Бранилац

Бранилац је правно образовано лице које је овлашћено да заједно са окривљеним врши функцију одбране у кривичном поступку. Право на браниоца је уставно право. Бранилац у кривичном поступку може бити само адвокат, с тим да у поступку за кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година, адвоката може да замени адвокатски приправник. Адвокат може бити лице које је држављанин Србије, које је дипломирани правник са положеним правосудним испитом, које је уписано у именик адвоката, које је положило заклетву, лице које није правноснажно осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром, лице које се не бави другом професионалном делатношћу, осим у педагошкој, уметничкој, преводилачкој, публицистичкој, хуманитарној или спортској области и да је достојно поверења за обављање адвокатуре.

Бранилац не може бити:

1) саокривљени, оштећени, брачни друг или лице које са саокривљеним, оштећеним или тужиоцем живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота, њихов сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена или по тазбини до другог степена;

2) лице које је као сведок позвано на главни претрес, осим ако по овом законику не може бити испитано као сведок или је ослобођено дужности сведочења и изјавило да неће да сведочи;

3) лице које је у истом предмету поступало као судија, јавни тужилац, заступник оштећеног, службеник полиције или друго лице које је предузимало радње у предистражном поступку;

4) бранилац саокривљеног који се у истом предмету терети за исто кривично дело, осим ако орган поступка закључи да то не би штетило интересима одбране.

Бранилац има право да:

1) са ухапшеним, пре његовог првог саслушања, обави поверљив разговор;

2) непосредно пре првог саслушања осумњиченог прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака;

3) после доношења наредбе о спровођењу истраге или после непосредног подизања оптужнице, а и пре тога ако је окривљени саслушан, у складу са одредбама овог законика, разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ;

4) са окривљеним који је у притвору на поверљив начин разговара и неометано води преписку, осим ако овим закоником није другачије одређено;

5) у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени;

6) предузима друге радње када је то одређено овим закоником.

Бранилац је дужан да:

1) поднесе органу поступка пуномоћје, без одлагања;

2) пружи окривљеном помоћ у одбрани стручно, савесно и благовремено;

3) не злоупотреби права у циљу одуговлачења поступка;

4) упозори окривљеног на последице одрицања или одустајања од права;

5) пружа правну помоћ окривљеном у року од 30 дана од дана када је отказао пуномоћје, ако пре истека тог рока не буде изабран бранилац.

Ако окривљени изјави органу поступка да одбија браниоца постављеног по службеној дужности и да жели да се брани искључиво сам, бранилац по службеној дужности је дужан да:

1) буде упознат са садржајем доказних радњи и садржајем и током главног претреса;

2) окривљеном даје објашњења и савете писаним путем, ако окривљени одбија да са њим разговара;

3) присуствује радњама у поступку и да изнесе завршну реч, ако се окривљени томе изричито не противи;

4) на захтев окривљеног или уз његову изричиту сагласност изјави редовни правни лек и предузме друге радње у поступку.

ЗКП предвиђа околности под којима је одбрана обавезна, тј. окривљени мора имати браниоца:

1) ако је нем, глув, слеп или неспособан да се сам успешно брани - од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;

2) ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна - од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;

3) ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен - од лишења слободе, па до правноснажности решења о укидању мере;

4) ако му се суди у одсуству - од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје;

5) ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао - од доношења решења да се главни претрес одржи у његовој одсутности, па до правноснажности решења којим суд утврђује престанак неспособности за учествовање на главном претресу;

6) ако је због нарушавања реда удаљен из суднице до завршетка доказног поступка или завршетка главног претреса - од доношења наредбе о удаљењу, па до повратка у судницу или до саопштавања пресуде;

7) ако се против њега води поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења - од подношења предлога за изрицање такве мере па до правоснажно окончаног поступка;

8) од почетка преговора са јавним тужиоцем о закључењу споразума о признању кривичног дела, споразума о сведочењу окривљеног или осуђеног па до доношења одлуке суда о споразуму;

9) ако се претрес одржава у његовој одсутности - од доношења решења да се претрес одржи у његовој одсутности, па до доношења одлуке суда о жалби на пресуду.

Ако у случајевима када је одбрана обавезна бранилац не буде изабран или у току кривичног поступка окривљени остане без браниоца или се не споразуме са саокривљенима о браниоцу или не изабере другог браниоца, јавни тужилац или председник суда пред којим се води поступак за даљи ток поступка решењем ће му поставити браниоца по службеној дужности, по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора. Бранилац постављен по службеној дужности може тражити да буде разрешен само из оправданих разлога.

Окривљеном који према свом имовинском стању не може да плати награду и трошкове браниоца, поставиће се на његов захтев бранилац иако не постоје разлози за обавезну одбрану, ако се кривични поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко три године или ако то налажу разлози правичности. У том случају, трошкови одбране падају на терет буџетских средстава суда. О захтеву одлучује судија за претходни поступак, председник већа или судија појединац, а браниоца решењем поставља председник суда пред којим се води поступак по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора. Постављени бранилац има својство браниоца по службеној дужности.

Више окривљених могу у истом предмету имати заједничког браниоца само ако то не омета стручно, савесно и благовремено пружање правне помоћи у одбрани. Један окривљени може имати истовремено у поступку највише пет бранилаца, а сматра се да је одбрана обезбеђена кад у поступку учествује један од бранилаца.

Браниоцу престају права и дужности у случају:

1) опозива или отказа пуномоћја;

2) разрешењем.

Изабрани бранилац ће бити разрешен ако:

1) ако постоји неки од разлога за немогућност стицања својства браниоца (чл. 73. ст. 3. ЗКП);

2) после опомене и изречене новчане казне настави да нарушава ред;

3) против њега буде покренут кривични поступак због основане сумње да је у вези са истим предметом учинио кривично дело спречавање и ометање доказивања или бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе;

4) му је пуномоћје поново дато након опозива или отказа пуномоћја, а до тога је очигледно дошло у циљу злоупотребе права (члан 14. став 1. ЗКП);

5) се ради о заједничком браниоцу супротно смислу одбране у таквом случају, а окривљени не поступи по позиву органа поступка упућеног с циљем отклањања поступања таквог браниоца супротно одредбама ЗКП-а;

6) се окривљени који има више од пет бранилаца не определи које ће браниоце задржати;

Бранилац постављен по службеној дужности (поред наведеног под бројевима 1, 2 и 3) биће разрешен и ако:

1) окривљени или друго лице које има право да окривљеном ангажује браниоца окривљеном узме другог браниоца;

2) ако бранилац не извршава своје дужности на начин предвиђен законом;

3) су услед промене имовинског стања окривљеног престали да постоје разлози за одбрану сиромашних.

О разрешењу браниоца одлучује на предлог јавног тужиоца или по службеној дужности, судија за претходни поступак, председник већа, претресно веће, односно судија појединац.

Адвокат Зоран Ј. Минић