Давање лажног исказа чл. 335. КЗ
(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку, казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.
(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.
Циљ инкриминисања давања лажног исказа је сузбијање понашања којим се угрожава правилно утврђивање чињеница не само у поступку пред судом, него и у другим поступцима, чиме се пружа заштита функционисању правног система.
Кривично дело има два основна и два тежа облика. Радња извршења свих облика састоји се у давању лажног исказа.[1] За постојање кривичног дела потребно је да се лажни исказ односи на чињенице које могу бити од утицаја на одлуку у предмету у коме се дају, док је ирелевантно да ли је лажни исказ лажан у целини или само неком свом делу.
Први основни облик (став 1.) предвиђа давање лажног исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку. Извршиоци овог облика могу бити сведок, вештак, преводилац или тумач.
Други основни облик (став 2.) врши се давањем лажног иказа у парничном, ванпарничном, извршном или управном поступку. Као извршилац овог облика јавља се странка која да лажан исказ приликом извођења доказа саслушањем странака. За постојање овог облика неопходно је да је донета одлука која је заснована на лажном исказу.[2]
Тежи облик (став 3.) постојаће ако је лажни исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом. Извршилац овог дела не може бити окривљени.[3]
Најтежи облик (став 4.) постојаће ако су услед дела из става 3. наступиле нарочито тешке последице за окривљеног. Под нарочито тешким последицама сматрало би се доношење правоснажне и извршне осуђујуће пресуде којом је изречена казна затвора. Да ли је постојала нарочито тешка правна последица уколико је изречена нека друга кривична санкција, односно ако је дошло до наступања неке правне последице осуде, требало би утврђивати у сваком поступку понаособ.
Учинилац који добровољно опозове свој лажни исказ, а то је учинио пре него што је донета коначна одлука, може се ослободити од казне (став 5.).
Спречавање и ометање доказивања чл. 336. КЗ
(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предмете који служе за доказивање, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави.
(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
Заштитни објект кривичног дела је доказивање, односно процесне радње доказивања у судском поступку и другим поступцима који се воде пред државним органом.
Кривично дело има три облика и један квалификовани облик.
Облик предвиђен ставом 1. има две алтернативно прописане радње извршења, па се тако кривично дело може извршити чињењем или обећањем поклона или друге користи сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом, а може се извршити и применом силе или претње према тим лицима. Кривично дело се може извршити само с умишљајем, а за постојање кривичног дела потребно је и да се радње извршења врше с намером утицања на исход поступка давањем лажног исказа или недавањем исказа од стране лица према којима се предузимају. Дело је довршено давањем или обећањем поклона или друге користи, односно применом силе или претње, при чему за постојање кривичног дела није потребно да је лажни исказ дат, односно да због тога није дат.
Облик предвиђен ставом 2. врши се скривањем, уништењем, оштећењем[4] или делимичним или потпуним чињењем неупотребљивом исправе[5] односно других предмета који служе за доказивање. Исправа и предмет могу бити и у својини учиниоца. Они морају бити подобни да се помоћу њих доказује нека чињеница. Кривично дело се може извршити сам с умишљајем, а за постојање кривичног дела потребно је и да се радње извршења врше у намери да се спречи или отежа доказивање. Тежи облик става 2. постојаће ако се дело учини у кривичном поступку (став 4.).
Облик предвиђен ставом 3. врши се уклањањем, уништењем, кварењем, померањем или премештањем граничног камена, земљомерског знака или знака о својини на непокретности или о праву на употребу воде или лажним постављањем таквог знака. Кривично дело се може извршити сам с умишљајем, а за постојање кривичног дела потребно је и да се радње извршења врше у намери да се спречи или отежа доказивање.
[1] Лажни исказ је изјава којом се потврђују неистините чињенице, односно којом се негирају истините чињенице. [2] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 290. [3] Извршилац не може бити ни лице које је искључено од дужности сведочења (чл. 93. Законика о кривичном поступку - ЗКП). Уколико би суд на предлог окривљеног или његовог браниоца испитао лице које је искључено од дужности сведочења, оно би могло бити извршилац давања лажног исказа. Ако се ради о лицу које је ослобођено дужности сведочења (чл. 94. ст. 1. ЗКП) оно може бити извршилац овог кривичног дела ако је сведочило, а претходно је од стране суда било упозорено да не мора да сведочи. [4] Појам уништења и оштећења треба тумачити исто као и код дела из чл. 212. КЗ. [5] Исправом се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак (чл. 112. ст. 26. КЗ).
Comments