Stvarno pravo predstavlja odnos izmedju lica i povodom stvari. Stvari su objekt pravnog odnosa na kojim titular (nosilac) stvarnog prava direktno ostvaruje svoja ovlašćenja. Stvarno pravni odnos nastaje između titulara stvarnog prava i svih drugih lica koja dolaze u dodir sa stvari gde titular ima određena pravna ovlašćenja povodom te stvari. Stvarno pravo se razlikuje od obligacionog prava iz razloga što stvarna prava su apsolutna prava i ne deluju kao takva prema svakome (erga-omnes). Pravo privatne svojine, kao centralni institut prava uopšte, razvijalo se kao skup pravila kojim se normiraju odnosi povodom prisvajanja ekonomskih vrednosti (prisvajanje dobara). Opšte karakteristike svojine i njenih prava su držanje, korišćenje i raspolaganje određenim sredstvima. Ovlašćenje držanja stvari je mogućnost ostvarivanja faktičke vlasti na stvari (državina) da bi se stvar koristila. S tim u veze je i ovlašćenje upotrebe stvari, što omogućava vlasniku da time stiče korist od predmetne stvari (prihod).Raspolaganje je ovlašćenje koje se tiče supstance stvari i njenog pravnog statusa. Pravo privatne svojine je najvažnije građansko pravo i ono titularu omogućava najpotpunije raspolaganje nekom stvari.Ograničenja prava privatne svojine se odnose na subjekte, objekte i sadržinu ovog prava. U pogledu subjekta ograničenje se odnosi na mogućnost da jedno lice može postati titular određenog prava svojine s obzirom na svoja svojstva. U pogledu objekta ograničenja se odnose na stvari koje mogu postati predmeti privatne svojine (odnosi se na nepokretne stvari).U pogledu sadržaja prava ograničenje se odnosi na zloupotrebu, tj. titular može koristiti svoje pravo na način da ga ne zloupotrebljava. Postoje i neka ograničenja u pogledu raspolaganja stvarima, što je naznačeno u tzv. pravu preče kupovine (ponuditi prilikom prodaje stvar prvo suvlasnicima, a nakon toga trećim licima). Postoje posebni oblici prava privatne svojine: -Pravo susvojine; -Pravo zajedničke svojine; -Pravo etažne svojine. Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji više nosilaca prava svojine i svaki od njih je nosilac vlasničkog dela prema kojima se određuje udeo suvlasnika u vršenju svih prava svojine.Svaki od suvlasnika samostalno raspolaže svojim delom, osim u slučajevima koje zakon predviđa drugačije(pravo preče kupovine).Svi suvlasnici zajednički upravljaju zajedničkom stvari, osim ako ne odluče drugačije (da upravlja jedan ili nekolicina suvlasnika).Za odlučivanje je bitan odnos suvlasničkih dobara.Za poslove redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika čiji udeli čine više od ½ vrednosti stvari, a za poslove vanrednog upravljanja potrebna je saglasnost svih suvlasnika.U slučaju nemogućnosti usaglašavanja uprava zajedničkom stvari se poverava trećim licima, o čemu odlučuje sud. Troškove snose suvlasnici srazmerno udelima.Svaki suvlasnik ima pravo da traži fizičku deobu stvari čime će se utvrditi realni pripadajući delovi nad kojim će biti isključivi vlasnici. Ova deoba ne sme biti na štetu drugih suvlasnika. Ukoliko stvar nije fizički deljiva ona se prodaje i novčana protivvrednost raspodeljuje se suvlasnicima.Svaki od suvlasnika ima pravo da koristi zakonom dozvoljena sredstva za zaštitu svojih prava, a za sve sporove nadležan je sud. Zajednička svojina je svojina na jednoj fizički nepodeljenoj stvari koja pripada dvoma ili većem broju lica čiji su udeli samoodredivi.Odatle proizilaze sledeće karakteristike: Jedinstveno pravo svojine Jedinstvo objekta Pravo svojine na zajedničkoj imovini (stvari) pripada životnoj zajednici, a ne pojedinim članovima. Zajedničari učestvuju bez utvrđivanja njihovih pojedinačnih udela,svoja ovlašćenja vrše zajedno ili putem predstavljanja (jedan u ime svih) i ne mogu individualno raspolagati proporcionalnim delovima svojine. Oblici zajedničke svojine su svojina kućnih zadruga i bračna tekovina.Prva se sve ređe sreće (reč je o zajedničkoj svojini životne radne zajednice zasnovane na porodičnim, a ne pravnim odnosima).Zajednička imovina bračnih drugova je „ona koju su supruzi stekli radom u toku bračne zajednice“ iz čega proizilaze sld.karakteristike: Zajednička imovina potiče od rada bračnih drugova(odvojenog ili zajedničkog) Subjekti zajedničke svojine su bračni drugovi (punovažeći i nevažeći brak) U zajedničku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stečene dok je postojala bračna zajednica. Ovom vrstom imovine supružnici upravljaju zajednički, osim u slučaju sklapanja drugačijeg sporazuma.Zajednička svojina može biti pretvorena u susvojinu zahtevom zajedničara na način da zajednička stvar bude podeljena. Etažna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnim delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana određena prava zajedničkim delovima zgrade i na zemljiđtu na kome je zgrada podignuta. U slučaju postojanja etažne svojine ne mogu se pojaviti na istoj stvari drugi oblici privatne svojine. Predmet etažne svojine ne mogu biti zajednički delovi zgrade (stepeništa, tavani i sl.) i zajednički uređaji i sama konstrukcija zgrade, već oni delovi zgrade koji potpadaju pod etažnu svojinu (pojedini stanovi, poslovne prostorije). Ostali oblici svojine u našem pravu Krupne sistemske promene kod nas nakon 1990.g. odrazile su se i na planu pravnog uređivanja svojinskih odnosa Ustav SRJ i Ustav RS definisali su prethodno postojanje: privatne, državne, društvene i zadružne svojine,kao mogućih svojinskih oblika. Osnov za postojanje državne socijalističke svojine bile su različite pravno-političke mere kojima se koristila nova vlast.Titular prava ove svojine bila je socijalistička država i svoje pravo ostvarivala je preko svojih organa. Uslove za prenos svojinskih ovlašćenja i njihov sadržaj definisali su zakoni. Društvena svojina izražava odgovarajući društveni odnos u prisvajanju ekonomskih vrednosti u procesu proizvodnje.Ona je oblik nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira postojanje titulara svojine.Titulara predstavlja celo društvo (formalno).Ova svojina uvek je poverena nekom na korišćenje i ti isti postaju korisnici (vršioci) prava svojine. Ovo pravo sadrži dve komponente; građanskopravna – ovlašćenje upotrebe i raspolaganja povodom stvari u društvenoj svojini;konstituisana je u korist radnih i drugih organizacija javnopravna – obuhvata sva ostala prava iz društvene svojine. Pravo korišćenja, kao osnovno pravo društvene svojine, predstavlja jedno specifično građansko pravo koje zbog toga spada u kategoriju ovih prava. Zadružna svojina je ona koju čine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni unose u zadrugu, kao i sedstva ostvarena prilikom poslovanja i sredstava stečenih na druge načine (donacije).Titular je zadruga kao zajednica zadrugara. Zaštita zadružne ostvaruje se identično zaštiti privatne svojine. Sticanje svojine – sticanje prava privatne svojine Pravni odnosi koji su zasnovani na skupu pravnih činjenica na osnovu kojih pravno lice stiče pravo privatne svojine naziva se način sticanja prava privatne svojine.Postoji više načina sticanja ovog prava: na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom , održajem i sticanjem svojine od nevlasnika. Dalje se mogu manifestovati kao priraštaj, nalaz stvari,aproprijacija i sl. Svi oblici sticanja prava privatne svojine svrstavaju se u :
Derivativno sticanje i Originarno sticanje. Derivativno je prenos prava svojine sa jednog na drugog titulara, i važeće je ukoiko postoji pravni osnov i način sticanja. Kao pravni osnov javljaju se jednostrani i dvostrani pravni poslovi (testamenti, ugovori o prodaji i sl.). Način sticanja je kod pokretnih stvari prodaja, a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige i prenos tapije.Fizička predaja se može izvršiti predajom iz ruke u ruku (uručenjem) ili ostavljanjem stvari na mesto koje je označio pribavilac. Bitno je dovođenje kupca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari.Fiktivna predaja je u stvari prenos prava svojine na osnovu samog ugovora, pri čemu se fingira da je izvršena fizička predaja, iako nje u stvari nema. Radi se o sledećim slučajevima: Constitutum possessorium – kada vlasnik (istovremeno držalac) prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadrži kod sebe kao imalac nekog prava užeg od prava svojine. Cilj je da se izbegne dvostruka predaja koja bi bila bespredmetna i bez smisla. Traditio brevi manu (kratkim putem do predaje) – postoji kada neko već drži stvar po nekom osnovu, ili bez ikakvog osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. Cessio vindicationis – ovde postoje 3 lica: vlasnik stvari, pribavilac stvari i treće lice kod kojeg se stvar nalazi.Novi i stari vlasnik po ugovoru o prenosu svojine utvrđuju da i pored prenosa svojine stvar ostaje kod trećeg lica. Na nepokretnim stvarima pravo svojine ne mora biti na strani vlasnika. Originarno sticanje je sticanje prava svojine kod koga postoje pravne činjenice čije postojanje dovodi do uspostavljanja ovog prava u korist novog vlasnika kada pre toga pravo privatne svojine nije postojalo. Ovaj način sticanja svojine primenljiv je na sve oblike svojine. Sticanje svojine od nevlasnika se može javiti pod određenim uslovima koji se mogu podeliti na opšte i posebne. Opšti uslovi su: Da je stvaralac savestan Da je u pitanju pokretna stvar Da postoji punovažan ugovor Da je stvar predata sticaocu. Posebni uslovi su: Da je stvar pribavljena na javnoj prodaji Da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari (trgovina) Da je stvar nabavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr.zakup). Kada se steknu 3 opšta i 1 poseban uslov tada pravni subjekt može da stekne svojinu na stvari i od nevlasnika. ODRŽAJ je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme.S obzirom na kvalifikovanost državine postoje redovan i vanredan održaj.Za sticanje redovnim održajem potrebna je kvalifikovana državina koja mođe biti zakonita, svojinska, savesna i prava, kao i protek vremena. Zakonita državina je oblik gde je držalac došao u posed stvari na osnovu pravnog akta kojim se stiče pravo svojine.Savesna državina je oblik kod koje je lice koje poseduje stvar opravdano uvereno da je stvar nabavilo od lica koje je njen vlasnik.Protek vremena je vremenski interval u kome neki pravni subjekt poseduje određenu stvar. Kod redovnog održaja protek vremena je 3 godine za pokretnosti i 10 godina za nepokretnosti.Za vanredni održaj traži se savesna državina i protek vremena od 10 godina za pokretnosti i 20 godina za nepokretnosti. PRIRAŠTAJ u smislu sticanja svojine je stvaranje nove složene stvari materijalnim sredstvima više lica, i može biti na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Kod pokretnih stvari priraštaj nastupa spajanjem, smešom i preradom stvari.Spajanje je stvaranje nove stvari kod koje se delovi mogu razdvojiti bez oštećenja stvari.Ti delovi ostaju u svojini prethodnog vlasnika.Smešom i preradom unose se novi sastojci u novu stvar i oni se ne mogu izdvojiti iz nje bez povrede njihove suštine (nameštaj).Subjekat koji je u novu stvar uneo najviše vrednosti postaje vlasnik složene stvari, a ostalim subjektima isplaćuju se protivvrednosti unetih udela. Priraštaj kod nepokretnih stveri može se javiti u više formi, od kojih je najvažnija izgradnja na tuđem zemljištu. STICANJE SUDSKIM I ADMINISTRATIVNIM AKTIMA javlja se kod javne prodaje, gde subjekti stiču svojinu po osnovu sudskog ili upravnog akta kojim se okončava postupak. OKUPACIJA je sticanje svojine na ničijim stvarima njihovim jednostranim uzimanjem u državinu, s namerom zasnivanja pravne svojine. KONFISKACIJA je prenos predmeta privatne svojine na bazi krivičnih ili upravnopravnih propisa u državnu svojinu bez naknade. U krivičnom postupku imovina se može oduzeti i delimično i potpuno, a u upravnom samo delimično. NACIONALIZACIJA je političko-ekonomska mera kojom se određeni objekti privatne svojine prenose uz naknadu u državnu svojinu.Ona se ne odnosi na pojedinačne slučajeve, već na njihov neodređen broj.U postupku agrarne reforme sticanje državne svojine je takođe jedan akt nacionalizacije koji se odnosi isključivo na oduzimanje privatnog poljoprivrednog zemljišta.Nacionalizacijom se ne može steći privatna svojina. EKSPROPRIJACIJA je prenos prava privatne svojine u državnu uz potpunu naknadu, ukoliko je to u opštem interesu.Sprovodi se aktom upravnog organa opštinske skupštine uz prethodno utvrđivanje da za to postoji opšti interes (za zadovoljavanje društvenih potreba). Eksproprijacijom se ne može steći pravo privatne svojine. EVIDENCIJA NEPOKRETNOSTI KATASTAR ZEMLJIŠTA Katastar je evidencija o zemljištu koja sadrži podatke o položaju, obliku i površini zemljišnih parcela o načinu korišćenja i plodnosti i o katastarskom prihodu i korisniku. On je javna knjiga i nalazi se u službenim prostorijama nadležnog geodetskog organa. U katastru se mogu dobiti podaci o premeru zemljišta za određenu teritoriju, bonitet i kvalitet zemljišta. Najvažniji element je parcela, tj. deo zemljišta koje se koristi na isti način i pripada istom sopstveniku. Katastarsku opštinu čini više parcela na određenoj teritoriji. ZEMLJIŠNE KNJIGE Zemljišne knjige su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima i u njih se upisuju zemljišta i zgrade. Osnovna načela u vođenju ovih knjiga su: Načelo javnosti – ove knjige su javne i dostupne na uvid svima Načelo prioriteta – pravo koje je ranije upisano ima veću snagu Načelo legaliteta – upis se vrši samo na osnovu zakonom predviđenih isprava sastavljenih u određenoj formi (npr.ugovor) i overenih od strane nadležnih organa. Sastav zemljišnih knjiga: Glavna knjiga Knjiga (zbirka) isprava Registar Katastarski planovi Pomoćne evidencije Glavna knjiga sadrži najvažnije elemente zemljišnih knjiga: Zemljišnoknjižno telo – sadrži podatke o katastaarskim parcelama.U pogledu vlasništva jedan ili više vlasnika mogu biti grupisani kao vlasnici jedne parcele. Ovo telo formira više parcela približno iste kulture u istoj katastarskoj opštini i jednakog opterećenja. Zemljišnoknjižni uložak – pismena isprava formirana za jedno zemljišnoknjižno telo koje obuhvata u celosti. Sastavljen je iz tri dela: popisni list – sadrži opis nekretnine (topografski broj, kulturu, nadgradnju i površinu parcele i oznaku oblika svojine) vlasnički list – sadrži ime sopstvenika, pravni osnov sticanja prava svojine i ograničenja u pogledu upravljanja i raspolaganja pravima teretni list – upisuju se stvarna i druga zemljišnoknjižna prava koja opterećuju nekretnine (zemljišnoknjižno telo), ograničenja u raspolaganju koja pogađaju svakog sopstvenika nepokretnosti i sve zabrane otuđenja i opterećenja. U njega se unose hipoteka, lične i stvarne službenosti, realni tereti, pravo preče kupovine,pravo otkupa i pravo zakupa. Knjiga (zbirka) isprava je skup isprava na osnovu kojih se vrše upisi u glavnu knjigu. Za svaki upis potrebno je podneti određene isprave.Ova zbirka može samo pojašnjavati nedovoljno jasne upise. Knjiga registra se sastoji od stvarnog registra (popis katastarskih parcela u jednoj katastarskoj opštini,npr.topografske brojeve i podatke o predmetu upisa) i ličnog registra (imenik) koji je u stvari azbučni spisak sopstvenika i drugih titulara. ZAŠTITA I PRESTANAK SVOJINE ZAŠTITA PRIVATNE SVOJINE Povreda svojine može biti izvršena oduzimanjem stvari vlasniku i ometanjem svojine, pa shodno tome postoje i svojinske tužbe za povraćaj stvari i svojinske tužbe protiv ometanja svojine.Dakle, vlasnik može svojinu štititi na dva načina: samopomoću (sopstvenim radnjama radi otklanjanja povrede svojine) i podnošenjem tužbi nadležnom sudu. Revindikaciona tužba je tužba vlasnika za povraćaj stvari protiv držaoca kod koga se stvar nalazi. Da bi uspeo sa tužbenim zahtevom tužilac mora dokazati da je vlasnik, tj.činjenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine. Publicijanska tužba je tužba za povraćaj stvari, koju podiže uzkapioni držalac protiv sadašnjeg držaoca. Ona pripada tužiocu koji je lišen državine prema tuženom koji nema pravni osnov za državinu. Tužbom zbog smetanja odnosno uznemiravanja vlasnik stvari (tužilac) zahteva od lica koje ga uznemirava, ometa ili onemogućava u korišćenju stvari da prestane s povredama svojine.Negatornu tužbu može podneti samo vlasnik stvari. PRESTANAK SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, svi načini prestanaka prava svojine dele se na relativne i apsolutne. Relativni način prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotadašnjeg imaoca, što opet može biti u skladu ili mimo njegove volje. Apsolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog života.To se može dogoditi usled propasti stvari ili napuštanja svojine nad pokretnom stvari. L i t e r a t u r a: Prof.dr.Vukićević,S. -Prof.dr. Velimirović,M. „Poslovno pravo“, 2003. Dr. Stanković,O., Mr. Orlić, M. „Stvarno pravo“, 1999.
Comentarios