Окривљени је основни кривичнопроцесни субјект који врши функцију одбране и странка је у кривичном поступку. Окривљени је лице против кога је подигнута оптужница која још није потврђена, или против кога је поднет оптужни предлог, приватна тужба или предлог за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења, а главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције још није одређено. Поред појма окривљени, закон познаје и појмове осумњичени, оптужени и осуђени. Осумњичени је лице према коме је због постојања основа сумње да је учинило кривично дело надлежни државни орган у предистражном поступку предузео радњу прописану овим закоником и лице против кога се води истрага. Оптужени је лице против кога је оптужница потврђена и лице за које је поводом оптужног предлога, приватне тужбе или предлога за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења одређен главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције у скраћеном кривичном поступку. Осуђени је лице за које је правноснажном одлуком суда утврђено да је учинилац кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело, осим ако се на основу одредаба Кривичног законика сматра неосуђиваним. Израз окривљени користи се и као општи назив за окривљеног, оптуженог и осуђеног.
Својство окривљеног учинилац кривичног дела стиче моментом покретања кривичног поступка, ако постоји основана сумња да је изршио кривично дело. Окривљени може бити живо физичко лице чији је идентитет познат, које је навршило 14 година живота (у случају смрти окривљеног кривични поступак се обуставља), као и правно лице. У односу на окривљеног важи претпоставка урачунљивости и претпоставка невиности.
Процесни положај окривљеног одређен је скупом његових права и дужности. Окривљени има право да:
1) у најкраћем року, а увек пре првог саслушања, подробно и на језику који разуме буде обавештен о делу које му се ставља на терет, о природи и разлозима оптужбе, као и да све што изјави може да буде коришћено као доказ у поступку;
2) ништа не изјави, ускрати одговор на поједино питање, слободно изнесе своју одбрану, призна или не призна кривицу;
3) се брани сам или уз стручну помоћ браниоца у складу са одредбама ЗКП-а;
4) његовом саслушању присуствује бранилац;
5) у најкраћем могућем року буде изведен пред суд и да му буде суђено непристрасно, правично и у разумном року;
6) непосредно пре првог саслушања прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака;
7) му се осигура довољно времена и могућности за припремање одбране;
8) разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ;
9) прикупља доказе за своју одбрану;
10) се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да износи чињенице и доказе у своју корист, да испитује сведоке оптужбе и захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе, у његовом присуству испитају сведоци одбране;
11) користи правна средства и правне лекове;
12) предузима друге радње када је то одређено ЗКП-ом.
Орган поступка је дужан да пре првог саслушања окривљеног поучи о правима наведеним под бројевима 2, 3, 4 и 6.
Дужности окривљеног су да ступи у кривични поступак и да обавести суд о промени адресе или о намери да промени боравиште. О овим обавезама суд је дужан да упозна окривљеног. Као изузетак од обавезе да ступи у кривични поступак постоји институт суђења у одсуству, који је изузетно дозвољен ако је окривљени у бекству или није достижан државним органима или ако постоје нарочито важни разлози. Решење о суђењу у одсуству доноси претресно веће, на предлог овлашћеног тужиоца.
Ухапшени као и окривљени мора бити поучен о својим правима да:
1) ништа не изјави, ускрати одговор на поједино питање, слободно изнесе своју одбрану, призна или не призна кривицу;
2) се брани сам или уз стручну помоћ браниоца у складу са одредбама ЗКП-а;
3) његовом саслушању присуствује бранилац;
4) непосредно пре првог саслушања прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака.
У специфична права ухапшеног спадају право да:
1) одмах на језику који разуме буде обавештен о разлогу хапшења;
2) пре него што буде саслушан, има са браниоцем поверљив разговор који се надзире само гледањем, а не и слушањем;
3) захтева да без одлагања о хапшењу буде обавештен неко од чланова његове породице или друго њему блиско лице, као и дипломатско-конзуларни представник државе чији је држављанин, односно представник овлашћене међународне организације јавноправног карактера, ако је у питању избеглица или лице без држављанства;
4) захтева да га без одлагања прегледа лекар кога слободно изабере, а ако он није доступан, лекар кога одреди јавни тужилац, односно суд.
Лице ухапшено без одлуке суда, односно лице ухапшено на основу одлуке суда које није саслушано, мора бити без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, предато надлежном судији за претходни поступак или ако се то не догоди, пуштено на слободу.
Једно од најважнијих права окривљеног је право на правично суђење, прописано чланом 6. Европске конвенције који гласи: „Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона. Пресуда се изриче јавно, али се штампа и јавност могу искључити с целог или с дела суђења у интересу морала, јавног реда или националне безбедности у демократском друштву, када то захтевају интереси малолетника или заштита приватног живота странака, или у мери која је, по мишљењу суда, нужно потребна у посебним околностима када би јавност могла да нашкоди интересима правде. Свако ко је оптужен за кривично дело сматраће се невиним све док се не докаже његова кривица на основу закона. Свако ко је оптужен за кривично дело има следећа минимална права:
а) да у најкраћем могућем року, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима за оптужбу против њега;
б) да има довољно времена и могућности за припремање одбране;
ц) да се брани лично или путем браниоца кога сам изабере или, ако нема довољно средстава да плати за правну помоћ, да ову помоћ добије бесплатно када интереси правде то захтевају;
д) да испитује сведоке против себе или да постигне да се они испитају и да се обезбеди присуство и саслушање сведока у његову корист под истим условима који важе за оне који сведоче против њега; е) да добије бесплатну помоћ преводиоца ако не разуме или не говори језик који се употребљава на суду.
Comentários