Demokratija je suštinska vrednost Ujedinjenih nacija. UN podržavaju demokratiju promovišući ljudska prava, razvoj i mir i sigurnost. U 75 godina od potpisivanja Povelje UN, UN su učinile više za podršku demokratiji širom sveta nego bilo koja druga globalna organizacija. UN promovišu dobro upravljanje, nadgledaju izbore, podržavaju civilno društvo u jačanju demokratskih institucija i odgovornosti, osiguravaju samoopredeljenje u dekolonizovanim zemljama i pomažu u izradi novih ustava u postkonfliktnim državama.
Aktivnosti Ujedinjenih nacija u podršci demokratiji sprovode se kroz Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Fond za demokratiju Ujedinjenih nacija (UNDEF), Odeljenje za mirovne operacije (DPO), Odeljenje za politička i pitanja izgradnje mira (DPPA), Kancelariju visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) i Entitet Ujedinjenih nacija za ravnopravnost polova i osnaživanje žena (UN Women), između ostalog.
Demokratija u osnivačkim dokumentima Ujedinjenih nacija
Kada su osnivači Ujedinjenih nacija izradili Povelju Ujedinjenih nacija, nisu pomenuli reč demokratija. 1945. godine mnoge države članice UN-a nisu prihvatile demokratiju kao sistem ili je nisu praktikovale. Ipak, uvodne reči Povelje, „Mi narodi“, odražavaju osnovni princip demokratije - da je volja naroda izvor legitimiteta suverenih država i, prema tome, Ujedinjenih nacija u celini.
UN se ne zalažu za određeni model vlasti, već promovišu demokratsko upravljanje kao skup vrednosti i principa koje treba slediti radi većeg učešća, jednakosti, bezbednosti i humanog razvoja. Demokratija pruža okruženje koje poštuje ljudska prava i osnovne slobode i u kojem se vrši slobodno izražena volja ljudi. Ljudi imaju pravo glasa i mogu birati odgovorne donosioce odluka. Žene i muškarci imaju jednaka prava i svi ljudi su slobodni od diskriminacije.
Te vrednosti su oličene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Ona projektuje koncept demokratije, navodeći da će „volja naroda biti osnova vlasti“. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima ih još više razvija i postavlja pravnu osnovu za principe demokratije u međunarodnom pravu. Obuhvata, na primer, slobodu izražavanja, pravo na mirno okupljanje i pravo na slobodu udruživanja sa drugima. Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena predviđa da će njenih 189 ugovornih strana preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se osiguralo da žene mogu glasati i kandidovati se na izborima, te učestvovati u javnom životu i u donošenju odluka, uključujući i na međunarodnom nivou.
Generalna skupština UN i demokratija
Od 1988. godine Generalna skupština rezolucije koje se bave nekim aspektima demokratije. 2015. godine svetski lideri su se Agendom za održivi razvoj 2030 posvetili svetu u kojem su „demokratija, dobro upravljanje i vladavina zakona, kao i povoljno okruženje na nacionalnom i međunarodnom nivou, od suštinskog značaja za održivi razvoj“. Agenda je potvrdila obaveze preuzete ranije na Svetskom samitu 2005. godine i Milenijumskom deklaracijom.
Demokratija i ljudska prava
Normativni okvir za ljudska prava
Vrednosti slobode, poštovanja ljudskih prava i princip održavanja periodičnih i istinskih izbora na osnovu opšteg biračkog prava su suštinski elementi demokratije. Zauzvrat, demokratija pruža okruženje za zaštitu i efikasno ostvarivanje ljudskih prava.
Nekoliko godina Generalna skupština UN-a i bivša Komisija za ljudska prava nastojale su da se oslanjaju na međunarodne instrumente o ljudskim pravima kako bi promovisale zajedničko razumevanje principa i vrednosti demokratije. Kao rezultat, Komisija je 2000. godine preporučila niz zakonodavnih, institucionalnih i praktičnih mera za konsolidaciju demokratije. Štaviše, Komisija je 2002. godine proglasila sledeće kao ključne elemente demokratije:
- poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda
- sloboda udruživanja
- sloboda izražavanja i mišljenja
- pristup moći i njeno vršenje u skladu sa vladavinom zakona
- održavanje periodičnih slobodnih i poštenih izbora opštem biračkim pravom i tajnim glasanjem kao izraz volje naroda
- pluralistički sistem političkih partija i organizacija
- podela vlasti
- nezavisnost sudstva
- transparentnost i odgovornost u javnoj upravi
- slobodni, nezavisni i pluralistički mediji
Od svog osnivanja 2006. godine, Savet za ljudska prava (naslednik Komisije) usvojio je nekoliko rezolucija u kojima se naglašava međuzavisni i međusobno jačajući odnos između demokratije i ljudskih prava. Nedavni primeri uključuju rezolucije 19/36 i 28/14 o „Ljudskim pravima, demokratiji i vladavini zakona“.
Rešavanje deficita demokratije
Demokratski deficit, slabe institucije i loše upravljanje nameću trajne izazove. OHCHR i UNDP se ovim izazovima bave putem svojih savetodavnih usluga i programa. U tranzicionim demokratijama i zemljama koje su izašle iz sukoba, OHCHR pomaže u izgradnji snažnih i nezavisnih pravosudnih sistema, parlamenata, institucija za ljudska prava i civilnih društava. UNDP pomaže vladama u jačanju njihovih javnih institucija, kako bi pomogao zemljama u borbi protiv korupcije i podržao inkluzivno učešće kako bi se osiguralo da niko ne ostane iza njih. UNDP svake godine ulaže u proseku 565 miliona američkih dolara za podršku inkluzivnom upravljanju i razvoju na lokalnom nivou.
Podrška tranzicionim demokratijama
OHCHR sarađuje sa nacionalnim vladama i drugim akterima na obnovi poverenja javnosti i obnavljanju mira i vladavine zakona u postkonfliktnim zemljama i tranzicionim demokratijama. OHCHR je tokom proteklih 15 godina aktivno podržavao programe tranzicione pravde u više od 20 zemalja sveta. OHCHR pokušava da osigura da se razmatranja ljudskih prava i tranzicione pravde odražavaju u mirovnim sporazumima i podržava uspostavljanje procesa traženja istine, mehanizama sudske odgovornosti i programa reparacija.
Usmeravanje nacionalnih i regionalnih napora
OHCHR radi na usmeravanju nacionalnih i regionalnih napora i na olakšavanju diskusije o demokratiji i ljudskim pravima. 2012. godine, Savet za ljudska prava usvojio je rezoluciju pod nazivom „Ljudska prava, demokratija i vladavina prava“, koja je potvrdila da su demokratija, razvoj i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda međusobno zavisni i da se međusobno jačaju. Dalje, OHCHR je objavio studiju o izazovima, naučenim lekcijama i najboljim praksama u obezbeđivanju demokratije i vladavine zakona iz perspektive ljudskih prava, a takođe je organizovao panel diskusiju o ovim pitanjima.
2015. godine, Savet za ljudska prava usvojio je Rezoluciju 28/14, kojom je uspostavljen forum o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini zakona, kako bi se obezbedila platforma za promociju dijaloga i saradnje po pitanjima koja se odnose na ove oblasti. OHCHR takođe radi na podvlačenju bliske veze između ljudskih prava i demokratije u sistemu Ujedinjenih nacija i organizacijama koje promovišu demokratiju kao što su l’Organisation Internationale de la Francophonie, Interparlamentarna unija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.
Demokratija i izbori
UN su nepristrasni akter od poverenja koji svake godine pruža izbornu pomoć za oko 60 zemalja, bilo na zahtev država članica ili na osnovu mandata Saveta bezbednosti ili Generalne skupštine. Pomoć uključuje savetodavne usluge, logistiku, obuku, građansko obrazovanje, računarske aplikacije i kratkotrajno posmatranje. UN takođe nastoje da izgrade kapacitete u pogledu ukupnog političkog okruženja. To uključuje rad sa biračima, medijima, političkim strankama, civilnim društvom, kao i parlamentom i pravosuđem.
Izborna pomoć pomaže državama članicama da održavaju periodične, inkluzivne, transparentne i verodostojne izbore i uspostavljaju nacionalno održive izborne procese. Pomoć UN-a na izborima bila je ključna i uspešna komponenta u održavanju mira, izgradnji mira i uspostavljanju i produbljivanju demokratske uprave.
Izborna pomoć uključuje nekoliko programa, fondova, agencija i odeljenja. Zamenik generalnog sekretara za politička pitanja i izgradnju mira je UN-ova kontakt tačka za izbornu pomoć. Odeljenje za izbornu pomoć u okviru Odeljenja za politička pitanja i poslove izgradnje mira (DPPA) procenjuje izborne potrebe i razvija izbornu politiku. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pruža tehničku pomoć i neguje učešće žena, mladih i drugih nedovoljno zastupljenih grupa na izborima. Takođe koordinira podršku donatora. U mirovnim i postkonfliktnim okruženjima, vojne i policijske komponente mirovnih misija podržavaju nacionalne agencije za sprovođenje zakona u obezbeđivanju izbora. UN se takođe udružuju sa drugim regionalnim, međuvladinim i nevladinim organizacijama uključenim u izbornu pomoć.
Demokratija i civilno društvo: Fond za demokratiju Ujedinjenih nacija
Fond za demokratiju Ujedinjenih nacija (UNDEF) finansira projekte koji osnažuju civilno društvo, promovišu ljudska prava i podstiču učešće svih grupa u demokratskim procesima. Trenutno, na primer, UNDEF finansira projekte za mobilizaciju mladih za izbore u Obali Slonovače, angažovanje muškaraca u promociji rodne ravnopravnosti u Palestini i izgradnju platforme za javno zagovaranje na izborima u Brazilu. Većina UNDEF-ovih sredstava odlazi lokalnim organizacijama civilnog društva u zemljama u fazi tranzicije i konsolidacije demokratizacije.
Od svog nastanka 2005. godine, UNDEF je podržao više od 750 projekata u preko 120 zemalja, sa ukupnim iznosom od skoro 182 miliona dolara. Podnosioci zahteva mogu zatražiti između 100.000 američkih dolara i 300.000 američkih dolara. Fond u potpunosti zavisi od dobrovoljnih priloga država članica. Do sada ga je podržalo preko 40 vlada. Najveći donatori su Sjedinjene Države i Indija. Eksterne evaluacije završenih projekata dostupne su na veb lokaciji UNDEF-a.
Žene i demokratija
Demokratiji su potrebne žene kako bi bila istinska demokratija, a ženama je potrebna demokratija ako žele da promene sisteme i zakone koji ih isključuju. Uloga žena u demokratskim procesima naglašena je u Konvenciji o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena i u rezoluciji Generalne skupštine o političkom učešću žena iz 2011. godine.
Uprkos ovom normativnom napretku, i koliko god ovi ciljevi bili univerzalni, ipak ostaju nedostižni za mnoge žene. Napredak je bio prespor u povećanju broja zastupljenih žena. U 2018. godini, samo 24 procenta nacionalnih parlamentaraca bile su žene, što je polagano povećanje sa 14 procenata 2000. Žene su takođe slabo zastupljene u lokalnim telima koja donose odluke, bilo kao gradonačelnice ili kao članice lokalnog saveta. Političkim strankama i izbornim komisijama često nedostaje kapacitet da osiguraju da se interesi žena artikulišu i adresiraju.
UN podržavaju političko učešće žena. U julu 2010. godine, Generalna skupština UN-a stvorila je UN Women, sa mandatom da koordinira rad na integraciji roda u sistemu UN-a. Čineći to, države članice UN preduzele su istorijski korak u ubrzavanju ciljeva Organizacije o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena. Pristup UN-a za podršku efikasnom političkom učešću žena je da lokalni i nacionalni izbori postanu slobodni i pošteni za žene, da podrže ženske organizacije civilnog društva, da izgrade odgovornost za ženska prava u javnim institucijama i da podrže ženske političke lidere.
Demokratija, omladina i Ujedinjene nacije
Više od polovine globalne populacije mlađe je od 25 godina. Mladi se suočavaju sa ogromnim izazovima, poput klimatskih promena, nezaposlenosti, nejednakosti i isključenosti. Mnogi na ove izazove pronalaze odgovor u migraciji. U međuvremenu, mladi se povezuju i daju glas pitanjima koja su bitna. Koriste se novim medijima u borbi protiv nepravde, diskriminacije i kršenja ljudskih prava; i preduzimaju akciju za ono u šta veruju.
Generalni sekretar postavio je rad sa mladima i za mlade za jedan od svojih glavnih prioriteta. Imenovao je prvog izaslanika generalnog sekretara za mlade, zaduženog za razvoj UN-ove strategije za mlade. Generalna skupština UN-a u martu 2015. godine usvojila je „Obrazovanje za demokratiju“, rezoluciju kojom se podstiču svi subjekti UN-a da koriste obrazovanje za promociju mira, ljudskih prava i demokratije. Rezolucija podstiče države članice da obrazovanje za demokratiju integrišu u svoje obrazovne standarde.
DESA-in svetski izveštaj o mladima bavi se ključnim oblastima razvoja mladih širom sveta. Druga platforma za mlade je ECOSOC forum mladih, gde mladi mogu da izraze svoje potrebe i brige kroz neformalni dijalog sa drugim zainteresovanim stranama. Forum predstavlja institucionalizovano mesto za učešće mladih u raspravama UN-a i važno je sredstvo za mobilizaciju mladih za sprovođenje Agende 2030.
Međunarodni dan demokratije
Generalna skupština proglasila je 15. septembar Međunarodnim danom demokratije. Obilježavanje pruža priliku za pregled stanja demokratije u svijetu. Samo uz punu podršku međunarodne zajednice, nacionalnih upravljačkih tela, civilnog društva i pojedinaca, ideal demokratije može se ostvariti u korist svih i svuda.
Advokat Zoran J. Minić
Comments