Оштећени је лице чије је лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено. У кривичном поступку оштећени може учествовати у својству странке, одосно супсидијарног или приватног тужиоца, подносиоца предлога за кривично гоњење и имовинскоправног захтева, и сведока.
Оштећени има право да:
1) поднесе предлог и доказе за остваривање имовинскоправног захтева и да предложи привремене мере за његово обезбеђење;
2) укаже на чињенице и да предлаже доказе који су од важности за предмет доказивања;
3) ангажује пуномоћника из реда адвоката;
4) разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ;
5) буде обавештен о одбацивању кривичне пријаве или о одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења;
6) поднесе приговор против одлуке јавног тужиоца да не предузме или да одустане од кривичног гоњења;
7) буде поучен о могућности да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу;
8) присуствује припремном рочишту;
9) присуствује главном претресу и учествује у извођењу доказа;
10) поднесе жалбу против одлуке о трошковима кривичног поступка и досуђеном имовинскоправном захтеву;
11) буде обавештен о исходу поступка и да му се достави правноснажна пресуда;
12) предузима друге радње када је то одређено овим закоником.
Оштећеном се може ускратити право да разматра списе и разгледа предмете док не буде испитан као сведок.
Ако јавни тужилац, за кривично дело за које се гони по службеној дужности, одбаци кривичну пријаву, обустави истрагу или одустане од кривичног гоњења до потврђивања оптужнице, дужан је да у року од осам дана о томе обавести оштећеног и да га поучи да може да поднесе приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Оштећени има право да поднесе приговор у року од осам дана од дана када је примио обавештење и поуку. Ако оштећени није обавештен, може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац одбацио пријаву, обуставио истрагу или одустао од кривичног гоњења. Непосредно виши јавни тужилац ће у року од 15 дана од дана пријема приговора одбити или усвојити приговор решењем против којег није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да предузме, односно настави кривично гоњење.
За кривична дела за која се гони по предлогу оштећеног, предлог се подноси надлежном јавном тужиоцу. Предлог за кривично гоњење подноси се у року од три месеца од дана кад је оштећени сазнао за кривично дело и осумњиченог. Ако је оштећени поднео кривичну пријаву или предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку, сматраће се да је тиме поднео и предлог за кривично гоњење. Благовремено поднета приватна тужба сматраће се благовремено поднетим предлогом оштећеног, ако се у току поступка утврди да се ради о кривичном делу за које се гони по предлогу за кривично гоњење. Ако је кривичним делом оштећено више лица, гоњење ће се предузети, односно наставити по предлогу било ког оштећеног. Оштећени може одустати од предлога за кривично гоњење својом изјавом датом јавном тужиоцу, односно суду пред којим се води кривични поступак, најкасније до завршетка главног претреса. У том случају, он губи право да поново поднесе предлог. Оштећени, као и његов законски заступник и пуномоћник дужни су да о свакој промени адресе пребивалишта или боравишта обавесте јавног тужиоца или суд пред којим се води кривични поступак. Ако је оштећени малолетник или лице које је потпуно лишено пословне способности, његов законски заступник је овлашћен да даје све изјаве и да предузима све радње на које је по ЗКП-у овлашћен оштећени. Законски заступник може своја права да врши преко пуномоћника. Ако оштећени умре у току рока за давање изјаве о преузимању кривичног гоњења или за подношење предлога за кривично гоњење односно у току поступка, његов брачни друг, лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници живота, деца, родитељи, усвојеници, усвојитељи, браћа, сестре и законски заступник (правни следбеници оштећеног) могу у року од три месеца после његове смрти дати изјаву да преузимају гоњење или поднети предлог, односно дати изјаву да остају при предлогу.
Оштећени као тужилац
Оштећени као тужилац (супсидијарни тужилац) је посебна врста овлашћеног тужиоца који својство странке у кривичном поступку стиче услед преузимања кривичног гоњења од јавног тужиоца. То својсто оштећени може стећи код кривичних дела за које се гоњење предузима по службеној дужности, а услед одустанка јавног тужиоца од оптужбе након њеног потврђивања. Ако након потврђивања оптужнице јавни тужилац изјави да одустаје од оптужбе, суд ће питати оштећеног да ли хоће да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу. Ако оштећени није присутан, суд ће га у року од осам дана обавестити о одустанку јавног тужиоца од оптужбе и поучити да може да се изјасни да ли хоће да преузме гоњење и заступа оптужбу. Оштећени је дужан да се одмах или у року од осам дана од дана када је примио обавештење и поуку изјасни да ли хоће да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу. Уколико оштећени није обавештен, о преузимању кривичног гоњења може се изјаснити у року од три месеца од дана када је јавни тужилац изјавио да одустаје од оптужбе. Ако оштећени изјави да преузима кривично гоњење суд ће наставити, односно одредити главни претрес. У случају да се оштећени не изјасни о преузимању кривичног гоњења у предвиђеном року или изјави да не жели да преузме кривично гоњење, суд доноси решење о обустави поступка односно пресуду којом се оптужба одбија. Ако оштећени није присутан на припремном рочишту или главном претресу, а уредно је позван или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промене адресе пребивалишта или боравишта, сматраће се да неће да настави гоњење и суд ће донети решење о обустави поступка, односно пресуду којом се оптужба одбија.
Оштећени као тужилац има право да:
1) заступа оптужбу;
2) поднесе предлог и доказе за остваривање имовинскоправног захтева и да предложи привремене мере за његово обезбеђење;
3) ангажује пуномоћника из реда адвоката;
4) захтева постављање пуномоћника;
5) предузима друге радње, када је то одређено ЗКП-ом.
Поред наведених права, оштећени као тужилац има права која припадају јавном тужиоцу, осим оних која јавни тужилац има као државни орган.
Својство оштећеног као тужиоца престаје:
1) одустанком од оптужбе;
2) преузимањем кривичног гоњења од стране јавног тужиоца;
3) смрћу, односно престанком правног лица.
Оштећени као тужилац може својом изјавом суду пред којим се води кривични поступак одустати од оптужбе до завршетка главног претреса или претреса пред другостепеним судом. Изјава о одустанку је неопозива. Ако оштећени као тужилац не дође на припремно рочиште или главни претрес, иако је уредно позван или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промене адресе пребивалишта или боравишта, сматраће се да је одустао од оптужбе и суд ће донети решење о обустави поступка, односно пресуду којом се оптужба одбија. У поступку који се води по оптужби оштећеног као тужиоца, јавни тужилац има право да до завршетка главног претреса преузме кривично гоњење и заступање оптужбе.
Commentaires