavnih otkrića. „Statistika koju je CINS nedavno otkrio pokazuje da je na kraju 2016. godine bilo 1.703 krivičnih predmeta pred sudovima u Srbiji koji su vođeni više od pet godina i 533 predmeta više od deset“, piše Cvijić. To se, naglašava on, koristi kao dimna zavesa za mnoge političke slučajeve na visokom nivou.
Političko mešanje u rad pravosuđa još je istaknutija tema zbog još uvek trajnog procesa ustavnih promena. Uprkos tome što su označeni kao napor da se ispune evropski standardi, amandmani koje je predložilo Ministarstvo pravde zapravo uključuju odredbe koje bi izvršnoj vlasti omogućile da više učestvuje u imenovanju sudija.
Jedna od ovih odredbi sastoji se od revizije Visokog saveta sudstva (VSS), tela odgovornog za izbor sudija. Trenutno se sastoji od 11 članova, od kojih su većina predstavnici struke. Izmenama bi se broj članova smanjio na 10, od čega bi polovina bili „stručnjaci“ koje su postavile vladajuće stranke.
„Vlada ne želi da se odrekne svog sudskog uticaja, ali će naporno raditi kako bi stekla utisak da daje ustupke. Sve dok većinu VSS i DVT (Državno veće tužilaca) ne čine sudije i tužioci, sistem će i dalje biti pod kontrolom parlamentarne većine, a samim tim i izvršne vlasti “, objašnjava Cvijić.
Takođe ukazuje na rezultate istraživanja koje je sprovelo Udruženje sudija Srbije, OCD, među skoro 1600 sudija u zemlji. Samo 8% njih je reklo da VSS osigurava njihovu nezavisnost, dok 83% njih smatra da je Savet, čak i u sadašnjem obliku, sledio svoje interese i interese političkih partija.
Šta učiniti za poboljšanje situacije? Među Cvijićevim predlozima su sprečavanje mešanja ministra pravde i predsednika Odbora za pravdu u parlamentu u rad VSTV-a i DVT-a; sprovođenje akcionih planova dogovorenih sa Evropskom komisijom; kao i primena predloga koje je Komisija iznela u svojoj februarskoj Strategiji za Balkan, poput praćenja suđenja u slučajevima od javnog interesa.
Vladavinu zakona ne bi trebalo da zaseni proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, zaključuje Cvijić. U kontekstu rušenja vladavine zakona čak i unutar Evrope (Mađarska, Poljska), neće biti primljeni novi članovi ako im nedostaje dobar dosije na ovom polju. „Bez obzira na bilo kakav dogovor, bez značajne reforme pravosudnog sistema i neovisnosti sprovođenja zakona od političke moći, Srbija nema šanse da se uskoro pridruži EU“, naglašava on.
Izvor: European Western Balkans
Sa engleskog jezika preveo advokat Zoran J. Minić
Comments