Средства јавног информисања се могу искористити за извршење различитих кривичних дела (увреда, позивање на насилну промену уставног уређења и др.). С једне стране, кривична дела извршена на тај начин су тежа, а с друге стране у примени општих правила о кривици, као и у вођењу кривичног поступка према извршиоцу, тј. аутору информације, јављају се озбиљни проблеми. То даје основа за успостављање посебних правила о одговорности за кривична дела учињена путем штампе и других средстава јавног информисања. Ова одоговрност, према решењу у нашем праву, односи се на три категорије лица: одговорног уредника, издавача (у вези са њим изузетно и штампара) и произвођача.[1]
КЗ успоставља посебну одговорност одговорног уредника за кривична дела учињена путем оних средстава јавног обавештавања код којих је, према законским прописима који регулишу ту област, обавезно постојање одговорног уредника. То су новине, радио, телевизија и друга јавна гласила. Одговорни уредник, односно лице које га је замењивало у време објављивања информације, сматраће се извршиоцем кривичног дела учињеног путем тих средстава информисања у три случаја: 1) ако је до завршетка главног претреса пред првостепеним судом аутор остао непознат; 2) ако је информација објављена без сагласности аутора; 3) ако су у време објављивања информације постојале стварне или правне сметње за гоњење аутора, које и даље трају. Додатни услов за одговорност главног уредника јесте да није био у неотклоњивој стварној заблуди у погледу неке од тих околности. Тренутком утврђивања аутора, искључује се одговорност одговорног уредника.
Осим одоговрног уредника, овај посебни облик одговорности односи се и на издавача (односно штампара) и произвођача. Ако је аутор непознат, ако је информација објављена без његове сагласности, или ако постоје стварне или правне сметње за кривично гоњење аутора, извршиоцима ће се сматрати: 1) издавач - за кривично дело извршено путем неповремене штампане публикације, а ако нема издавача или постоје стварне или правне сметње за његово гоњење - штампар који је за то знао; 2) произвођач - за кривично дело извршено путем компакт диска, грамофонске плоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма за јавно и приватно приказивање, дијапозитива, видео- -средстава или сличних средстава намењених ширем кругу лица. Ако је издавач, штампар или произвођач правно лице или државни орган, извршилац је лице које одговара за издавање, штампање или производњу.
Одредбе о одговорности наведених лица примењују се само ако се та лица по општим одредама КЗ не могу сматрати учиниоцем кривичног дела. Она се неће сматрати извршиоцем кривичног дела због тога што суду или другом надлежном органу нису открила идентитет аутора информације или извор информације, осим у случају да је учињено кривично дело за које је као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет или више година, или је то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило.
[1] З. Стојановић, Кривично право – општи део, Правна књига, Београд 2009, XVI измењено издање стр. 176.
Comments