Povelja UN je u svojoj preambuli postavila cilj: „uspostaviti uslove pod kojima se može održati pravda i poštovanje obaveza koje proističu iz ugovora i drugih izvora međunarodnog prava“. Od tada je razvoj i poštovanje međunarodnog prava je ključni deo rada Organizacije. Ovaj posao se izvodi na mnogo načina - sudovi, tribunali, multilateralni ugovori - i Savet bezbednosti, koji može odobriti mirovne misije, nametnuti sankcije ili odobriti upotrebu sile kada postoji pretnja međunarodnom miru i bezbednosti, ako to smatra neophodnim. Ova ovlašćenja data su Poveljom UN, koja se smatra međunarodnim ugovorom. Kao takav, to je instrument međunarodnog prava i obavezuje države članice UN-a. Povelja UN kodifikuje glavne principe međunarodnih odnosa, od suverene jednakosti država do zabrane upotrebe sile u međunarodnim odnosima.
Rešavanje sporova između država
Međunarodni sud pravde
Glavni sudski organ Ujedinjenih nacija je Međunarodni sud pravde. Ovo glavno telo UN rešava pravne sporove koje su mu podnele države u skladu sa međunarodnim pravom. Takođe daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od ovlašćenih organa UN-a i specijalizovanih agencija. Sud se sastoji od 15 sudija koje Generalna skupština i Savet bezbednosti biraju na devet godina.
Sudovi i tribunali
Pored Međunarodnog suda pravde, postoji širok spektar međunarodnih sudova, ad hoc sudova i tribunala koji uz pomoć UN-a imaju različit stepen povezanosti sa Ujedinjenim nacijama (kao što su tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, Specijalni Sud za Sijera Leone, Vanredna veća na sudovima u Kambodži i Specijalni sud za Liban). Mehanizam za međunarodne krivične sudove uspostavio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 22. decembra 2010. godine radi izvršavanja niza osnovnih funkcija Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, po završetku njihovih odgovarajućih mandata. Osniva ih (i pomoćni su organi) Saveta bezbednosti.
Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud za pomorsko pravo osnovani su konvencijama sastavljenim u okviru UN-a, ali su sada nezavisni entiteti sa posebnim sporazumima o saradnji.
Šta je međunarodno pravo?
Međunarodno pravo definiše pravne odgovornosti država u međusobnom ponašanju i postupanju prema pojedincima unutar državnih granica. Njegov domen obuhvata širok spektar pitanja od međunarodnog značaja, kao što su, između ostalog, ljudska prava, razoružanje, međunarodni kriminal, izbeglice, migracije, problemi nacionalnosti, postupanje sa zatvorenicima, upotreba sile i vođenje rata. Takođe reguliše globalno zajedničko bogatstvo, kao što su životna sredina i održivi razvoj, međunarodne vode, svemir, globalne komunikacije i svetska trgovina.
Savet bezbednosti i međunarodno pravo
Neke radnje Saveta bezbednosti imaju implikacije na međunarodno pravo, poput onih koje se odnose na mirovne misije, ad hoc sudove, sankcije i rezolucije usvojene u skladu sa Poveljom UN. U skladu sa članom 13 (b) Rimskog statuta, Savet bezbednosti može obasvestiti o određenim situacijama tužioca Međunarodnog krivičnog suda, ako se čini da su to međunarodni zločini (kao što su genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini, krivično delo agresije).
Generalna skupština i međunarodno pravo
Povelja UN daje Generalnoj skupštini ovlašćenje da započne studije i daje preporuke za promociju razvoja i kodifikacije međunarodnog prava. Mnoga pomoćna tela Generalne skupštine razmatraju određene oblasti međunarodnog prava i podnose izveštaje plenarnom zasedanju. Većina pravnih pitanja odnosi se na Šesti komitet, koji zatim podnosi izveštaj plenarnom zasedanju. Komisija za međunarodno pravo i Komisija UN za pravo međunarodne trgovine izveštavaju Generalnu skupštinu. Generalna skupština takođe razmatra teme povezane sa institucionalnim pravom Ujedinjenih nacija, poput usvajanja Pravilnika o osoblju i uspostavljanja sistema unutrašnje pravde.
Generalna skupština - Šesti odbor (pravni)
Šesti komitet Generalne skupštine je primarni forum za razmatranje pravnih pitanja u Generalnoj skupštini. Sve države članice UN imaju pravo da budu zastupljene u Šestom komitetu kao jednom od glavnih odbora Generalne skupštine.
Komisija za međunarodno pravo
Komisija za međunarodno pravo promoviše progresivni razvoj međunarodnog prava i njegovu kodifikaciju. Rad Komisije na temi obično uključuje neke aspekte progresivnog razvoja, kao i kodifikaciju međunarodnog prava, pri čemu se ravnoteža između njih razlikuje u zavisnosti od određene teme.
Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine
Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine je suštinsko pravno telo sistema Ujedinjenih nacija u oblasti međunarodnog trgovinskog prava, sa univerzalnim članstvom, specijalizovano za trgovinsko pravo, sa fokusom na modernizaciju i usklađivanje pravila o međunarodnom poslovanju. Sekretarijat prikuplja informacija o sudskim odlukama i arbitražnim odlukama u vezi sa konvencijama i modelima zakona koji su proizašli iz rada Komisije.
Konvencija UN o pomorskom pravu
Konvencija Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu utvrđuje sveobuhvatan režim zakona i reda u svetskim okeanima i morima, uspostavljajući pravila koja regulišu sve namene okeana i njihovih resursa. Odeljenje za pitanja okeana i pomorsko pravo Kancelarije za pravna pitanja Ujedinjenih nacija služi kao sekretarijat Konvencije o pomorskom pravu.
Baza podataka UN ugovora
Status multilateralnih ugovora deponovanih kod mrežne baze podataka generalnog sekretara pruža najdetaljnije informacije o statusu preko 560 glavnih multilateralnih instrumenata deponovanih kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i pokriva čitav niz predmeta, kao što su ljudska prava, Razoružavanje, roba, izbeglice, životna sredina i morsko pravo. Ova baza podataka odražava status ovih instrumenata dok države članice potpisuju, ratifikuju, pristupaju ili podnose izjave, rezerve ili prigovore.
Sistem unutrašnjeg pravosuđa pri Ujedinjenim nacijama
Novi sistem unutrašnjeg pravosuđa za Ujedinjene nacije predstavljen je 2009. godine, s ciljem da sistem bude nezavisan, profesionalizovan, svrsishodan, transparentan i decentralizovan, sa jačim naglaskom na rešavanje sporova neformalnim sredstvima, pre nego što se pribegne formalnoj parnici. Budući da Ujedinjene nacije imaju imunitet od lokalne jurisdikcije i ne mogu se tužiti pred nacionalnim sudom, Organizacija je uspostavila unutrašnji pravosudni sistem za rešavanje sporova oko upravljanja osobljem, uključujući one koji uključuju disciplinske mere.
Pravni resursi i obuka
Istorijski arhivi u Audiovizuelnoj biblioteci za međunarodno pravo pružaju jedinstveni resurs za podučavanje, proučavanje i istraživanje značajnih pravnih instrumenata međunarodnog prava.
Pravna tehnička pomoć državama članicama UN-a
Ujedinjene nacije trenutno pružaju tehničku pomoć državama članicama u vezi sa nizom pravnih pitanja. Takva pomoć uključuje pružanje saveta, ekspertize, istraživanja, analize, obuke ili druge pomoći.
Program pomoći za međunarodno pravo
Program pomoći u podučavanju, proučavanju, širenju i širem uvažavanju međunarodnog prava treba da doprinese boljem poznavanju međunarodnog prava „kao sredstva za jačanje međunarodnog mira i bezbednosti i unapređivanje prijateljskih odnosa i saradnje među državama“. To je jedan od temelja napora Ujedinjenih nacija u promovisanju međunarodnog mira.
Advokat Zoran J. Minić
Comments