Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019), propisujući žalbene osnove za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene krivične presude, u odredbi čl.437.st.1. tač.4. propisuje i žalbeni osnov zbog odluke o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama.
Konkretizujući ovaj žalbeni osnov, u odredbi čl.441. ZKP je propisano:
Presuda se može pobijati zbog odluke o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni kada tom odlukom nije učinjena povreda zakona (član 439. tačka 3)‚ odnosno ako je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon; ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja‚ kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o ublažavanju ili o pooštravanju kazne‚ o oslobođenju od kazne‚ o uslovnoj osudi, o sudskoj opomeni ili o opozivanju uslovnog otpusta.
Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati kada tom odlukom nije učinjena povreda zakona (član 439. tačka 3)‚ odnosno ako odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon; ali je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o meri bezbednosti ili odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.
Odluka o troškovima krivičnog postupka može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju optuženog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.
Kod ovog osnova pobijanja presude, sud je pravilno utvrdio činjenično stanje, pravilno je pravno ocenio krivično delo, krivičnu sankciju izrekao u granicama zakona, ali nije pravilno, onako kako odgovara slučaju, iskoristio slobodu koju mu zakon ostavlja u pogledu izbora kazne, zamene jedne vrste kazne drugom putem ublažavanja, fakultativnog oslobađanja od kazne, izricanja veće ili manje mere kazne, izricanja uslovne osude, sudske opomene, ili izricanje fakultativnih sporednih kazni i mera bezbednosti.
Ispitujući osnovanost ovog žalbenog osnova, sud drugog stepena ispituje da li je niži sud našao pravu meru u izricanju sankcije u granicama zakona.
Prilikom procene da li su pri izricanju krivičnih sankcija pravilno vrednovane okolnosti konkretnog slučaja, treba poći od odredaba krivičnog zakonika o okolnostima koje su od značaja za odluku o krivičnim sankcijama, od odredaba o posebnim uslovima za izricanje nekih krivičnih sankcija, uslovne osude, sudske opomene.
Odredbama čl.54-59 Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisana su pravila o odmeravanju kazne.
Prema navedenim odredbama:
Opšta pravila o odmeravanju kazne
(1) Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.
(2) Pri odmeravanju novčane kazne u određenom iznosu (član 50) sud će posebno uzeti u obzir i imovno stanje učinioca.
(3) Okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.
Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje
Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Povrat
(1) Ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo, sud će tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, izuzev ako zakon predviđa da se kazna može ublažiti ili ako zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne.
Višestruki povrat
Za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima:
1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu;
2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.
Ublažavanje kazne
Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:
1) zakon predviđa da se kazna može ublažiti;
2) zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;
3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.
Granice ublažavanja kazne
(1) Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. ovog zakonika, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:
1) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora;
2) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, kazna se može ublažiti do tri godine zatvora;
3) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se može ublažiti do jedne godine zatvora;
4) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se može ublažiti do šest meseci zatvora;
5) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se može ublažiti do tri meseca zatvora;
6) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se može ublažiti do trideset dana zatvora;
7) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere, umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;
8) ako je za krivično delo propisana novčana kazna, kazna se može ublažiti do jedne polovine najmanje mere propisane kazne.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne može se ublažiti kazna za krivična dela iz čl. 114, 134. st 2. i 3, 178, 179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1, 3. i 4, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika.
(3) Izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto ili istovrsno krivično delo.
(4) Kad je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja propisanih u st. 1. do 3. ovog člana.
Oslobođenje od kazne
(1) Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela samo kad to zakon izričito predviđa.
(2) Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.
(3) Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom.
Poravnanje učinioca i oštećenog
Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oštećenim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma.
Uslovi za izricanje uslovne osude propisani su odredbama čl.66. Krivičnog zakonika:
(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.
Odrebama čl.77. Krivičnog zakonika propisana je mogućnost izricanja sudske opomene.
Prema navedenim odredbama:
(1) Sudska opomena može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a učinjena su pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine naročito lakim.
(2) Za određena krivična dela i pod uslovima predviđenim zakonom sudska opomena može se izreći i kad je propisan zatvor do tri godine.
(3) Sudsku opomenu sud može izreći za više krivičnih dela učinjenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći sudsku opomenu sud će, vodeći računa o svrsi sudske opomene, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Sudska opomena ne može se izreći vojnim licima za krivična dela protiv Vojske Srbije.
Rešenje o sudskoj opomeni može se pobijati zbog povreda krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, zbog nepravilno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog toga što nisu postojale okolnosti koje opravdavaju izricanje sudske opomene, ali je izostalo što sud nije izrekao sudsku opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi. Međutim, sud nije obavezan da izrekne sudsku opomenu čim postoje zakonski uslovi, te žalilac tvdi, ne samo da su zakonski uslovi postojali, nego da su postojale i okolnosti u konkretnom slučaju da je izrekne.
Žalba u vezi sa merom bezbednosti je moguća ne samo kad je sud nepravilno primenio meru bezbednosti, nego i kada je propustio da primeni fakultativnu meru bezbednosti, za čiju su primenu postojali opravdani razlozi.
Treba istaći i da kazna nije pravilno odmerena za krivična dela u sticaju ako se kreće u granicama zakona, ali nema srazmere između pojedinih utvrđenih kazni i izrečene jedinstvene kazne.
Zbog odluke o imovinskopravnom zahtevu može se žaliti okrivljeni, njegov branilac i zakonski zastupnik, ako je presudom osuđen na, delimično ili potpuno, ispunjenje zahteva. Oštećeni se ne mogu žaliti jer je njihov zahtev zadovoljen, ili su samo upućeni na parnicu.
Odluku o troškovima mogu pobijati stranke i oštećeni, ukoliko su pravno zainteresovani. Može se pobijati ako je nepravilna i ako je nezakonita.
Česti su slučajevi u sudskoj praksi da se presuda pobija samo zbog ovog žalbenog osnova, gde opet žalioci dajući žalbene razloge za ovaj žalbeni osnov isti mešaju sa svim drugim žalbenim osnovama, bitnim povredama krivičnog postupka, povredama krivčnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem, te je dobro imati na jednom mestu sistemski obrađen i konkretizovan ovaj žalbeni osnov, a radi dobrih smernica prilikom izjavljivanja žalbe, ukoliko je žalilac nezadovoljan izrečenom vrstom i merom krivične sankcije, troškovima postupka i drugim odlukama suda.
Comments