Одређивање времена када је једно кривично дело извршено значајно је због утврђивања: 1) који је кривични закон важио у време извршења кривичног дела; 2) кривице учиниоца; 3) да ли је учинилац у том времену био пунолетан или малолетан; 4) да ли је наступила застарелост кривичног гоњења; 5) времена као обележја кривичног дела (нпр. нека кривична дела добијају тежи облик ако су учињена за време рата или у случају непосредне ратне опасности).
Постоје три теорије које се баве временом извршења кривичног дела и то: теорија делатности, теорија последице и теорија јединства. По теорији делатности сматра се да је кривично дело извршено у време предузимања радње извршења. Према теорији последице сматра се да је дело извршено у време када је последица наступила. Док по теорији јединства сматра се да је кривично дело извршено како у време предузимања радње, тако и у време наступања последице. Наш Кривични законик прихвата теорију делатности по којој је кључни моменат када је учинилац предузео радњу извршења. То значи да је кривично дело извршено у време када је учинилац радио или био дужан да ради, без обзира на то када је последица наступила. Када је у питању саучесник за њега се као време извршења кривичног дела узима време када је он радио или био дужан да ради. Код продуженог кривичног дела као време извршења узима се моменат предузимања последње радње која улази у састав продуженог кривичног дела. Код трајних кривичан дела битан је моменат када је довршена радња извршења.
Одређивање места извршења кривичног дела важно је због: 1) утврђивања просторног важења кривичног закона; 2) утврђивања месна надлежност суда; 3) места као обележја код неких кривичних дела (нпр. код кривичног дела повреда обезбеђења државне границе).
Одређивање места извршења кривичног дела не представља проблем када се извршене радње и настале последице догоде на истом месту. Међутим, ако је радња извршена на једном месту, а последица наступила на другом месту, поставља се питање које место у овом случају треба сматрати местом извршења кривичног дела. За одређивање места извршења кривичних дела постоје, такође, три теорије: теорија делатности, теорија последице и теорија јединства. По теорији делатности узима се као место извршења оно место где је учинилац радио, односно био дужан да ради, без обзира где је наступила последица. По теорији последица узима се да је место извршења оно место где је последица наступила, без обзира на то где је учинилац предузео радњу извршења. По теорији јединства као место извршења кривичног дела узима се како место где је учинилац предузео, односно пропустио чињење, тако и место где је последица наступила.
Наш КЗ усваја теорију јединства тако да се сматра да је кривично дело учињено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у место где је у целини или делимично наступила последица кривичног дела.
У случају припремних радњи и покушаја, као места извршења сматра се како место где је учинилац радио или био дужан да ради, тако и место где је према његовом умишљају последица требало да наступи или је могла да наступи. Када је у питању саучесник за њега се као место извршења кривичног дела поред већ наведених места узима и место на коме је он предузео радњу саучесништва.
Comments